Domaći ljubitelji pisane reči s radošću dočekuju mesec oktobar kada se u Beogradu tradicionalno održava Sajam knjiga. Ta ugledna manifestacija je idealan povod da se ponovi često korišćena, ali ne i neistinita fraza - da Jugosloveni, i u najtežim vremenima, kada se silom prilika odriču gotovo svih životnih zadovoljstava, ostaju verni poklonici knjige

      Ovogodišnji Sajam knjiga s punim pravom je nosio epitet "prvi milenijumski". U nazivu naznačen prelazak u novo vremensko razdoblje jasna je i obistinjena metafora uvođenja koncepcijskih, ali i drugih novina, uz izraženo nastojanje očuvanja vrednosti njegovog kontinuiteta. "Novi duh" Sajma 2001. naveo nas je da krenemo u laganu šetnju Internetom da bismo videli kako se domaća knjiga i sve što je prati "snašla" u korelaciji s najnovijim globalnim medijumom.
       Naša virtuelna "šetnja" započinje na zvaničnom sajtu Sajma knjiga (http://www.belgradebookfair.co.yu). Vizuelno nenametljiva, sajamska Web prezentacija odaje utisak profesionalno urađenog posla. Bez sumnje, sekcija namenjena izdavačima je istima mogla biti od velike koristi, ukoliko su, naravno, oni u dovoljnoj meri tehnološki osavremenjeni da su imali na čemu da je pogledaju. Što se tiče posetilaca sajma (ali i njegovog sajta), oni su imali mogućnost da se detaljno informišu o rasporedu dešavanja (promocijama, prezentacijama, pojavljivanjima književnika) i da se, u skladu sa sopstvenim afinitetima, pojave u određenoj hali u određeno vreme. Sajt poseduje i kompletan katalog izdavača, dok malu zamerku možemo uputiti nedovoljnom "pokrivanju" teme elektronskog izdavaštva (svega jedan kratak pasus). U sekciji "Linkovi" posetilac je u poziciji da se uveri u smisao reči Matije Bećkovića da je Beogradski sajam knjiga, za razliku od drugih, (ostao) sajam za čitaoce, a ne za biznismene za koje je knjiga kao i svaka druga roba.
       Naši izdavači se, da se umereno izrazimo, sa promenljivim uspehom predstavljaju na Internetu. Na flagrantno negativan primer smo naišli tamo gde smo ga možda ponajmanje očekivali - JP "Službeni glasnik" svoj sajt (http://www.glasnik.com) očito nije objavljao godinu do dve dana! Za razliku od toga, jedan drugi izdavač od nacionalnog značaja, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva je svoju celokupnu produkciju postavio na Web (http://www.zavod.co.yu), dajući i mogućnost popunjavanja obrasca naruxbenice.
       Novosadski "Prometej", čija izdanja uživaju veliku naklonost širokog kruga čitalaca, direktno sa svog sajta (http://www.prometej.co.yu) nudi on-line prodaju ljudima u zemlji, ali i u inostranstvu. Pored toga, na njemu možete naći i dobar interni pretraživač, ali i ovom prilikom upućujemo veliku zamerku zbog njegovog neosvežavanja novim sadržajima. Kako ne treba da izgleda Web prezentacija jednog renomiranog izdavača možete videti na adresi http://www.stubovi.co.yu. Nadležni iz "Stubova kulture" se očito ne brinu previše zbog činjenice da se na glavnoj strani sajta nalazi ordinarna gramatička greška (o nama se, ipak, piše odvojeno...)! Iza lokacije http://www.radbooks.co.yu stoji "Rad". Rađena uz pomoć Flash-a, prezentacija deluje (a pogotovo s obzirom na opštu situaciju na domaćem "području") primamljivo, bez obzira da li ćete na njoj naći sadržaj koji bi vas interesovao ili ne. Da generalni utisak ipak ne bi ostao otužan, pobrinuli su se "Jugoslovenska knjiga" (http://www.jk.co.yu), "Samizdat B92" (http://www.b92.net/samizdat) i "Dereta" (http://www.dereta.co.yu). Ova tri izdavača potpuno različitih provenijencija su na tri potpuno različita, a opet uspešna načina prezentovali obilje svojih izdanja i što je za Internet veoma bitno, obezbedili mogućnost čitaocu da bez teškoća i direktno sa Mreže naruči željeni naslov.
       Mesto gde se štampana i reč o visokim tehnologijama možda najtešnje susreću, nalazi se u domenu specijalizovanog izdavaštva posvećenog tim tehnologijama. Priručnici, knjige sa savetima i uputstvima za mnoge su najbrži način savladavanja složene problematike rada sa
       kompjuterima, programiranja i uopšte snalaženja sa alatima savremenog sveta. Zahvaljujući saradnji sa više svetski renomiranih proizvođača hardvera i softvera (što se da videti i po dizajnu sajta na adresi http://www.cet.co.yu), firma CET uživa veliki ugled kada su u pitanju publikacije tog tipa. Pozitivnom utisku doprinosi interakcija sa posetiocima sajta u vidu uvek aktuelnih anketa, mogućnosti slanja komentara njegovim urednicima, pretplaćivanja na mejling listu kojom se pretplatnici putem elektronske pošte obaveštavaju o novitetima i on-line plaćanja naručenih izdanja putem domaćih platnih kartica.
       Nije nikakva tajna da je koncept čijom je primenom Amazon.com postao najveća knjižara na svetu mnogo puta preslikavan, sa većim ili manjim uspehom. Dugo vremena su naši ljudi iz dijaspore mogli da naruče predmete iz matice (pre svega knjige) isključivo preko DžU klona Amazona, koja se danas nalazi na adresi http://www.yu4you.com. Poput svog uzora, na "Džu4Džou" se pored knjiga mogu naručiti i mnogi drugi predmeti, od cveća do boce ekskluzivnog šampanjca. Jedan od estetski najuspelijih sajtova u ovom našem krstarenju Mrežom je u posedu beogradske knjižare "Plato" (http://www.plato.co.yu). Prijatnost koja se oseća tokom boravka na njemu izazvana je, između ostalog, dobrim pretraživačem, aktuelnom listom deset najpopularnijih knjiga, sekcijom vesti i prikaza značajnih izdanja. Mogućnost on-line naručivanja se podrazumeva.
       Sajt http://www.knjizara.com je lokacija sa, sigurno, najupečatljivijim nazivom "u branši". Iako možda ne poseduje vrhunski grafički dizajn, njen sadržaj (pored komercijalnog) vredi iščitavati, jer se iz domaćih listova i časopisa redovno preuzimaju referentne književne kritike novih izdanja knjiga, a i jedina je koja ima listu domaćih književnih konkursa.
       Knjizara.com je u saradnji sa sarajevskim Interliber.com-om i riječkim Sveznadar.com-om oformila Web sajt http://www.knjizare.net, sa ciljem objedinjavanja književno srodnih i kompatibilnih prostora na kojima se govorio nekada jedinstveni srpskohrvatski jezik. Kolika je potreba za jednim ovakvim poduhvatom, gde se na jednom mestu nalaze objedinjeni podaci o izdanjima sa čitave ex-DžU teritorije, jasno je svakome ko se našao u situaciji da mukotrpno traga za nekim delom štampanim sa druge strane aktuelnih državnih međa.
       Zadužbina Ive Andrića osmislila je da naš dobitnik Nobelove nagrade bude dostojno prezentovan na Internetu (http://www.ivoandric.org.yu). Lokacija sadrži detaljnu piščevu biografiju, protkanu korisnim linkovima ka detaljima koji su u vezi sa svim njenim bitnim elementima. Pored toga, sajt ima i segmente o bibliografiji i samim delima pisca, kao i multimedijalni odeljak unutar kojeg možete preuzeti video-fajl dodele Nobelove nagrade i audio zapis pripovetke "Sunce" u autentičnoj piščevoj interpretaciji.
       Iako već dugo nije s nama i svojim Beogradom, Duško Radović je prisutan kroz svoja dela na Internetu (http://www.beograd.com/radovic/index.htm), gde njegove aforizme možete slušati ili čitati ili se odlučiti za kupovinu neke od njegovih knjiga.
       Naš izuzetno cenjen i prevođen pisac, kojeg je, kako mnogi tvrde, prerana smrt sprečila u dobijanju Nobelove nagrade za književnost, Danilo Kiš, svoju referentnu prezentaciju poseduje na adresi http://www.kis.org.yu. Naravno, ona može biti samo početno, a nikako isključivo mesto gde možete saznati činjenice o životu i radu ovog velikana postmoderne.
       Izuzetno aktuelna spisateljica čija su dela konstantno pri samom vrhu lista bestselera, Ljiljana Habjanović-Đurović je na Internetu predstavljena u potpunom saglasju sa sopstvenim književnim i životnim senzibilitetom, u šta se možete uveriti ukoliko svoj Web čitač usmerite ka adresi http://www.habjanovic.co.yu.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ
      
