"Ko je uopšte ta?"
       Kršteno ime Suzana. Srednje Vladislava - dodala posle očeve smrti. Prezime uvek isto - Zlatanović. "Ma ne ta - nego ona luda - Luna Lu?"
       S obzirom na to da je u svetu ozvaničeno nešto što se zove kreativni biznis te u Londonu oko dva miliona ljudi sasvim lepo živi radeći sve one poslove koje, kada ovde imenujete, ljudi drugih - retro shvatanja vas sa onim tonom pitaju: "Ma dobro to što se zezaš sa tom kamerom, kompjuterom, gramofonom ili šta god, nego - šta ti radiš u životu?!"
       E, pa - moje malo "preduzeće" idejaonica koja me izdržava, a nekolicini popravlja džeparac svih ovih godina opstaje zahvaljujući "brendu" - Luna Lu (sa varijacijama - LunaLu, LoonaPark, LLoo). To nije jedini proizvod, ali je postigao najviše efekta i zahvaljujući toj igri pojmova na dva velika slova l - serijal HISTERIK je počeo sa emitovanjem na Studiju B, da bi nekoliko meseci kasnije "Luna Lu PLUS Histerik" - dakle "Šizika" u serijalu ŠIZIKARIJUM NA ROLERKOSTERU TRANZICIJE dobila svoje privremeno mesto na RTS-u. Ludo, dakle gradska i državna televizija u momentu kada su obe stanice odlična metafora za stepen promena & statusa kvo u kome se defakto naše društvo nalazi...
       Šta je šizika, a ko je tu histerik?" HISTERIK - i ako mu je tek 27. epizoda u pripremi, i ako mnogi nisu sigurni kada se emituje, iako mnogi nisu sigurni šta su uopšte videli, izaziva neverovatne reakcije kod ljudi - oko njega se svađaju, vređaju, prepiru, prepričavaju i što je najvažnije, čini mi se, zaista i jako zabavljaju gledajući možda po prvi put svojim, mojim i očima Alekse Maksimovića, montažera i drugog člana tandema - događaje, ljude i situacije u kontekstu i na način na koji nije rađen do tada kod nas.
       Moj favorit na Studiju B, pored filmske ponude, na-
       ravno - Vila i Grejs, svakako je najbolji video magazin tog tipa kod nas pod nazivom "Coffee & TV". Njegov moto "Misli globalno, deluj lokalno" formula je i "Histerika", kao i verovatno mog omiljenog B92 serijala PREDGRAĐE.
       Luna Lu na RTS - pa to mora da je neka (r)evolucija" - čula sam skoro i dodala da je Mirjana Bobić-Mojsilović bila ta na čiji sam poziv odgovorila potvrdno, mada moram reći da, iako već deseti u pripremi, - ŠIZIKARIJUM veoma sporo dobija svoj andergraund glamur i pravi oblik ma koliko želja bila prisutna da to bude od nedelje do nedelje (23.30 RTS1) što bolje.
       Ono što je dobra stvar mog početničkog (absolut gušter) položaja gore na Košutnjaku, jeste mogućnost da sarađujem s ljudima koji su završili škole za profesije kojima se bave, pošto kada upalimo televizore možemo i sami da zaključimo da često kadrove komponuju i emisije velikih budžeta realizuju ljudi koji su na brzim ili usmenim kursevima priučili ono za šta se neko školuje četiri godine na FDU. Uostalom, negativna selekcija je naš domaći specijalitet i ovaj jedan produženi semestar ubrzanog TV iskustva mi nažalost govori da se tu stvari sporo menjaju i da je prokleto tačno da je lakše promeniti svet nego nekim pojedincima sebe. Loše navike sporo se zamenjuju dobrim tako da su zamke obe škole televizijskog novinarstva Studija B i RTS i dalje prisutne.
       Ali je satisfakcija ful kada shvatate da ste prodrmali i pokrenuli uljuljkanu malograđanštinu, da ste pokrenuli da i drugi uključi glavu, da pita ono što je oduvek hteo ili da snimi ono što je sve vreme gledao, a pravio se da ne vidi. I kada ljudi zavole nekog novog, kvalitetnog i talentovanog. Verujte mi.
       "Ma ne verujem ja njoj ništa - ona radi na televiziji!"
      
       SUZANA ZLATANOVIĆ