Kako su tekli pregovori sa Hekerupom. - Zašto Bošnjak poziva Srbe da izađu na izbore na Kosmetu. - Ko brine o Romima, Gorancima i ostalim nealbancima na Kosovu.- Zašto su Bošnjaci iz Sanxaka zainteresovani za očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore. - Šta sadrži novi zakon o zaštiti nacionalnih manjina.- Čović, Svilanović ili neko treći na čelu "trećeg bloka stranaka" posle raspada DOS-a

      Rasim Ljajić, savezni ministar za zaštitu nacionalnih manjina bio je proteklih meseci, zajedno sa Nebojšom Čovićem, najviše angažovan na rešavanju krize na jugu Srbije. A, onda je dobio i novi zadatak - registracija i priprema za učešće Srba i ostalog nealbanskog stanovništva za izbore na Kosovu i Metohiji.
      
       Kakav je sporazum postignut sa Hekerupom i šta je, zapravo, bilo najspornije tokom ovih pregovora?
       - Lično mislim da je ovo maksimum koji se mogao dobiti i da je ovaj dokument neuporedivo bolji od prvobitnog teksta koji nam je ponuđen prije nekoliko dana u Prištini po principu "uzmi ili ostavi". Kofi Anan je direktno intervenisao i uticao na Hekerupa da promijeni stav po dve preostale tačke vezane za sudstvo i policiju. Ovaj dokument kosovske Srbe ostavlja u političkoj igri, a s druge strane daje i vrlo aktivnu poziciju SR Jugoslaviji koja će ovim potezom dobiti dodatne međunarodne poene. Na ovaj način mi ćemo pokazati diskontinuitet u odnosu na Miloševićevu politiku inaćenja sa čitavim svijetom.
       U svakom slučaju, ovo je situacija dvostrukog negativnog izbora i prema tome učešće na izborima je manje loše rješenje iz prostog razloga što za bojkot nije nikada kasno. Nisu svi naši uslovi ispunjeni, niti iko od nas očekuje da će se jednim dokumentom riješiti svi problemi Srba na Kosovu. Ipak, činjenica je da je Unmik pristao da se formira visoka radna grupa koju sačinjavaju predstavnici jugoslovenskih vlasti s jedne strane i Unmika i civilnih institucija na Kosovu s druge strane. To je bilateralni sporazum, a ne trilateralni, kako je Unmik prvobitno htio i kako je predlagao.
      
       Nije li ovo, ipak, neka igra zvaničnog Beograda u odnosu na međunarodnu zajednicu: zvanično je preporučio učešće na kosovskim izborima, a onda namignuo sunarodnicima na terenu da to bojkotuju?
       - Apsolutno ne. Uostalom, niko od nas i ne očekuje da će svi Srbi koji su registrovani izaći na te izbore. To nije realno. Znamo da će dio Srba ne samo bojkotovati te izbore, već će učestvovati i u antiizbornoj kampanji. Ali, to je jako štetno za čitav ovaj proces. Što više Srba bude učestvovalo na izborima, to će više mandata dobiti u parlamentu i veći broj Srba će učestvovati u izvršnoj vlasti i drugim privremenim institucijama, počevši od vlade pa do lokalnih organa vlasti, uključujući tu i sudstvo i policiju. Prema tome, priča o dvostrukoj igri pada u vodu, jer je sada naš interes da što više ljudi izađe na izbore i da što više Srba sutra učestvuje u izvršnoj vlasti na Kosovu.
      
       Šta je sa ostalim nealbancima na Kosovu: Romima, Bošnjacima, Gorancima, Turcima... Hoće li oni glasati i imaju li i oni sličnih problema?
       - Moja primedba OEBS-u bila je da se vodi vrlo malo računa o drugim zajednicama koje žive na Kosovu i koje su prepuštene same sebi. Oni će svakako dobiti deset mjesta u budućoj skupštini Kosova. Tu računam četiri poslanika koje će dobiti Romi, tri Bošnjaci, jednog Goranci i dva mjesta će dobiti Turci. Deset mjesta u budućem parlamentu im je unapred zagarantovano, kao i Srbima, a sve preko toga zavisiće od broja glasova koje dobiju na izborima. Inače, dobio sam pritužbe da, nažalost, veliki broj Bošnjaka i Goranaca koji se nalaze u Srbiji kao izbeglice nije registrovan. Recimo, četiri hiljade Bošnjaka u Novom Pazaru izbjeglih sa Kosova nije učestvovalo u procesu registracije. Bošnjaci su, inače, u vrlo nezavidnoj poziciji. To je malobrojna manjina na Kosovu koja je svojevremeno bila izložena i Miloševićevoj represiji i pokušajima stalne albanske asimilacije. Bili su stalno između čekića i nakovnja.
      
