Kad čujem da G17 želi da izađe na izbore pitam se šta to može da znači u nekoj budućoj konstelaciji u kojoj Labus, Đelić i Dinkić predstavljaju tu organizaciju. Šta je onda sa podrškom Vladi Srbije, pita se srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom

      U Srbiji, maloj zemlji koja izdržava dve vlade, moguće je i ovo: da srpsko Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom unapred obavesti i u maju završi Nacrt zakona o stranim ulaganjima, koji se po slovu Ustava SRJ donosi na federalnom nivou, a onda na sopstveno zaprepašćenje, pre mesec dana otkrije da se u saveznoj vladi u reformističkom ministarstvu istog imena radi na paralelnom nacrtu zakona. Rezultata tog zakona, koji spada u red najvažnijeg reformskog štiva, još nema, a srpski Zakon o privatizaciji zbog njega visi u vazduhu.
       O smetnjama na vezama između Srbije i federacije, razlozima zbog kojih Srbija treba da uzme stvari u svoje ruke i nesuglasicama u reformskom timu na oba nivoa, za NIN govori srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić.
      
       Zašto jednostavno niste telefonirali Miroljubu Labusu, vašem kolegi, potpredsedniku vlade i šefu gospodina Đurovića?
       - Kad sam video da je vrag odneo šalu, kontaktirao sam i Labusa i srpskog ministra finansija Božidara Đelića. I od tada je ponovo prošlo izvesno vreme, ali sam stvarno ubeđen da će reformska ekipa koja je, ipak, na istom pravcu i pored velikog broja poslova kojima se bavi, uspeti da iznese ovaj zakon i stavi ga u proceduru Savezne skupštine.
      
       Vi ste, u stvari, nedavno otkrili da su u saveznoj vladi i uz pomoć USAID-a paralelno radili na Zakonu o stranim ulaganjima?
       - Gospodin Labus je vrlo zauzet i ja za to imam puno razumevanje, jer su njegovi prioriteti: saradnja sa međunarodnim finansijskim organizacijama i Evropskom unijom, pregovori sa Pariskim i Londonskim klubom. Ipak, bio sam zbunjen i neprijatno iznenađen činjenicom da se radi na paralelnom tekstu zakona. Skoro sam imao razgovor sa USAID-om, američkom državnom agencijom za međunarodni razvoj, koji je bio iza te akcije i njihovo objašnjenje je da su oni u okviru rada na harmonizaciji odnosa sa Svetskom trgovinskom organizacijom dali jednom čoveku zadatak da napravi i Nacrt zakona o stranim ulaganjima. Pri čemu, nas niko iz Saveznog ministarstva o tome nije obavestio. Sada smo sa USAID-om raščistili to i dogovorili se da sve što se tamo radi ne može da zaobiđe Vladu Srbije. Sa nadležnim ministarstvom još nismo razrešili problem, ali posle kontakata sa Labusom nadam se da će to biti rešeno.
       U svakom slučaju, Centar za reformu ekonomskog zakonodavstva nastavlja sa radom na svim zakonima koji su bitni za Srbiju. Imamo program za nekih 15 zakona, od republičkih kao što je Zakon o koncesijama koji je završen, Zakon o međunarodnoj arbitraži, Zakon o zalozi (savezni), Zakon o preduzećima na čijim izmenama će raditi srpsko ministarstvo za privatizaciju i koji će pretrpeti samo manje izmene u delu koji se odnosi na društvenu svojinu, Zakon o bankrotstvu... Nemamo vremena da čekamo da neko drugi pokreće inicijative, već ćemo pokušati da nadležna savezna ministarstva uključimo u to, i da guramo koliko god možemo da se takvi zakoni nađu u proceduri što republičkog što saveznog parlamenta. Kad budemo završili taj set zakona, daćemo ih premijeru Zoranu Đinđiću i nadamo se da će on onda imati načina da te stvari privede kraju ukoliko bude postojala neka varijanta nesaradnje sa saveznom vladom bilo zbog sukoba nadležnosti ili nekih drugih problema.
      
