Ideja da se Dragomiru Tomiću, predsedniku Holding kompanije "Simpo" podigne spomenik, to jest bista, ostaje, izgleda, samo pusta ideja, čije bi ostvarenje, doduše, većina Vranjanaca podržala

      Spomenik će tuj da gi podignemo. Ovako Vranjanci već godinama govore o Dragomiru Tomiću, prvom čoveku "Simpa", prvom čoveku Vranja. A prošle nedelje, pukla je priča da je deo radnika uspešnog Holdinga zaista pokrenuo inicijativu da se bivšem potpredsedniku republičke vlade, za života, podigne spomenik. Posle su krenule i polemike na temu bista ili spomenik, ali, u svakom slučaju, Vranjem je prošetala nova glasina. "Simpo" je momentalno demantovao.
       Glasina, očigledno, jer se, nakon NIN-ovog dvodnevnog raspitivanja, niko nije mogao zakleti da je vest čuo u krugu fabrike, od potencijalnih inicijatora, nego - na televiziji. Šef kabineta generalnog direktora "Simpa" Siniša Mitić kaže da se zapravo radi o još jednom ispoljavanju "balkanskog primitivizma", želji da se Tomićev lik i zasluge dovedu u šalu i pitanje, što, opet, nije nikakva novost. "Njegovi spomenici su njegova dela, nije potrebno podizati mu bistu."
       Poštovaoci će pomenuti da nekima, prosto, smeta što je Tomić, Miloševićev kadar, i dalje tu gde jeste. Zaboravljaju "dokoni" da je on na čelu Kompanije 34 godine (prvobitno je postavljen za prinudnog upravnika), da je odavno iz pepela podigao i ne samo time stekao nedodirljivo poverenje većine Vranjanaca. Retko ko se neće setiti da je u najgora vremena, tokom inflacije i bombardovanja, Vranje uvek imalo i ulja i šećera. Tokom inflacije, recimo, radnici "Simpa" imali su plate od 50 do 100 nemačkih maraka. Zato i ne haju za izjave o Tomićevom privatnom računu u Švajcarskoj i ostalim optužbama.
      
       Rođendanski poklon
       Među sedam hiljada zaposlenih u "Simpu", "od Preševa do Subotice", teško je pronaći nezadovoljnog radnika. Prosečna plata veća je od 300 nemačkih maraka, više nego duplo u odnosu na prosek za našu drvnu industriju. Više i od republičkog proseka. Stimulacije su redovne, svako dete zaposlenog dobija rođendanski poklon, svaki penzioner za 29. novembar, dan kada je 1963. "Simpo" osnovan, dobija prosečnu platu. "Ništa mi niko nije rekao, mada znam da bi 90 odsto radnika sigurno podržalo tu inicijativu", kaže Slobodan Stošić iz Sektora prodaje i radnim stažom od 34 godine.
       Poslovodstvo firme, koje je, usput, podnelo tužbu protiv "Bete" i njenog dopisnika zbog objavljivanja neistine, tragalo je, objašnjava Mitić, za poreklom ideje da se za spomenik od zarada izdvaja po 100 dinara mesečno. Ništa nisu otkrili. No, bar su čuli da se nešto šuška. Gradonačelnik Miroljub Stojčić (SPS) nije čuo, bio je za vikend na Sajmu knjiga u Beogradu. Uz opasku da je verovao u ozbiljnost NIN-a, odgovara: "Da li sam za to ili ne, neću da razgovaram. Mi Vranjanci znamo ko je Dragomir Tomić."
       Ovde vredi podsetiti da je Slobodan Milošević počasni građanin grada, da opština Vranje ima oko 80 000 stanovnika i da od 65 odbornika u Skupštini opštine svega dva nisu iz levice (iz Demokratske stranke su). Šta na sve kaže Dragan Janjić, republički poslanik i predsednik Okružnog odbora DS-a? "Bez obzira na ono što radnici 'Simpa' misle o tom čoveku, neprimereno je u ovim uslovima podizati spomenik bilo kome, jer sve ono kroz šta smo prošli u proteklih 12 godina najmanje je bilo vreme u kome je neko mogao da zasluži da mu bude podignut spomenik."
      
       Rezanje poreza
       Komisija za ispitivanje zloupotreba u privredi Vlade Srbije zaključila je da "Simpo", prema Zakonu o ekstraprofitu, treba da plati 24,9 miliona maraka. "Simpo" se žalio, podneo dokumentaciju i... zaključak je promenjen, suma je smanjena na čak šest miliona i trista hiljada maraka. Mitić tvrdi da će Holding izmiriti sve svoje obaveze prema državi. Za prvu ratu (do 10. novembra) uzeli su kratkoročnu pozajmicu od Poslovne banke, dok su za plaćanje druge dve rate rešili da prodaju trgovinski objekat u Moskvi i robnu kuću u Hrvatskoj. Povodom eventualnog Tomićevog povlačenja, o čemu se još romori, Mitić smatra: "Zašto bi? Niti je to interes 'Simpa', niti, mislim, države."
       Ima li uopšte igre, kakav je dogovor, možda i saznamo. Za sada je zanimljivo da se trač o spomeniku poklopio s razrezivanjem i rezanjem ekstraprofita. Vranjanac bez identifikacije, inače opozicionarski opredeljen, čudi se otkud tolika gužva oko "Simpovog" viška, kada je "Karić te pare uložio u privatno, a Tomić u društveno preduzeće": "Mora da je uzeo deo i za sebe, ali je mnogo dao i Vranju. Čuo sam da je zato imao neprilika s drugim političarima, jer je stalno forsirao naš kraj."
       Da se ne uvrede Duvanska industrija i "Alfa", kao ni posrnuli "Jumko" i "Koštana", Vranje je "Simpo". I "Simpo" je Vranje. Kažu da samo pijaca nije u sastavu Kompanije. Na svakom ćošku je reklama, "Rosa", "Simka", prodavnice "Si marketa", objekat, lokal pod zakupom "Simpa" (izdvajamo originalni i šarmantni "Haremluk").
       "Pašini" kritičari, s druge strane, primećuju da je prosečna plata u Vranju niža u odnosu na okolne opštine. Takođe, Bujanovac je asfaltiran, Vranje je kaldrmisano. Česte su i dugotrajne letnje restrikcije vode, umesto gradske postoji divlja deponija od milošte nazvana "Palestina". Vranje nema ni javni NjC, nema ni bioskop. Važno je da uvek ima zejtina, šećera i većinu zadovoljnih radnika i glasača. Sumnjičavi Vranjanci ocenili bi: tri kilograma kruške, dva kilograma drške. Kilogram voća, ipak, ostaje.
      
       ANA VUČKOVIĆ