Televizija savezne vlade YU info priželjkuje privatizaciju, što pre, jer joj "gori pod nogama", dok se neke druge savezne informativne ustanove, poput Radio Jugoslavije, očigledno plaše ovakvog ishoda

      Savezna vlada je spremna da otpočne sa transformacijom medija čiji je osnivač. Razlog je suviše opipljiv - nedostatak para. Niti vlada ima novca da finansira rad "svojih" medija, niti su finansirani zadovoljni onim što dobijaju od "gazde". Neki čak vrlo otvoreno najavljuju da je raskid braka nužan. I, srećni su što je došao kraj.
       "Televizija YU info ući će u novu godinu sa novim vlasnikom! Ni nama ni vladi ne odgovara trenutno stanje. Mi teško živimo sa budžetom, jer savezna vlada ne može da nam da onoliko novca koliko nam je potrebno. U proseku dobijemo pola od neophodnih mesečnih izdataka, a ni to ne možemo da iskoristimo, jer moramo da platimo dugove koji pristignu", kaže direktor YU info Televizije Zoran Predić. Kako tvrdi, ni u vladi ne postoji raspoloženje za posedovanje Televizije, uz stavku da po novom nacrtu zakona o telekomunikacijama nije predviđeno da država bude vlasnik Televizije. "Država je zainteresovana da zadrži deo, manji, do 30 procenata. U skladu s tim mogla bi učestvovati u finansiranju ili bi mogla ustupiti prostor u njenom vlasništvu."
       Svakako, ono što znaju u Televiziji, a vlada ne krije, postoji zainteresovanost za informativni program - da se prate aktivnosti vlade, jer "kada bi Televizija bila prodata u celosti pratila bi ono što od nje traži gazda, možda ne i aktivnosti te vlade". Međutim, Predić je siguran da ovakvu "grešku" ljudi iz savezne vlade neće načiniti. Bar, ne do referenduma u Crnoj Gori.
       Da televizija YU info, kao savezna javna ustanova, neće čekati da se navrat-nanos reši njen status, ukoliko bi se Crna Gora izdvojila, govore "mnogi zainteresovani da ulože u ovaj medij". Pominju se strani RTL, "Blumberg" i domaći bogatiji ljudi koji bi, kako smatra Predić, ovakvim ulaganjem, za njih, stavili šlag na tortu. "Sada bi mnogi naši bogati ljudi voleli da imaju svoju televiziju. To ih zanima."
       Iz TV YU info nagoveštena je i mogućnost da posle transformacije dođe do spajanja sa TV Politika. U prilog ovoj ideji direktor Predić navodi da po novom, već pomenutom zakonu o telekomunikacijama, Televizija neće moći da ima i novinsku kuću i obrnuto. "Teško da će TV Politika dobiti nacionalne frekvencije koje sada ima. Spajanje sa nacionalnom televizijom (što je YU info) bi joj omogućilo da zadrži frekvencije i gledanost. Tom idejom ljudi koji sada rukovode Televizijom Politika nisu zadovoljni, iako se zasniva na tome da niko nikog ne treba da potčini. Ukoliko oni odbiju ovu ideju ponudićemo to drugim televizijama: Artu, Studiju B..."
       Priča o transformaciji Televizije YU info koja u ovom trenutku "vapi" za privatnim kapitalom, došla je u paketu sa ostalim medijskim kućama za koje vlasnik, savezna vlada, pokušava da nađe rešenje. Pominju se Borba, Tanjug, ali i "Radio Jugoslavija", "Filmske novosti", i časopis "Jugoslovenski pregled" koji su uz Televiziju YU info članice "bapsko-žapske" Savezne javne ustanove Radio-televizije Jugoslavije (SJURTJ). "Ne znam zašto je gospodin Predić (inače i generalni direktor SJURTJ) posle zajedničkog sastanka kod sekretara za informisanje Orlića, na kome o tome nije bilo reči, u štampu izneo kako je potrebno privatizovati Radio Jugoslaviju. Izgleda da niko ne zna šta je Radio Jugoslavija. To se nigde u svetu ne privatizuje!" - odlučna je Milena Jokić direktor Radio Jugoslavije. Priznaje da Slobodan Orlić tako nešto nije pomenuo, ali "niko ne može da zna šta se mota u glavama ljudi iz savezne vlade". "Nadam se da će prihvatiti naš predlog transformacije koji u prvom redu podrazumeva razdvajanje ustanove u kojoj su 1998. godine udružene babe i žabe. Jer, po sopstvenom priznanju, gospodin Predić koji je na čelu ove ustanove nema osećaja za radio, iako je sposoban televizijski čovek. TV YU info je stalno u dugovima, pa je nemoguće podići novac sa zajedničkog računa koji je, zbog toga, blokiran. Takođe, sve pare su se gurale u YU info, najviše je uzimao sa računa, a sada ga privatizuju. Koja je to politika?"
       Ipak direktorka Jokić se nada da je "naša država ozbiljna" i da će kratkotalasni program Radio Jugoslavije za svet koji u svim zemljama ima istu funkciju - da se informiše inostrana javnost o događajima u zemlji, ostati na budžetu, ostati savezna javna ustanova od nacionalnog značaja, a da će domaći program na ultrakratkim talasima koji vlada ne želi da finansira, biti komercijalizovan.
      
       DRAGANA BJELICA