Republičkom ministru pravde trebalo je godinu dana da konstatuje kako u pravosuđu nema mesta za ljude koji su svoja politička uverenja i služenje bivšem režimu stavili iznad profesionalnih principa, savesti i obraza

      Za Vladana Batića, ministra pravde u srpskoj vladi, ne bi se moglo reći da je nepreduzimljiv. Jest da mu zakonski predlozi teško nalaze put do parlamenta, on, ipak, ne odustaje. Tako i sada, u trenutku dok se u Skupštini Srbije vodi rasprava o paketu zakona za reformu pravosuđa koji je podnela Demokratska stranka Srbije, a ne o istovetnom zakonu koji je pripremalo Ministarstvo pravde, Batić kreće u novu inicijativu. Skoro u revolucionarnom zanosu, posle trinaest meseci od petooktobarskih promena, ministar Batić je odlučio da napravi "carski rez u pravosuđu iz kojeg, po principu moralne, a u nekim slučajevima i krivične odgovornosti, mnogi moraju da odu". Zato je, početkom novembra ove godine, podneo inicijativu Vrhovnom sudu Srbije za pokretanje postupka za razrešenje jednog broja sudija zbog nestručnog i nesavesnog obavljanja sudijske funkcije, a na konferenciji za novinare obelodanio imena 118 sudija koje su se ogrešile o profesiju. "Osnovni zahtev miliona ljudi je hleba i pravde ili čak obrnutim redom - pravde i hleba", grmi ovih dana ministar Batić, kako bi opravdao svoj "revolucionarni zahvat".
       Prema očekivanjima republičkog ministra pravde, kompromitovane sudije trebalo bi da budu razrešene do kraja godine. Poslanici Skupštine Srbije, usvajanjem novih zakona iz oblasti pravosuđa, neće odložiti ni sprečiti razrešenje sudija koje je predložio ministar pravde. Batić navodi da njegove predloge o smeni sudija prvo treba da razmotri vlada (kada su u pitanju sudije za prekšaje) i Vrhovni sud Srbije (kada su u pitanju sudije opšte nadležnosti), zatim parlament.
       U DSS-u, koji je inicijator izmena zakona o sudijama još nisu raspravljali o predlozima ministra pravde za smenu 180 sudija. Ipak, predstavnik te stranke u Odboru za pravosuđe Đorđe Mamula smatra da takvim odlukama ne treba pristupiti olako. "Naš cilj je da se normalizuju odnosi u društvu i da svako slobodno i u skladu sa zakonom radi svoj posao", kaže Mamula. "Ne znam kako je Vladan Batić pripremio taj spisak i da li je bio u nekom dogovoru sa predsednikom Vrhovnog suda Srbije. Sudije za prekršaje su u vladinoj nadležnosti. Oni su primenjivali zakon i nisu bili vlasni da ocenjuju njegovu zakonitost. Problem je sa sudijama opšte nadležnosti. Ako neke činjenice koje su obelodanjene nisu tačne, zašto su onda oni na stubu srama? Nemamo 1000 novih sudija za sudove opšte nadležnosti, niti 1000 novih generala, pukovnika, kao što neki ljudi koji pokušavaju da budu vođe javnog mnjenja, s vremena na vreme plasiraju takva mišljenja javnosti, stvarajući utisak da je to sve gotovo, samo treba da se dogovorimo ko će to biti."
       Ministar pravde, međutim, navodi da je njegova inicijativa naišla na dobar odziv i kod mnogih predsednika sudova u Srbiji. Zbog toga, smatra Batić, broj sudija čija će se smena tražiti, nije konačan.
      
       Katarza ili lustracija
       Svemu je prethodilo Batićevo javno otvoreno pismo od 14. oktobra ove godine nosiocima pravosudnih funkcija u kojem traži da se suoče sami sa sobom i svojom savešću, a onda da izaberu katarzu ili lustraciju... "Svi oni koji su neovlašćeno delili ili dobijali stanove, kredite i druga materijalna dobra, moraju da odu iz pravosuđa, kao i oni koji su učestvovali u izbornim komisijama za koje je utvrđeno da su falsifikovale narodnu volju, svi koji su vodili procese i izricali presude vlasnicima, direktorima, urednicima i novinarima nezavisnih medija i političkim neistomišljenicima bivših vlasti, svi koji su olako odbacivali ili držali po fiokama brojne krivične prijave protiv čelnika bivšeg režima, svi koji su pod geslom lažnog patriotizma vodili montirane procese protiv pripadnika drugih nacionalnosti ili država, svi koji su zbog materijalne koristi sudili mimo zakona", sročio je ministar.
