I od nas cigarete odlaze u Hrvatsku i Republiku Srpsku, jer su tamo skuplje. Strateški, izuzetno opasno područje, odakle cigarete najviše dolaze, jeste Kosovo. Drugo žarište je Crna Gora. Pre neki dan je kod Trebinja uhvaćen pun šleper cigareta

      Savezna uprava carina koja je u protekloj decenij važila za tamni vilajet, o čijim poslovima nije bilo uputno mnogo se raspitivati, u godinu dana pokušava da postane klasična državna služba kao u svim normalnim zemljama. O tome, kao i o borbi protiv organizovanog kriminala i šverca, u zemlji koja nema ni definisane granice koje štiti, razgovarali smo sa Vladanom Begovićem, direktorom Savezne uprave carina.
      
       Kako vam se iz sadašnje perspektive čini, da li je ovo zaista jedna od najvrelijih fotelja u koje bi čovek posle 5. oktobra mogao da sedne?
       - Očekivao sam probleme, kao čovek koji je petnaest godina bio radnik ove službe, ali ne u tolikoj meri. Bilo je, ipak, i za mene veliko iznenađenje šta se zapravo sa ovom službom desilo. Činjenica je da je nju potpuno instrumentalizovao prethodni režim, odnosno, služila je za te specifične potrebe:
       - Preko nje se punio budžet. Nije posao carine da to radi, izuzetno je opasno za nju da pristane na to. Ovde se prikupljao novac na razne, većinom nezakonite načine i raspodeljivan je po vrlo spornim kriterijumima. Zato je ova služba iz prethodne decenije izašla bukvalno prokažena, stavljena na stub srama. Utisak javnosti je takav. Sada je naš zadatak da promenimo tu ružnu sliku, što se može učiniti samo radom.
       Zatekli smo gomilu materijala u sobama iza kabineta, u kasama kojih ovde ima dosta i naša privremena uprava naložila je da se zapisnički konstatuje šta je gde nađeno. Zatečen je, na primer, i neki nakit koji smo predali Narodnoj banci. Sva zatečena dokumentacija je pregledana, međutim, osim pisama i nekih komentara prethodnog direktora Mihalja Kertesa, nije pronađeno ništa relevantno. Bilo je priča, za koje ne mogu da kažem da li su istinite, da je Kertes iznosio dokumentaciju nekoliko dana pre smene. Nismo znali šta u kasama postoji, da bismo onda videli šta je odneto. Verujem da za poslove sa, recimo, cigaretama koje su se švercovale organizovano, nije bilo pisanih tragova. Kad vidite da je u celoj 1995. godini ocarinjeno svega 13 tona cigareta, jasno je da je u pitanju ogroman šverc. Puno je carinika ogorčeno što niko nije uhapšen, ali je sigurno da bismo mi podnosili krivične prijave da smo našli neke dokaze.
      
       Da li su nađeni bar pisani tragovi kako je gospodin Kertes raspodeljivao tu gotovinu koju je carina, na razne načine, prikupljala?
       - Ništa nije nađeno. Strašno je kako se sve to radilo. U čudu sam kako su uspeli da izvedu takvu raspodelu bez većih tenzija. Verovatno je većina njih vodila evidenciju u nekim sveščicama, što je za toliku količinu novca frapantno i vrlo neozbiljno. To su, verovatno, poneli sa sobom. Znamo da je novac predavan preduzećima, SPS-u, u vitrinama smo zatekli zahvalnice domova zdravlja, ambulanti, jer su se osim novca delila i kola za hitnu pomoć i ostalo. Bilo je i autobusa koji su stizali kao humanitarna pomoć, a završavali u rodnim mestima nekih ministara. To smo u saradnji sa MUP-om nalazili i vrlo teško vraćali.
      
       Kakvo je raspoloženje među carinicima koji su, takođe, generalno, možda neopravdano, prokaženi?
       - Problem jeste u tome što su ljudi postali u velikoj meri nesamostalni, upravo zbog načina odlučivanja, nekih neformalnih veza i činjenice da su kažnjavani ljudi koji žele da rade po zakonu. Tako su izašli bez samoinicijative, sa jednim gubitničkim mentalitetom. Veliki je problem da se to sad promeni. Ne treba da naglašavam da je materijalna situacija očajna, da smo kao služba veoma dužni, jer su građanima oduzimane devize. Imali smo dobru volju da to ispravimo, koliko je bilo moguće. Problem je suviše veliki da bi se rešio za ovih godinu dana, ali mislim da smo trasirali dobar put.
      
