Sukobi među zavađenim etničkim zajednicama koji potresaju susednu Makedoniju uz veliki pritisak stranog faktora prešli su iz faze akutnog oružanog konflikta u stanje napetog mira i iščekivanja njihovog političkog rešenja. Reperkusije "poslednje domine rata" u bivšoj Jugoslaviji vidljive su i na Internetu

      Napori da se uz pomoć globalne Mreže o konfliktu u Makedoniji stekne objektivna slika, zasnovana na pouzdanim informacijama, osobi nenaviknutoj na tipično balkanske prilike mogu predstavljati pravu noćnu moru. I pored opšte pretenzije da je "istina samo jedna", korisnik Interneta može se susresti sa bar tri njene "verzije": makedonskom, albanskom i verzijom koju nudi međunarodna zajednica i njeni reprezenti.
       Iako se može uočiti određen manjak iskustva u korišćenju najnovijeg svetskog medijuma za promovisanje sopstvenih stavova i pružanje relevantnih podataka javnosti, makedonske (državne, političke i informativne) institucije ipak pružaju solidan uvid u suštinu problematike. Najveći makedonski web direktorijum, na kojem po kategorijama možete tragati za određenom Internet lokacijom, nudi informativan, sažet presek celokupnog toka krize, što se može pokazati i kao najbolje mesto za početak sticanja uvida u nju (http://directory.macedonia.org/crisis). Na sajtu ćete saznati da je preloman trenutak krize, kojim je, barem za sada, okončan otvoren oružan sukob, bio dogovor između predstavnika najvažnijih albanskih i makedonskih partija, a uz posredovanje predsednika Republike i međunarodnih izaslanika, o promeni Ustava te države. Integralni tekst tog tzv. Ramkovskog dogovora nalazi se na oficijelnom sajtu predsednika Republike (http://www.president.gov.mk/mak/info/dogovor.htm), dok se o njegovim odjecima u vidu formulisanja ustavnih amandmana i procedure njihovog usvajanja možete detaljno informisati na sajtu Sekretarijata za informisanje (http://www.sinf.org.mk) i Makedonske informativne agencije (http://www.mia.com.mk/mak/amandmani.asp). Ova agencija se tokom celog sukoba pokazala najažurnijom kada je u pitanju postavljanje novih vesti u vezi sa njim, a priprema ih na makedonskom, albanskom i engleskom jeziku. Agencija MakFaks svoj sajt ima na adresi http://www.makedonija.com/makfax. Iako je grafički više nego oskudan, preporučujemo ga zbog relativno visokog stepena objektivnosti.
       Iako bi bilo logično da i drugi oficijelni sajtovi državnih organa daju određene informacije u vezi sa aktuelnim dešavanjima, to nije slučaj, sa izuzetkom sajta Ministarstva odbrane Makedonije (http://www.morm.gov.mk), u njegovim sekcijama Novosti i Dešavanja, doduše, u krajnje lakonskom maniru.
       Dana 22. avgusta 2001. zvanično je otpočelo prisustvo trupa zapadne vojne alijanse u Makedoniji, sa inicijalnim zadatkom prikupljanja oružja od paravojne Oslobodilačke narodne armije (ONA) tamošnjih etničkih Albanaca (http://www.nato.int/fyrom/tfh/home.htm). Operacija "Neophodna žetva" trajala je 30 dana, da bi nakon toga prerasla u misiju za prevenciju konflikata pod nazivom "Crvena lisica", koja se nalazi pod nemačkim operativnim vođstvom i sa trajanjem od tri meseca, sa mogućnošću prolongiranja (http://www.nato.int/fyrom/tff/home.htm). Ovom misijom se bavi i sajt Južne komande NATO-a (http://www.afsouth.nato.int/operations/skopje2/FOX.htm), dok slike koje opisuju njen tok možete pronaći na adresi http://news.mod.uk/stories/2001/aug/harvest_gallery.htm.
       Političke partije daju sopstvene poglede na aktuelnu situaciju u njihovoj državi. Na Internetu se mogu naći prezentacije najvećih makedonskih partija: VMRO-DPMNE (http://www.vmro-dpmne.org.mk), Demokratske alternative (http://www.da.org.mk), Liberalno-demokratske partije (http://www.ldp.org.mk), Liberalne partije (http://www.liberalna.org.mk), Konzervativne partije MAAK (http://www.maak.org.mk) i Socijaldemokratskog saveza Makedonije (http://www.sdsm.org.mk).
       Partije etničkih Albanaca u Makedoniji ne pokazuju nikakvu želju za registracijom unutarnacionalnog domena i podatke o njima je prilično teško pronaći. Njihov opšti pregled sa kratkim istorijatom i političkim i programima delovanja možete naći na adresi http://www.europeanforum.bot-consult.se/cup/macedonia/parties.htm i http://www.cia.gov/cia/publications/factbook/geos/mk.html. Demokratska partija Albanaca poseduje sajt (http://www.pdsh.org), koji održava na albanskom i engleskom jeziku, dok druga najveća albanska partija, PDP, nema svoj sajt. To ne znači, međutim, da albanska verzija konflikta nije zastupljena na Mreži. Ako se izuzmu mnogi sajtovi kojima je pristup ograničen, ako ni zbog čeg drugog, ono zbog činjenice da su isključivo na albanskom jeziku, izdvojili bismo adrese http://www.kosova.com, http://www.kosovaweb.ch, http://www.kosovapress.com i http://www.alb-net.com.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