       To je već drugi put da se sudarate sa saveznom vladom, jer ste istovremeno radili na osnivanju agencija za strana ulaganja?
       - Nije sporno da agencije mogu da se prave na svim nivoima, uključujući i nivo regiona i gradova. Moj lični stav je da agencija nema šta da traži na nivou federacije tim pre što tako nešto postoji na nivou obe republike. Mislim da je to gubljenje resursa pogotovo iz sadašnjeg ugla kada se sve izvesnije postavlja pitanje statusa federacije. U interesu Srbije nije da postoje dve paralelne institucije koje bi se bavile istim preduzećima. U ovom ministarstvu je, na primer, domaći tim za investicioni dogovor na nivou jugoistočne Evrope, mada moram da priznam da se tu federacija opet postavljala kao jedan kolektor aktivnosti i promoter, što nama stvarno ne treba.
       Mi radimo poslove koji su vezani za dobrobit Srbije kao što je rad na donacijama i sve što stiže u stotinama miliona dolara mora da nađe svoje mesto shodno položaju Srbije. Mi radimo sve što je vezano za biznis, i niko od stranih investitora ne može da nas zaobiđe. Mi smo glavna tačka ispred Vlade Srbije za integraciju sa Evropskom unijom, radićemo sa saveznom vladom, ali će ovo biti tačka koja radi sa svim resornim ministarstvima u Vladi Srbije, da bi Srbija bila spremna za sve ono što nas čeka u procesu približavanja EU. Ovo je glavna tačka za saradnju sa Svetskom trgovinskom organizacijom, sa OECD, i odavde treba da se iznedri medijska promocija Vlade Srbije. Uz to, radimo strategiju unapređenja izvoza Srbije i studiju o komparativnim prednostima Srbije.
       Ovde se radi na promociji nečega što će biti "made in Serbia" bez obzira na to da li je domaćeg porekla ili je samo napravljeno u Srbiji uz pomoć stranaca, radi se na projektu otklanjanja svih prepreka koje imaju investitori, na sugestijama za promene nekih stvari koje su prepreka u Ministarstvu finansija, Narodnoj banci...
      
       Između ostalog na federalnom i republičkom nivou imali ste različite poglede o pitanju carina i kursa?
       - Tačno, dolazili su ljudi iz preduzeća da nas pitaju da li ovi iz savezne vlade znaju tačno šta se dešava u privredi, da li znaju da su naša carinska opterećenja niža nego u Evropskoj uniji i da li mi stvarno moramo da se isprsimo i kažemo evo nas u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ako nam to niko u ovom trenutku ne traži i da li bi možda bilo pametnije liberalizaciju izvesti postupno.
       Drugo, stav srpske vlade je bio da naši prioriteti nisu isti kao prioriteti Svetske banke i Međunarodnog fonda. Koliko mi je poznato ni MMF nije tražio ovako čvrsto držanje kursa kakvo sprovodi Narodna banka Jugoslavije. Mislim da tu, prosto, postoji loša koordinacija i nerazumevanje načina na koji funkcioniše privreda, jer niko od nas ne sme da ima u vidu samo svoj cilj i da onda kaže: "Evo ja sam uspeo, a ovi drugi ništa ne rade." Takvih je primera bilo skoro u nekim intervjuima gde je guverner NBJ Mlađan Dinkić govorio da ministar za privatizaciju kasni, a da je što se tiče rešavanja problema banaka sve u redu, pri čemu ja ne mislim da je to tačno.
      
       Govorite o dvojici kolega iz reformskog tima. Jedan je guverner koji pripada G17 i s kojim se, kako se čuje, "ne trpite", iako ste nekad zajedno pevali u grupi "Monetarni udar" i kolegi Aleksandru Vlahoviću s kojim ste radili u "Dilojt tušu". To nas ponovo dovodi na temu neslaganja unutar reformskog tima zemlje?
       - Nije bitno ko koga simpatiše. Mislim da treba da to shvatimo i da te lične stvari prevaziđemo. Nekada se to ne dešava. Jako je bitno da li u ličnoj karti svakoga od nas postoji kontinuitet u razvoju i u napredovanju u karijeri, jer to onda utiče i na sujete. Naravno da svako voli da bude potapšan po ramenu, a ne da bude kritikovan, pogotovu ako se 24 sata predao tom poslu koji radi i onda misli da ima pravo da kaže "ja sam najbolji na svetu". Svako od nas boluje od toga, neko više, neko manje. Očito je da ponekad postoji odsustvo koordinacije, da su svi u timu jake ličnosti i da teško prihvataju da budu ponekad u senci. Takođe kod nekih ljudi postoji potreba da se zalazi na teren gde to nije primereno. Ja sam i guverneru govorio da mislim da bi trebalo manje da se pojavljuje u javnosti, da ne treba da raspravlja o platama, penzijama i energetici, finansijskoj policiji i sudstvu.
       U situacijama kada ima problema, onda je suštinsko pitanje međusobne podrške - kritično. Svi mi jedva čekamo da vidimo rezultate reformi, a oni se ne pojavljuju baš svaki dan. Onda smo nestrpljivi i među sobom kritičniji nego što bi možda bili. Mislim da se u poslednje vreme ta nestrpljivost povećala, a tolerantnost smanjila i da je očito došlo do nekih "šumova" u javnosti, što je veoma loše. Jer, bez obzira da li ćemo igrati fudbal, pevati ili nešto treće, to ne bi trebalo da utiče na međusobnu saradnju.
      