       Pominjali ste više puta da je mnogo ljudi primljeno bez profesionalnih kriterijuma, prethodni direktor Mihalj Kertes je čak institucionalizovao svojevrsno reketiranje građana u vidu dnevne "norme" od viskija i boksa cigareta. Da li ste vi uspeli da tu uvedete neki red?
       - To je ipak služba od tri hiljade ljudi, raspršena na celoj teritoriji, ne računajući Kosovo i Crnu Goru. Primljeno je u Kertesovom mandatu
       1 600 ljudi bez testiranja i kontrole i to jeste veliki problem. On može samo dugoročno da se rešava. Pored mene, savezna vlada imenovala je mog zamenika, pet pomoćnika, a od 14 načelnika, 11 je promenjeno. Dešavalo se da neki nisu izdržali pritisak svih problema. Od dvanaest upravnika carinarnica, jedanaest su novi. Rotirani su ljudi koji rade po ispostavama. Dugoročna strategija je da na bazi parametara od pre Kertesa smanjimo broj službenika, a da podignemo kvalitet. Oslobodićemo se ljudi koji nisu u stanju da odgovore obavezama, a onda ćemo u manjem obimu primiti mlade kvalifikovane ljude.
      
       Pominjali ste i da ne možete motivisati ljude da rade savesno, odgovorno, a pošteno sa platama koje im nudite.
       - Meni je jasno da je problem motivacije stvarno težak. Imam dosta nerazumevanja i u samoj službi, a to je i problem celog društva. Ljudi još nisu shvatili da moraju puno da rade. Voleo bih da delim plate kakve smo svi imali pre desetak i više godina, ali to nije moguće. U ovoj godini pokrenuli smo disciplinski postupak protiv 31 radnika zbog sumnje da su zloupotrebili položaj, protiv osam radnika podneli smo krivične prijave i pet radnika lišeno je slobode. Zajednički rad carine i MUP-a sve je bolji. Loša materijalna situacija nije opravdanje za prestupe u službi. Činjenica je da takođe ima i dosta carinika koji se bore za opstanak.
      
       Svedoci smo da na ulicama i kioscima ima koliko hoćete cigareta bez akciznih markica. Kolika je tu "krivica" carine?
       - Mi smo sad došli do legalnog mesečnog uvoza cigareta od čak 350 do 400 tona, što je u prethodnim godinama bilo nezamislivo. Činjenica je da i u visokorazvijenim zemljama postoji segment tržišta gde se krijumčari, jer je to profitabilna roba. Ako imamo opravdanje, onda je to činjenica da nam je granica veoma teška za čuvanje - postoje i rečni putevi preko Dunava i suvozemni na granici prema Rumuniji. Jednostavno, cigarete se odlivaju sa tržišta gde je jeftinije, ka onima gde je skuplje. I od nas cigarete odlaze u Hrvatsku i Republiku Srpsku, jer su tamo skuplje. Strateški, izuzetno opasno područje, odakle cigarete najviše dolaze, jeste Kosovo. Drugo žarište je Crna Gora. Pre neki dan je kod Trebinja uhvaćen pun šleper cigareta.
      
       Kakva vam je sada saradnja sa policijom, pošto ste pre izvesnog vremena imali izvesnih zamerki?
       - Moram reći da je ta saradnja sve bolja, pa se nelegalni segment tržišta polako sužava. Primećuje se velika nervoza i tenzija, što je znak da smo na dobrom putu i da se ti nenormalni profiti na koje su oni navikli, smanjuju. Ovo je prva godina da je prihod carine od cigareta najveći u ukupnom prihodu koji smo do sada naplatili. To je više od 2,2 milijarde dinara.
      
       Kako vi osećate tu tenziju o kojoj govorite - da li možda i na svojoj koži?
       - Lično je ne osećam, ne mogu reći da mi je neko direktno pretio. Mi smo formirali, po mom mišljenju, vrlo dobru i srčanu ekipu za suzbijanje krijumčarenja. Nema ih mnogo, ali se izuzetno trude. Postigli su vrlo dobre rezultate, ali oni trpe razne pritiske - pozive telefonom, pozive na razgovore sa nekim aluzijama i slično. Bilo je nekoliko napada na carinike, ali to nije organizovani kriminal.
       Ako uzmemo u obzir da organizovani kriminal pre svega ima novac, dobro je organizovan, ima svoje saradnike i u carini i u policiji i bori se za velike profite, a vi imate samo malu grupu srčanih ljudi - mogu li ovi drugi tu bitku da dobiju?
       - Uveren sam apsolutno da mi pobeđujemo. Uvek sam insistirao da u tome učestvuje čitavo društvo u sistemskoj akciji, bez obzira o kome se radi. Rezultati se sad vide - MUP je našao taj alternativni pravac preko Kopaonika, gde je velika količina cigareta otišla. Mi smo prilične količine zaplenili. Ono što je zaista veliko, može da se nađe samo pojačanom kontrolom ne samo na granici, nego i u unutrašnjosti, da držimo puteve pod kontrolom. I ono što dolazi alternativnim pravcima negde se sabira. Ima i pojava da to prolazi punktove prema Kosovu i Metohiji.
      
