Goran Petrović je u vašem listu ozbiljno i bez ostatka, kao i nedavno Dušan Mihajlović, pa zatim Zoran Đinđić, uzeo u zaštitu Milorada Ulemeka Legiju, komandanta Specijalnih jedinica, čiji su ljudi počinili zločin na Ibarskoj magistrali, a naše zahteve za istragom njegovog učešća u zločinu nazvao opsesijom

      Vuk Drašković
      
       U prošlom broju vašeg lista objavljen je intervju sa načelnikom Službe državne bezbednosti Goranom Petrovićem, koji je neprimereno, necivilizovano, i u demokratskom svetu nezamislivo, iskoristio funkciju da javno napadne žrtve zločina na Ibarskoj magistrali, ocenivši naše traganje za pravdom i odgovornošću - opsesijom. Taj zločin je nesporno počinila Služba koju on sada vodi, i u kojoj nije nov, već je bio na veoma visokoj funkciji sve do kraja 1998. godine, a to je, znamo, bilo vreme najvećih ratnih operacija i zločina u okruženju, kao i najvećih progona opozicije Slobodanu Miloševiću, pa ne čudi animozitet koji gospodin Petrović pokazuje prema meni i mojoj supruzi. Čudi samo smelost gospodina Petrovića da uzme sebi pravo na javne prozivke ne samo mene i moje supruge, nego bilo kog građanina ove zemlje, za bilo šta, jer to ni u kom slučaju nije njegov posao, kao što mu nije posao da javno ocenjuje bilo koje istrage ili suđenja, a naročito istrage zločina koje je počinila njegova Služba. No, sve je to pitanje ličnog morala i porodičnog vaspitanja Gorana Petrovića, ali neistine koje je izneo moraju se demantovati radi javnosti. Jer, nije u pitanju ni Goran Petrović, ni Vuk Drašković, već četiri nevine žrtve zločina državnog terorizma bivše vlasti, koje zaslužuju istinu.
       Gospodin Petrović je u vašem listu ozbiljno i bez ostatka, kao i nedavno Dušan Mihajlović, pa zatim Zoran Đinđić, uzeo u zaštitu Milorada Ulemeka Legiju, komandanta Specijalnih jedinica, čiji su ljudi počinili zločin na Ibarskoj magistrali, a naše zahteve za istragom njegovog učešća u zločinu nazvao opsesijom. Rekao je takođe da niko od 50-70 ljudi koje su oni ispitivali oko Ibarske magistrale nije pomenuo Legiju, i da "priča" da je on bio u kombiju potiče od pravno-ekspertskog tima SPO-a, i na kraju, da je posle istrage ovog zločina jasno da Specijalna jedinica kojom je komandovao Legija nije eskadron smrti, kako ocenjuje SPO, nego su samo dva njena člana pogrešila, i predata su zakonu.
       Naravno, po zadatku i nalogu svojih šefova gospodin Petrović govori sve same neistine, pošto istražni postupak dokazuje sasvim suprotno, a ne verujem da Petrović to ne zna. Ne samo da ubice Bujošević i Ilić, elitni oficiri ove jedinice, pominju Legiju više puta u iskazu, nego to čini najmanje još 30 svedoka u istrazi, a naročito ga terete iskazi drugih pripadnika njegove jedinice koji su učestvovali u pripremi zločina, popravljali kamion-ubicu, farbali prvo jedan, pa drugi kamion, i to sve na poligonu Specijalnih jedinica čiji je komandant Legija, a bez čijeg znanja i odobrenja se u jedinici ne radi ništa, kako oni kažu. Dakle, netačno je da ga niko ne spominje i netačno je da su samo dva pripadnika Specijalnih jedinica učestvovala u zločinu, mi smo već davno objavili imena njih devet koji su učestvovali direktno u pripremi zločina.
       Zatim, netačno je da priča o tome da je Legija bio u kombiju potiče od pravno-ekspertskog tima SPO. Niko, nikada i nigde nije rekao da je Legija bio u kombiju, pa ni pravno-ekspertski tim SPO. Mi već dve godine govorimo da je on bio u trećem putničkom vozilu, koje istraga nije obuhvatila iz pravno i policijski neobjašnjivih razloga. A to što mi govorimo nisu naše priče, to je svedočenje dva saobraćajna milicionera koji su tog dana bili na dužnosti i zaustavili kamion-ubicu radi kontrole, a iza njega je, kažu stao beli kombi i putničko vozilo. Iz putničkog vozila, svedoče saobraćajci, izašla su dva čoveka, od kojih je jedan imao tetovažu na vratu, i tražio od njih da puste kamion, jer su to "naši na zadatku".
       Tada je došlo do svađe između saobraćajaca i ljudi iz putničkog vozila, a za to vreme je kamion-ubica pobegao. Da nije bilo putničkog vozila i ljudi u njemu, kamion-ubica bi bio zaustavljen, isključen iz saobraćaja zbog sumnjivih tablica, kažu saobraćajci, pa samim tim ni zločina ne bi bilo. Znači, nisu nikakve priče, nego svedočenja službenih lica, iskazi dati u istrazi, koje ne mogu osporiti ni Petrović, ni Đinđić, ni Mihajlović. Mogu ih samo zanemariti, da spreče dalju istragu o trećem vozilu, što i čine već godinu dana. Saobraćajni milicioneri Novaković i Ljubić svedočili su o trećem vozilu još u Lazarevcu i od tada naravno da tražimo da istraga zločina na Ibarskoj magistrali obuhvati i to treće putničko vozilo i ljude u njemu, i to ne može biti opsesija. Opsesija je uporno nastojanje sadašnje vlasti, sve do Gorana Petrovića, da sakriju od javnosti i pravde to vozilo i njegovog vozača i suvozača na sve moguće načine, pa i montiranjem neistina i napadom na žrtve, što je beščašće bez presedana. Goran Petrović kaže da su u istrazi ovog zločina ispitali 50-70 ljudi i lako otkrili ko je izveo kamion iz baze u Lipovici, a na naše zahteve da isto tako lako otkrije i ko je vozio treće putničko vozilo u koloni smrti, kaže da to nije njegov posao i da se obratimo istražnom sudiji. Znači, njegov posao je onoliko koliko hoće i koliko mu je rečeno da istražuje, što je očigledno.
       Treće vozilo nije hteo da istražuje ni istražni sudija Živković, ni tužilac, iako smo mi pismeno to nekoliko puta tražili, a sve na osnovu svedočenja dva saobraćajna milicionera, pa je sasvim neobjašnjivo i veoma vidljivo to vozilo postalo tabu-tema ovog predmeta. Jedino što se nameće kao zaključak je da je dat nalog i policiji i pravosuđu od Mihajlovića i Đinđića da se to ne istražuje, jer bi se sigurno došlo do njihovog prijatelja, zaštitnika, saborca i ko zna šta još, Legije, kao glavnog organizatora zločina, što oni ni po koju cenu neće dozvoliti. Tako se sada događa isto što se događalo za vreme vladavine Radeta Markovića i Slobodana Miloševića. Oni pre su na sve načine pokušavali da ubede javnost da kamion-ubica nije vlasništvo Državne bezbednosti, pa su u tom smislu blokirali istražne radnje u carini, a ovi novi Petrovići i Đinđići na sve načine sakrivaju treće putničko vozilo, koje je sasvim nesporno bilo na Ibarskoj magistrali. Mnogo su isti, kažu otporaši, a ja tražim da Petrović, Đinđić i Mihajlović razmisle o toj sličnosti sa Markovićem i Miloševićem, jer je sasvim moguće da prođu kao i oni, kada ovo međuvreme nove partizanštine ode iz Srbije.
       Njihova namera da sakriju i zabašure Ulemeka i putničko vozilo tako što će napadati žrtve zločina da "traže preko leba pogače", kako nedavno reče Mihajlović uspeće isto onako kako je Rade Marković uspeo da dokaže da kamion-ubica nije vlasništvo Državne bezbednosti. To putničko vozilo je tamo bilo, neko sa ružom na vratu je bio u njemu, videli su to i svedočili neki ljudi, uz to službena lica, to je istina koju ne može niko izmeniti, pa ni nova vlast bez obzira koliko bila osiona.
       Što se tiče osporavanja od strane Gorana Petrovića naše ocene da je jedinica kojom je komandovao Legija eskadron smrti. Šta je ona i ko je njen komandant najbolje svedoče stotine iskopanih leševa na poligonima te jedinice. Samo u ovoj zemlji, i samo u ovom međuvremenu, i pod ovakvom vlašću moguće je u nečijem dvorištu iskopati trista, petsto ili osamsto leševa, a ne uhapsiti nikoga, pa čak ni kućevlasnika, odnosno komandanta poligona ne upitati - odakle ovo ovde? Pored toga, svaka istraga, svakog zločina, od Ibarske magistrale do ubistva Ćuruvije ili nestanka Ivana Stambolića stane kada zapreti opasnost da je i tu negde Prijatelj. U novoj vlasti svi zapravo znaju sve o svim zločinima ove jedinice, i svi ćute o svemu, ali to ćutanje je postalo mnogo glasno i opasno po njih.
       Gospodin Petrović je takođe veoma žučno osudio objavljivanje iskaza svedoka i optuženih iz istražnog postupka zločina na Ibarskoj magistrali, što ne čudi, s obzirom na njegovo ideološko opredeljenje i posao kojim se bavi. Mračni ljudi iz mračnih službi komunističkih gulaga kojima on pripada i danas se najviše plaše javnosti, i samo javnosti, jer su mrak i tajna njihovo carstvo. U demokratskom svetu istraga i suđenje ovakvog i sličnog zločina predmet su iscrpnog pisanja svih medija i to je lekcija koju gospodin Petrović još nije naučio. Javnost samo pomaže i ne ometa ništa osim opsesije Gorana Petrovića i njegovih nalogodavaca da od ubice naprave heroja - što im nikako ne ide.