NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Kao žabe u Sahari

Po romanu mladog italijanskog pisca "Dolazim po tebe i vodim te sa sobom", reditelj Goran Paskaljević snima svoj novi film

      Niko to ne zna, ali u Sahari ima žaba. Žive pod peskom i provode u stanju obamrlosti celu godinu i bude se tačno u nedelji u kojoj pada kiša u pustinji. Imaju samo tu, jednu nedelju kada moraju sve da urade, da jedu, da prave decu i da iskopaju sebi novu rupu - to je njihov život." To je prvi off-dijalog scenarija koji po Amanitijevom romanu "Dolazim po tebe i vodim te sa sobom" ("Ti prendo e ti porto via"), priređuju za film Goran Paskaljević i njegov sin Vladimir koji je, kako kaže, "već filmski napisanu priču poželeo da prebaci na filmsku traku".
       Za kratko vreme Nikolo Amaniti (koga bije glas da piše s kamerom u ruci) postao je popularan kako u rodnoj Italiji, tako i širom Evrope (njegovi romani i pripovetke prevedeni su na francuski, nemački, španski, ruski, grčki, srpski). Sve što je napisao, ili je postalo film (roman "Škrge", po kojem je snimljen film u Indiji, pripovetka "Poslednja novogodišnja proslava", po kojoj je rađen film Marka Rizija) ili će to tek postati. Kod nas, pored romana "Dolazim po tebe..." i pripovetke "Akcija" u okviru antologije nove italijanske priče "Staccato", na ovogodišnjem sajmu knjiga "Plato" je najavio i Amanitijev poslednji roman "Ja se ne bojim" po kojem će, takođe, biti snimljen film, u režiji Gabrijela Salvatoresa.
       Iako je dobio i nagradu za književnost "Vijaređo" ("italijanska NIN-ova nagrada", pojašnjava nam njen značaj reditelj Paskaljević), po proceni nekih italijanskih kritičara, "to i nije baš filozofska literatura", a slično se, kako to biva posle prvog oduševljenja, moglo čuti i kod nas, dok se, istovremeno, roman čita i prepričava. Da li to, još jednom, kritika i publika nisu na istoj strani?
       "Mene je ta knjiga fascinirala", kazao nam je Goran Paskaljević, koji je roman pročitao na putu za Rim po preporuci svog sina Vladimira. "Ima sjajne likove, uronjen je u današnjicu, ima odličnu priču. Rečju, to je najbolji roman koji sam pročitao u poslednjih nekoliko godina. I ne mislim da je to isuviše lako štivo. Naprotiv. Ta atmosfera opšte obamrlosti u koju je uronjen Amanitijev svet u romanu iznutra, u potaji, savršeno oslikava italijansko društvo, ali i naše. I mi imamo svega sedam dana kao i žabe u Sahari da sve obavimo, a ostatak vremena živimo u obamrlosti", objašnjava Paskaljević zašto je odlučio da snimi film po Amanitijevom romanu.
       Mladog pisca Nikola Amanitija pronašli smo u "Platou", gde je svratio pred odlazak na aerodrom. Ima trideset i pet godina, počeo je da piše kada je odustao od diplomskog rada na studijama biologije, nikada nije bio na Sajmu knjiga u Frankfurtu, a ovaj beogradski ga je podsetio na sajam knjiga u Torinu. Da nije otišao u pisce, mogao je da bude crtač stripa, kažu, jer su njegovi junaci uhvaćeni u pokretu, u grotesknim i sentimentalnim, komičnim i uznemirujućim epizodama stvarnosti. Ne prepoznaje se u odlikama nove italijanske priče, ne prati spisateljsku, niti ijednu drugu modu. "U potrazi sam za samim sobom", kazao nam je. U Beogradu se susreo sa svojim čitaocima:
       - Kada ste popularni u svojoj zemlji ne možete a da ne pomislite da je to zbog vaše ličnosti, zato što vas ljudi znaju, i zato što pišete o njihovim problemima i na istom jeziku, i u okviru zajedničkog nacionalnog koda. Tek kada moje priče odu od kuće, budu prevedene na druge jezike i čitane, onda znam da je reč o univerzalnom govoru i onda se može govoriti o stvarnoj popularnosti.
       Iako je u Beogradu bio svega tri dana, u Rim je otišao "sasvim siguran da film treba ovde raditi".
       - Duh koji sam ovde osetio zapravo je onaj koji i moja knjiga nosi. Beograd, kao i Iskijano Skalo (imaginarno mesto iz romana), ima velike društvene probleme s jedne, ali i nepobedivu vitalnost, sa druge strane. To je ono što sam osetio u filmu "Bure baruta", zato sam i odlučio da svoj roman poverim Goranu Paskaljeviću, jer mi se čini da je jedini on u stanju da moju priču prenese na filmsko platno.
      
       Z. LATINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu