Za razliku od Frankfurta koji se bori da postane nemački kandidat za Olimpijske igre 2012. godine, u Berlinu se pripremaju za restriktivne mere koje će najviše pogoditi javni sektor

      (Od našeg specijalnog izvešta iz Berlina)
      
       Iako su na drvoredu duž Kantove ulice u Berlinu prikucani posteri koji slave međurasnu saradnju, a kude neonaciste oličene u gojzerici koja šutira nešto i temenu skinheda u čijoj se kosi jasno vidi simbol SS, čak i članovi Demohrišćanske unije (CDU) ne kriju da u glavnom gradu nije lako zaustaviti malobrojnu, ali agresivnu desnicu. Novi gradonačelnik Berlina Klaus Voveraj iz Socijaldemokratske partije (SDP) podržao je ovu kampanju, između ostalog i zato što je kao javno deklarisani homoseksualac želeo da zaštiti prava ostalih njemu sličnih koji su za njega glasali možda baš i zato što su jedna od omiljenih meta skinheda.
       "U pojedinim delovima Berlina ksenofobija prema drugima vrlo je jaka, ali mi u Senatu Berlina potrudili smo se da nijedna fašistička partija ne dobije ni jedno jedino mesto", kaže Albert Ekert, zamenik portparola berlinskog senata i član Zelenih (Die Gruenen), dodajući da je željeno i postignuto i da za sada nema opasnosti ni od vrlo militantne Nacionalne demokratske partije (NDP) i nešto umerenije Republikanske. Sasvim je verovatno da će uskoro NDP biti zabranjena o čemu postoji čak i neka vrsta prećutnog dogovora u Bundestagu, ali se čeka na sudsku odluku koja bi mogla da se odnosi i na Republikansku partiju.
       Neonacisti nisu jedina briga ljudi koji sede u prekrasnom zdanju, Berliner Rathausu. Puno se nagađa sa kim bi Gerhard Šreder, nemački kancelar, mogao da, u ime svoje Socijaldemokratske partije, napravi novu koaliciju u Berlinu, pošto je prethodna sa CDU propala kada je otkriveno da je Eberhard Dipgen (CDU) bivši gradonačelnik Berlina primio mito (oko 40 000 DEM) od Bankgesellsaft Berlin koja je 2001. godinu završila sa gubitkom od oko 662 miliona evra i protiv koje se vodi nekoliko kriminalnih i regulativnih istraga.
      
       Seča
       "Gospodin Šreder zna da mu koalicija sa bivšim komunistima tj. sa Partijom demokratskog socijalizma (PDS) neće uvećati popularnost. Jedina opozicija kada se donosila odluka o Avganistanu bio je PDS a svi ostali su bili uvereni da je neophodno napraviti 'koaliciju protiv terorizma'. Najnovija ideja je da se napravi koalicija sa PDS-om i Zelenima što ne bi bilo tako odvratno rešenje", kaže Ekert naglašavajući da su u Berlinu Zeleni vrlo uticajni.
       Za razliku od Frankfurta koji se bori da postane nemački kandidat za Olimpijske igre 2012. godine, u Berlinu se pripremaju za restriktivne mere koje će najviše pogoditi javni sektor.
       Možda još veći teret za Berlin predstavlja četiri miliona nezaposlenih što je više nego i u jednom gradu u Nemačkoj. Istovremeno na istoku zemlje postoji velika potreba za radnom snagom koja bi obavljala fizičke poslove, ali socijalna zaštita nezaposlenih je i dalje bolja od nadoknade za rad. Kako Berlin u potpunosti zavisi od ostatka Nemačke i nalazi se u pozamašnim dugovima, a polovina Berlinaca je zaposlena u javnoj administraciji ili javno finansiranim projektima, u planu je da sledeće godine otpočne "rigidan program konsolidacije javnih troškova" tim pre što sve analize ukazuju da troškovi administracije samo mogu da budu još veći u budućnosti ako se nešto hitno ne preduzme.
       "Neki bogati gradovi su se bunili što moraju da daju za federalni budžet. Pored dobrog koncepta nove javne administracije potrebno je da se Berlin oslobodi oko deset odsto onih koje direktno izdržava, kako bi nemačka vlada nastavila da daje isto toliko novca kao pre", tvrdi Ekert. Usled svega što se događa u Nemačkoj, nervoza Zelenih sve je veća i to se može osetiti i među zidovima Rajhstaga. Svesni da "crveno-zelena koalicija" nije funkcionisala gotovo godinu i po dana pošto je došla na vlast 1998. godine Zeleni sada pokušavaju da svale krivicu na svog koalicionog partnera i istovremeno pokušavaju da uveličaju svoju zaslugu u svemu što je učinjeno u poslednjih godinu i po dana, a što su Nemci doživeli kao napredak.
       "Napravljen je dobar zakon o energiji. Oni koji uzimaju energiju dodatno su oporezovani. Taj novac sada ide za razvoj alternativnih energija i to je prvi put da Zeleni imaju ekonomski interes", kaže Franciska Ajštadt-Bolig predstavnik Zelenih u Bundestagu, napominjući da u Nemačkoj postoji i ekološki porez od šest pfeniga po litri benzina koji se trenutno koristi kako bi bila podržana reforma penzionog osiguranja.
       Upravo jedna od pet najvećih političkik grešaka Zelenih je reforma penzionog sistema koja je bila zapravo izborno obećanje socijaldemokrata, a koja je tako izvedena da se sada sprovodi reforma reforme. Zeleni, takođe, nisu našli načina da poboljšaju ekološke standarde u poljoprivredi, jer je novac od ekoloških taksi odlazio na neku drugu stranu. Takođe, jedna od najvećih grešaka uglavnom starih članova i simpatizera Zelenih je što su čim su došli na vlast, prestali da kritikuju politiku korišćenja atomske energije u Nemačkoj. Zelenima zameraju što su glasali za angažovanje nemačkih trupa na Kosovu i Metohiji (1999), odnosno Avganistanu (2001) što je suprotno pacifističkim uverenjima koja je ova partija " tradicionano" negovala.
       "Glasala sam za intervenciju na Kosovu, jer sam bila uverena da je Evropa previše čekala, da je deset godina mnogo i da se Miloševiću mora stati na put", kaže gospođa Ajštadt-Bolig koja je na isti način uverena u neophodnost intervencije u Avganistanu i borbi protiv terorizma dodajući: "Nisam sigurna hoćemo li ući u parlament, jer ne znamo kako će se međunarodna situacija odvijati. Ako narod kaže da je crveno-zelena koalicija gotova i Zeleni su gotovi!"
      
       Teret ujedinjenja
       S druge strane veliki napori su učinjenji da Berlin zaista postane prestonica ujedinjene Nemačke kao i simbol slobode za sve. U ime ujedinjenja svi Nemci plaćaju takozvani porez solidarnosti u visini od šest odsto na dohodak. Od ovog novca koji će se izdvajati sve do 2019. godine mnogo novca je izdvojeno da se Berlin pretvori u pravu prestonicu koja će uvek biti zanimljiva baš zato što je u prošlosti bila raščerečena. Kako Berlinci imaju običaj da kažu, pijuckajući pivo, bila je to kazna što je nacionalizam nikao baš tu i razlog zašto je Berlin patio više i duže od svih ostalih nemačkih gradova. One koji bi hteli i dokaz za ovakvo ubeđenje, Hans Hajfe Ibahad Ced, penzionisani profesor psihologije na Free Universitdž u Berlinu a sada jedan od onih koji posetiocima govori o svom sedmogodišnjem robijanju u zatvoru Štazija (danas Gedenkstatte Berlin-Hohenschonhausen), šalje u Muzej "Checkpoint charlie", koji je zapravo oda ljudskoj dovitljivosti i potrebi da se pređe sa one strane Zida koji je srušen 1989. godine. Pad Berlinskog zida bio je trenutak koji su hteli da iskoriste i vlada i investitori. Međutim, vlada nije prebacila svoja ministarstva iz Bona u Berlin sve do 1999. godine što je za neke investitore bio razlog da se povuku, a za neke kao što je SONDž i Daimlerchraisler da se neviđeno obogate gradeći na Postdamer placu arhitektonsko čudo na 17 000 kvadratnih metara.
       "Posred 'Postdamer placa' koji je bio srce Berlina tokom zlatnih dvadesetih gde je bio instaliran prvi semafor... prelazio je Zid. U stvari, to su bila dva zida odeljena mrtvom zonom", kaže Ute Virst fon Felberg, zadužena za odnose multinacionalne Daimler Chraisler sa javnošću, dodajući da su poslednje zarade sa zapadne strane ostvarile Berlinska filharmonija i Nacionalna biblioteka, ali da tu, odmah pored Zida, Berlinci nisu zalazili osim ako baš nisu morali. "Na 'Postdamer placu' nije bilo ničega osim zečeva kada smo se mi prihvatili posla, to što je ova lokacija postala najskuplja u Berlinu rezultat je istorijskih okolnosti, vizije i napora i novca koje je Daimler Chraisler ovde uložio."
       Danas na Postdamer placu nije moguće kupiti nijedan kvadratni metar zemlje, koji košta od 7200 do 11500 DEM Takođe, nije moguće kupiti ni poslovni prostor koji košta između 13 000 i 17 000 DEM po kvadratnom metru. Sva zemlja koja je nekad koštala oko 450 DEM po kvadratnom metru pripada Daimler Chraisler-u, kao i veći deo zgrada koje se iznajmljuju po posebnim ugovorima.
       Na Postdamer placu, kao nigde u Berlinu, najmanje pet i po milijardi uloženo je kako bi se napravila moderna arhitektonska celina o kojoj se, bez ikakvog preterivanja, može reći da je ne samo simbol buduće moći nemačke prestonice već i novih umetničkih trendova tako prisutnih na svakom koraku u Berlinu. Posle poduže javne debate odlučeno je da Brandenburška kapija ne bude ofarbana u zelenu ili plavu boju već da ostane u prirodnoj boji kamena. Da bi se sedište nemačkog parlamenta (što su ga nacionalsocijalisti zapalili 1933. samo mesec dana pošto je Hitler postao kancelar) još jednom odvojilo od Trećeg rajha, ispred zdanja Rajhstaga koje je redizajnirao ser Norman Foster biće, kao nekada davno pre Hitlera, izgrađen fudbalski teren, što nije po volji mnogima.
      
       Ženski dodir
       Dok se Berlin grči pod teretom dugova koje valja otplaćivati u Frankfurtu, simbolu finansijske moći Nemačke, već sedmu godinu stabilno vlada CDU. Izgradnja novih terena, odnosno stadiona jedna je od većih investicija koje predstoje Frankfurtu, gradu kojim rukovodi žena. Petra Rot ponovo je izabrana da sledećih šest godina kao gradonačelnik upravlja Frankfurtom i pripremama njegove kandidature pre nego što nemački Olimpijski komitet 2003. godine konačno donese odluku hoće li Dizeldorf, Frankfurt, Lajpcig, Hamburg ili Štutgart preuzeti na sebe ulogu kandidata za Olimpijske igre 2012. godine.
       "Da nisam zaista uverena da Frankfurt treba i može da bude kandidat za Olimpijske igre 2012. godine i da je to velika mogućnost za ljude koji žive i rade u ovom gradu ja se ne bih ni upuštala u sve to", kaže Petra Rot, gradonačelnik Frankfurta i član CDU.
       Frankfurt, iako bogat i ponosan na svoju nezavisnost tokom istorije nema nameru da ponudi svetu još jedne spektakularne Olimpijske igre. Ukupni budžet Frankfurta za pripremu kandidature je nešto veći od 2,7 miliona evra.
       "Ideja je da se pokaže kako je moguće napraviti skromne olimpijske igre koje će, kao što je u Olimpijskom komitetu rečeno vratiti sport u centar ove manifestacije", objašnjava svoju strategiju prof. Johem Jurdam urbanista i autor studije o mogućnostima Frankfurta kao domaćina olimpijskih igara.
       Minimalna ulaganja su moguća pre svega zato što Frankfurt ima drugi po veličini aerodrom u Evropi. Problem stadiona biće rešen izgradnjom jednog velikog i nekoliko mobilnih stadiona koji će biti najverovatnije poklonjeni Olimpijskom komitetu kako bi i oni koji nemaju novca za izgradnju velikih stadiona mogli da jednog dana postanu domaćini olimpijade. U samom centru grada na obalama Majne zamišljeno je da se izgradi olimpijsko selo i nekoliko novih oblakodera.
       "Posle Igara prodaćemo te kapacitete kao stambeni i poslovni prostor čime ćemo rešiti i druge probleme", kaže gospođa Rot, koja kao najveći uspeh ističe to što je Frankfurt proteklih godina imao mnogo uspeha u rešavanju svog najvećeg problema - narkomanije.
       Glavna železnička stanica nekada omiljeno stecište narkomana i dilera u Frankfurtu zaključava se u ponoć, a za narkomane koji obilaze Banhofsfirtajl, otvoreno je mesto gde imaju "higijenske uslove za konzumiranje droge". U kraju gde se javne kuće praktično naslanjaju jedna na drugu otvoreno je " prihvatilište" u kome je jako teško razlikovati mlade socijalne radnike od narkomana koji često nisu u stanju da gledajući u ogledalo na zidu pronađu venu na vratu kako bi se "ufiksali".
       Nova politika se smatra vrlo uspešnom, jer se, kako kaže gospođa Rot: "više od 60 odsto narkomana koji konzumiraju lake droge vratilo u društvo".
       Međutim najuočljivija razlika između Berlina i Frankfurta je što se lokalni predstavnici vlasti ne svađaju i što se emigranti iz drugih zemalja ne doživljavaju kao jedan od najvećih problema.
       "Tradicionalno pozitivan stav prema strancima koji zaista žive sa nama u Frankfurtu jeste i razlog što nemamo problema sa neonacistima i ksenofobijom koju oni šire", kaže, ne bez ponosa, Petra Rot, gradonačelnik Frankfurta.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