       U skladu sa ovim proglasom ministar je već 17. oktobra predsednicima sudova u Srbiji uputio dopis u kojem pod frazom "molim vas", u stvari zahteva: "U skladu sa Zakonom o sudovima i poslovnikom o radu suda, a u cilju jačanja i podizanja nivoa pravosuđa" predsednici bi u roku od tri dana trebalo da "dostave ministarstvu relevantne informacije o dosadašnjem radu sudija". Konkretno, kako je napisao Batić, informacija bi trebalo da sadrži "podatke o učešću sudija u izbornim komisijama (izbori 1996. i 2000. godine), o sudijama koje su sudile i donosile presude u procesima koji se opravdano mogu okvalifikovati kao politički i montirani, o sudijama koji su sudili i izricali drakonske kazne po Zakonu o informisanju, o sudijama čiji rezultati rada pokazuju nedovoljnu efikasnost i ažurnost (nagomilani i nerešeni predmeti, česta i neopravdana odsustva sa posla i neispunjenost norme rada)".
      
       Sudski ili upravni organ
       I dok sudije ovaj zahtev, posle ponuđene katarze i lustracije, tumače kao zahtev za denuncijaciju, pravni teoretičari podsećaju na Ustav i zakon, što je Batić, izgleda, zaboravio. Odnosno, smetnuo je s uma da je u ovom trenutku on taj koji obavlja izvršnu vlast u Srbiji, da je član vlade. "Ministarstvo pravde i lokalne samouprave samo je jedan od državnih organa uprave, podređenih vladi; dakle, pripada izvršnoj grani vlasti koja samostalno obavlja pripadajuće poslove, ali u granicama zakona", objašnjava dr Zoran Tomić, profesor Upravnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. "Ono nije i ne sme biti iznad sudstva, nije nikakav žrec pravde. Naprotiv, sudovi kao organi sudske vlasti su nezavisni i vrše te sudske poslove isključivo na osnovu merodavnih propisa najviše pravne snage i nisu podređeni nikome, pa ni ministarstvu čiji je resor pravosuđe, organi za prekršaje i javna uprava. Pravi naziv Ministarstva pravde i lokalne samouprave je, u stvari, Ministarstvo pravosuđa i javne uprave. Ono se nipošto ne sme mešati u vršenje sudske funkcije, već samo vršiti poslove državne uprave, kako kaže zakon, u pogledu organizacije i unutrašnjeg funkcionisanja pravosudnih organa, organa za prekšaje i organa javne uprave (državne uprave i lokalne samouprave)."
       Suvišno je podsećati da niko ne brani, niti može da brani sudije i ljude u pravosuđu koji su svoja politička ubeđenja i služenje bivšem režimu stavili ispred profesionalnih principa i svoje savesti i obraza. Mnogi od njih su, zbog povrede zakona u vršenju sudijske funkcije, počinili krivična dela i za njih, pored razrešenja, treba i da odgovaraju. Treba se setiti izbornih krađa 1996. godine, kada mnoge sudske odluke, vezane za izbornu krađu, nisu bile zasnovane na zakonu i osnovnim pravnim principima što je izazvalo masovno negodovanje građana (još krajem 1996. godine Udruženje pravnika Srbije je, na osnovu iscrpne analize, sačinilo ocene i zaključke iz kojih se vidi da su te sudske odluke bile negacija vladavine prava i principa demokratije, jer se njima poništavala volja većine građana), ili slični primeri, vezani za prošlogodišnje izbore, koji su doveli do još žešćeg revolta i petooktobarskog prevrata. Kada je reč o sudijama za prekršaje, oni su u javnom protestu posle Batićeve inicijative za razrešenje nekih od njih zaboravili ono što su prevideli i kada su sudili po nakaradnom Zakonu o informisanju u predmetima zbog kojih se traži razrešenje: za dobro suđenje po lošem zakonu sudijska pravičnost je jedini lek. Naprotiv, većina njih se, ne samo "slepo držala zakona", već odbrani okrivljenih nisu dozvoljavali ni najminimalnija sredstva i dokaze koji su išli u korist okrivljenih. Tako, recimo, u suđenju "Evropljaninu" Slavka Ćuruvije nije u obzir uzet datum kada su novine štampane, već kada su distribuirane prodavcima, da se ne bi izbegla primena Zakona o informisanju, koji je na snagu stupio tri dana posle štampanja ove novine. Suđenja NIN-u su bila poseban slučaj, ali nećemo sada o tome...
       Naravno da ljudi koji su na taj način sudili i time učestvovali u progonu nezavisnih medija moraju da odu. Ali: Zašto je ministar Batić čekao godinu dana? "Smatrao sam da bi pravosudni organi trebalo sami da reše ovo pitanje, s obzirom na to da predsednici sudova imaju ovlašćenja da iniciraju postupke razrešenja. Ipak, zbog određene kolegijalnosti i solidarnosti, to se nije dogodilo", odgovara Batić kritičarima.
      
       Ugroženo sudijsko dostojanstvo
       Sada im je svima "pozvonio na vrata" i javnosti predočio spisak, što su mnogi osudili. Kolegijum Drugog opštinskog suda u Beogradu smatra da "objavljivanje spiska sumnjivih u medijima pre nego što su sudije obaveštene o pokretanju postupka" i pre nego što je "u zakonom predviđenom postupku utvrđeno da su... postupale nesavesno i nezakonito, predstavlja grubo nasrtanje na njihovo ljudsko i sudijsko dostojanstvo". Svoje nezadovoljstvo prema načinu preduzimanja, inače legalne i legitimne inicijative, izrazila je i Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije smatrajući takav gest neprimerenim jer imenovane prevremeno izlaže sudu javnosti, što ima negativne posledice i na vršenje sudske funkcije i na ličnost samih sudija. Vrhovni sud se oglasio upravo posle razrešenja Pavla Vukašinovića sa mesta sudije Vrhovnog suda Srbije. Vukašinović je razrešen zbog nestručnog i nesavesnog obavljanja sudijske funkcije u predmetu okrivljenog Vladimira Nikolića, u kojem je postupao kao predsednik Veća okružnog suda u Beogradu. Inicijativu za njegovo razrešenje podnela je Leposava Karamarković, predsednica Vrhovnog suda Srbije, pre Batićeve inicijative na čijem spisku je i Vukašinović. Javnost o ovom razrešenju nije znala sve dok nije bilo okončano.
       "Može se čestitati ministru pravde na otvorenosti i smelosti da objavi jedan katalog, navodno sumnjivih sudija, unapred žigosanih lica. Stil i ukus su nešto drugo", zapaža profesor Tomić. "Ovo je dobar primer populističkog i laicističkog shvatanja pravde. Ko će, naime, odgovarati za štetu ako nekom od lica sa spiska neko razbije prozor, ošteti kola ili ubaci nekakav prah ili nešto rasprskavajuće u poštansko sanduče, ili ga, ne daj bože, izvređa pa čak i napadne na ulici iz čiste obesti, inata i slično?"
       Ne treba zaboraviti da mnogi od njih i dalje sude, a u javnosti su prozvani, što dovodi do delikatnih i neprijatnih situacija. Već ima primera da neke stranke neće da im sudi sudija kojeg je Batić "žigosao". Ima i drugih nedoumica, poput one koju iznosi Slobodan Vučetić, sudija Ustavnog suda Srbije: "Veoma čudi da inicijativa ne sadrži imena pojedinih sudija privrednih sudova, jer se među njima nalaze i oni koji su učestvovali u prekrajanju izbornih rezultata 1996. godine, kao i u vrlo sumnjivim postupcima ukidanja stečaja i likvidacija pojedinih preduzeća, TV stanica..."
       Na primedbe zbog čega su pre sednice Vrhovnog suda objavljena imena ovih sudija, Batić odgovara da je to normalno i da nema tabu tema. "Nigde ne stoji da je to zabranjeno. Svi ti ljudi su učestvovali u javnom životu i donosili presude i odluke koje su uznemiravale javnost... Jednostavno, javnost to traži, svakog dana slušamo glas naroda, slušamo ljude na ulici", kaže Batić.
      
       Politika praznih stomaka
       Za profesora Tomića parola "Pravde i hleba" u najmanju ruku je problematična: "Da li se ona nagoveštava nastavljanjem politike praznih stomaka a punih očiju uživanja u tuđim nesrećama, u tome kako se nekim deliocima pravde sada vraća ono što su, navodno, zaslužili. Uvek sam bio rezervisan prema spiskovima i kampanjama. Ovo mi liči na kolektivnu odgovornost, a znamo da odgovornost mora biti strogo individualizirana. Tako da ovaj očigledan pritisak, najavljeni pritisak na javnost, pa i na Vrhovni sud Srbije, koji ima dominantnu ulogu u procesu razrešenja, ne sme da bude apriorna presuda, ne sme da bude presudan."
       Naime, kako objašnjava Tomić, nestručan rad sudija - nepoznavanje propisa, pravnih pravila struke, sudijskog zanata - kao ustavni razlog za razrešenje, može se relativno lako utvrditi u svakom konkretnom slučaju. Teže ide sa sintagmom "nesavestan rad". Tu se moraju brižljivo ispitati sve okolnosti konkretnog slučaja i doista pružiti valjani argumenti, bilo za razrešenje, bilo protiv njega. "Primerice, svako ko je nesumnjivo nepravedne zakone tumačio bona fide, ne bi smeo da bude oglašen nesavesnim. Umberto Eko je napisao jednom prilikom "lojalnost je moralna, a istina teorijska kategorija". Ne bi nikako valjalo da buduće novoizabrane sudije, na mesto razrešenih, budu lojalne ministru pravde ili nekom drugom aktuelnom političkom moćniku."
       Na kraju, ne treba zaboraviti Tomićevo upozorenje da definitivnu odluku o razrešenju sudija (opšte nadležnosti) ne donosi ni ministar pravde, pa ni Vrhovni sud Srbije, već Narodna skupština. A njeni akti su uvek, po prirodi stvari, politički obojeni.
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
      

Lustracija Pojam lustracija (lustra) pojavio se u drevnom Rimu kao ceremonija očišćenja od nekog zla. Primenjivala se svakih pet godina.        Prvi put lustracija u pravosuđu obavljena je u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata i Nirnberškog procesa. Zamenjene su skoro sve sudije iz perioda Hitlerovog fašističkog rajha. U novije vreme lustracija se pominje posle pada Berlinskog zida i komunizma u istočnim zemljama. Najdirektnije je obavljena u Čehoslovačkoj gde je lustracioni zakon usvojen još u Federalnoj skupštini ČSSR-a 1991. godine sa namerom da štiti novonastalu demokratiju u Čehoslovačkoj i posle njene podele u svakoj republici posebno. Zakon 451 važio je u periodu 1991-1996, ali samo u Češkoj Republici, gde su njegovu valjanost produžili još do 2000. godine. U Slovačkoj posle osamostaljenja 1993. godine on praktično nije primenjivan.        U projektu obračuna sa prošlošću na češki način komunisti su okrivljeni za kršenje ljudskih prava, za proganjanje političkih, socijalnih i verskih grupa, za kršenje osnova demokratije i pravne države, posebno što su partiju "stavili iznad zakona".        Kod nas se to pokušalo kroz verziju reforme pravosuđa koju je pripremala Vlada Srbije. Ona je podrazumevala da se kroz ustrojstvo novih sudova i novi raspored sudija obavi i neka vrsta male lustracije. Pošto je u Skupštinu ušao predlog reformskih zakona DSS-a, koji nije podrazumevao lustraciju, ostalo je samo da to ministar Batić pokuša na svoj način.        Čudi da niko nije pominjao poseban zakon o lustraciji, poput Zakona o ekstraprofitu. Pošto nije prošla prikrivena lustracija, verovatno ne bi ni zakon. Lustracija je političko pitanje a to je klizav teren.