       U unutrašnjosti šverc mora da kontroliše policija?
       - Osnovni problem je to što kad roba prođe granicu, više nemamo mogućnosti sami da je zaustavljamo. Nemamo ta ovlašćenja. To moramo da radimo u saradnji sa MUP-om. Što je bolja ta saradnja, biće i više rezultata. Ima i ljudi koji se boje. Sve je sad u njihovoj motivaciji. Nemamo ni tehniku - postavili smo kameru, primera radi, na Mehovom kršu, ali se ona pokvarila. Popravka košta dve hiljade maraka. Nije sve to tako lako, kao što ljudima izgleda. Teško da to može da se uradi preko noći. Ovladati jednim tržištem tako interesantnim, gde iza posla stoje svetske kompanije, godine su u pitanju.
      
       A kako da postignete rezultate, ako je granica prema Kosovu porozna, sa Crnom Gorom smo još jedna država, pa nema prave granice, a i popravka kamere je problem?
       - Ja sam donosio odluke za državu ovakvu kakva jeste. Carina praktično nema ingerencije na Kosovu i u Crnoj Gori. Ali, s druge strane ka Kosovu smo zatekli, a prema Crnoj Gori smo uveli punktove februara ove godine, upravo da bismo se borili protiv krijumčarenja i dotura robe iz tog pravca. Crna Gora je, što se tiče carine samostalna, ima svoju upravu, ima znatno niže carine od naših, i to je izazvalo interes firmi odavde da otvore filijale na teritoriji Crne Gore. Onda tamo carine robu, a plasiraju je ovde. To je stalni problem dok se ne reši da li će i u kakvom vidu biti federacija. Činjenica je da ne postoji jedinstveno tržište. Roba se prikazuje da ide na Kosovo, a onda ostaje ovde i time se izbegava porez. Carina je činila sve što je mogla. Mi imamo ljude u carinskim punktovima koji žive u jako teškim uslovima. Ostvarili smo veoma dobru saradnju sa republičkom upravom carine Crne Gore i sa Unmikovom carinom na Kosovu. Praktično za svaki šleper cigareta koji ode, mi tražimo potvrdu od Unmika da je zaista tamo i stigao.
      
       Kakve su direktne posledice, sa stanovišta vaše službe, različitih carinskih stopa u Srbiji i Crnoj Gori?
       - Ako treba da birate između stope od pet ili 20 odsto, a u istoj ste državi, naravno da zbog ekonomske logike idete tamo gde je jeftinije. Znači naručite, recimo, banane da stignu brodom, ocarinite ih u Baru po tri ili pet odsto, u korist budžeta Crne Gore i posle toga ih plasirate na teritoriji Srbije. Drugi je gubitak što se taj novac sliva u budžet Crne Gore. Ne može carina da vodi ekonomsku politiku, ali je za nas roba ocarinjena propisno samo kad je uplata stigla u korist saveznog budžeta. Pošto to nije slučaj, mi smo postavili punktove na administrativnoj granici i tražimo bez obzira na to kako je ocarinjena u Crnoj Gori, da se naplati u korist saveznog budžeta i po saveznim zakonima. Čujem da je i Crna Gora uvela recipročnu meru, što se i dalo očekivati kad nema jedinstvenog tržišta.
      
       Da li je ovogodišnji zadatak za popunu budžeta preambiciozno postavljen, ili ste ipak u stanju da popunite "kvotu"?
       - Mislim da će morati da se razmotri taj plan carinskih dažbina od 14 milijardi dinara koji je postavljen za ovu godinu. Mi smo za ovih devet meseci naplatili 10,45 milijardi dinara. Optimista sam, jer nam iz meseca u mesec raste prihod. Skoro do juna se računao kurs od šest dinara za marku za repromaterijal, a dvadeset dinara za robu široke potrošnje, pa je to smanjilo prihod. Činjenica je da nemamo više toliko naftnih derivata koji su najviše učestvovali u naplati, jer je uvoz sirove nafte porastao četiri do pet puta, a na nju se ne naplaćuje akciza i niža je carinska stopa.
      
       BILjANA STEPANOVIĆ