      

Milorad Pavić - pionir hiperteksta Kada je Milorad Pavić napisao svoj "Hazarski rečnik" u formi rečnika, a sa sadržinom priče, mnogi su bili začuđeni autorovom smelošću da odstupi od svih do tada poznatih konvencija i sačini delo koje će od svakog čitaoca ponaosob tražiti aktivnu kooperaciju u njegovom finalizovanju. Time je čitalac izdignut na nivo koautora, jer je svojim odabirom redosleda u iščitavanju Rečnika zapravo kreirao sudbinu tajnovitog hazarskog naroda. Iako je književnih dela koja se mogu čitati nelinearno bilo i ranije (uključujući i samo Sveto pismo), tek je "Hazarski rečnik" mogao prvi da stekne istinsku odrednicu hipertekstualnosti. Kao što smo dosta godina kasnije i sami uvideli, Internet je u svojoj srži nelinearan, hipertekstualan, skokovit i deduktivno anarhičan i haotičan. Zbog toga se pokazao i toliko prijemčivim ljudskom rodu i njegovoj misli koja poseduje srodne osobenosti. Upravo stoga je priča o Pavićevom "Hazarskom rečniku" priča i o Internetu i o ljudskom duhu. O ovom značajnom ostvarenju srpske književnosti XX veka, ali i o njegovom autoru možete saznati mnogo više na adresi http://www.khazars.com.