       Ali, deo tima iz "Dilojta" i G17, očito, baš se ne slaže?
       - Dodatno zamešateljstvo nastalo je najavom G17 da će izaći na izbore. Ministra Đelića sam pitao kako to da može da bude član vlade i član nevladine organizacije? Šta to znači, čije interese on zastupa? Konačno, setimo se i predsednika Političkog saveta G17 Predraga Markovića koji je rekao da ovoj vladi daje 60 dana što je bilo besmisleno. Ti nesporazumi su ispeglani kasnije, ali kad čujem da G17 želi da izađe na izbore, ja se pitam šta to može da znači u nekoj budućoj konstelaciji u kojoj Labus, Đelić i Dinkić predstavljaju tu organizaciju. Šta to znači ako govorimo o podršci Vladi Srbije?
       Što se mene tiče od kad sam ušao u vladu, ne sećam se da sam bio više od tri-četiri puta u Ekonomskom institutu i "Dilojt tušu" gde sam radio. I čini mi se besmisleno da neko kaže e sad moraš da zaboraviš gde si radio. Konačno G17 plus funkcioniše sada bolje nego ikada, širi svoje aktivnosti i sa domaćom privredom i sa međunarodnim organizacijama iako se njegovi članovi nalaze na najvišim funkcijama u društvu.
      
       Ali šta je sa drugim "repom" da svi ljudi iz "Dilojta" u vladi uslovljavaju da poslovi u vladi idu preko instituta. Na listi za privatizaciju su uglavnom klijenti "Dilojt tuša"?
       - "Dilojt" ne učestvuje, za sada, ni u jednoj privatizaciji baš zbog ministra za privatizaciju koji je došao odatle, ali ipak treba imati u vidu da je to jedna od pet najvećih svetskih revizorskih kuća koje se legitimno pojavljuju svuda u svetu. Sem toga, ne znam koji su se to klijenti "Dilojta" pojavljivali dosad u procesu privatizacije?
      
       Na primer, u slučaju privatizacije Beočinske fabrike cementa, pojavio se "Lafarž" čiji je savetnik bio Vlahović, a kada je postao ministar onda su pregovori polovinom ove godine došli u vaše ruke, dakle ponovo čoveka iz iste kuće?
       - Ja sam objasnio to premijeru Đinđiću, on je prihvatio to smatrajući da ću ja uspeti da zadržim profesionalnost i neka potvrda toga bude što smo na kraju prihvatili sugestiju Svetske banke da se otvori tender i da se poštuje volja preduzeća. Nikakav interes "Dilojta" ili bilo koje druge kompanije nije mogao da dođe do izražaja i sada će "Lafarž" biti u krugu onih koji su se javili na tender kao i svako drugi.
      
       Da li ste vi taj ministar koga je lider Nove Srbije Velimir Ilić nedavno optužio da je suviše zauzet da primi ljude iz Svetske banke?
       - Ne, ovo je ministarstvo koje prima sve redom. Ja kao ministar ne treba da primim svakog iz Svetske banke. Ako je to neki istraživač sa kojim ja nemam šta da pričam onda će ga primiti neko drugi iz ministarstva ko je nadležan.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Ulaganje u medije bez ograničenja Zakon ima 26 članova koji si podeljeni u sedam delova i po formi prati zakonodavstvo EU. Stranim investitorima je ovaj zakon potreban da bi videli listu prava koja im se garantuju, jer još osećaju dozu nepoverenja u investiranje u ovu zemlju i potrebno im je da tačno vide kakav je njihov pravni status. U garantovana prava spadaju sloboda stranog ulaganja, nacionalni tretman što defakto znači da strani ulagač ima jednak položaj prava i obaveze kao i domaći privredni subjekt, zaštitu od eksproprijacije, nacionalizacije i denacionalizacije i sličnih državnih mera, slobodu konverzije domaće valute u stranu valutu, slobodu plaćanja u međunarodnim poslovnim odnosima, slobodu vođenja knjiga u skladu sa međunarodnim standardima i pravo na slobodan transfer profita u inostranstvo, kao i prioritet u primeni međunarodnih i bilateralnih sporazuma kada oni predstavljaju povoljnije rešenje za ulagača.        Najkrupnija novina u zakonu je da je strano ulaganje ograničeno samo u domenu proizvodnje i prometa oružja i tu ne može imati većinsko učešće i treba mu dozvola nadležnog ministarstva. U odnosu na sada važeće rešenje, restrikcije su skinute sa učešća stranog ulagača u telekomunikacijama i medijima.        Novina je i da strani investitor ne mora da ide u Savezno ministarstvo za odnose sa inostranstvom da bi dobio dozvolu da registruje to ulaganje, već direktno ide u registarski sud i u privredni sud i ako je ispunio uslove, može da počne da radi. I verzija zakona koja je pravljena na saveznom nivou zasniva se na istim načelima kao i ovaj naš, ali je očigledno da ova verzija ima dosta odredaba koje nisu u skladu sa našim pravnim sistemom, sa drugim zakonima pa čak ni sa Ustavom SRJ.

      
      

Nadležnost Prema postojećim odredbama Ustava SRJ svaki organ bilo koje teritorijalno-političke zajednice, svako udruženje građana ili pojedinac, imaju pravo da podnose inicijative nadležnim državnim organima. I ovo ministarstvo nije povredilo nijednu odredbu zakona. Naš nacrt predstavlja inicijativu upućenu nadležnom telu u Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, da bi se ubrzale reforme. Kršenja zakona bi bilo u slučaju da smo naš tekst poslali na usvajanje u srpsku skupštinu.