       Da li je vama lično, kao Bošnjaku, neko možda zamerio što pozivate Srbe da glasaju na Kosovu, a ne pozivate Bošnjake?
       - Prvo, ja sam u stalnom kontaktu sa bošnjačkim političkim partijama na Kosovu. Organizovao sam posjetu zvanične bosanske parlamentarne delegacije koja je na taj način trebalo da pokaže zainteresovanost za stanje svoje manjine na Kosovu i da to posluži kao još jedan impuls većem odzivu Bošnjaka na izbore. S druge strane, ja razumijem poziciju u kojoj se ta zajednica tamo nalazi. Često sam se plašio da svojim izjavama ne otežam njihovu poziciju, a u isto vrijeme nastojao da im maksimalno pomognem da dobiju što više mandata u budućem kosovskom parlamentu. Prema tome, ta vrsta zamjerke ne stoji.
       A, što se tiče onog dijela vašeg pitanja koje se odnosi na to što ja kao Bošnjak apelujem na Srbe, moj odgovor je - ja sam dio ove vlasti. Ja ne mogu, kada mi to odgovara, da kažem da sam dio ove vlasti, a kada mi ne odgovara da kažem - baš me briga... Ja živim u ovoj državi i nije mi svejedno kakva će biti pozicija ove države u pogledu odnosa prema međunarodnoj zajednici i u pogledu političkih, ekonomskih i društvenih reformi...
       Uvijek će, verovatno, biti nacionalista koji će reći šta ima jedan Bošnjak da poziva Srbe na Kosovu da učestvuju na izborima, ali ja zaista mislim da je interes svih na Kosovu, dakle i Srba i drugih nealbanaca da učestvuju u izbornom procesu.
      
       Kako će se problem juga Srbije reflektovati na kosovske izbore? Jesu li se vratili izbegli Albanci?
       - Od dvanaest i po hiljada raseljenih Albanaca vraćeno je preko devet hiljada i to je ogroman uspeh, zahvaljujući naporima koje je država ulagala i pomoći međunarodnih organizacija. Mi smo na jugu Srbije hteli da demonstriramo jedan model rješavanja mikrokrize koja ima etničku komponentu. I, koja je eskalirala još za vrijeme Miloševića, kada je neko procenio da je stvorena šansa da se realizuje velikodržavni albanski projekat. Sada je u toku faza ekonomske i socijalne obnove tog područja. U to je država uložila preko 40 miliona maraka, plus deset miliona maraka koje su uložile inostrane organizacije. To je daleko više nego što je uloženo u bilo koje druge tri opštine u Srbiji.
      
       U kojoj meri taj modeli koji ste vi demonstrirali na jugu Srbije može sutra da se primeni i na Kosovu?
       - U svim ovim razgovorima koje smo imali u proteklih nekoliko dana mi smo to potencirali. Uvijek smo pravili paralelu - šta je Unmik uradio na Kosovu a šta smo mi uradili na jugu Srbije, koliko smo ljudi vratili na jug Srbije, a koliko je Unmik ljudi vratio na Kosovo, dokle je stigao naš projekat multietničke policije, a šta je u tom pogledu urađeno na Kosovu? Međutim, problem juga Srbije i problem Kosova ne može, nažalost, da stane u istu ravan. Kosovo je daleko kompleksniji politički problem i njegovo rješavanje će iziskivati duži niz godina. Srbi sa Kosova koji sada hoće da bojkotuju izbore kažu: mi treba da se ponašamo na način na koji su se Albanci ponašali za vrijeme Miloševića, da bojkotujemo sve institucije, da pravimo paralelne institucije. I tu čine sistemsku grešku. Jer, Albanci su imali podršku međunarodne zajednice, a u Beogradu je tada postojao režim u odnosu na koga je svako bio u pravu. Sada bi Srbi trebalo da bojkotuju i albansku većinu i cijeli svijet. To je u startu gubitnička pozicija.
      
       Vaše ministarstvo priprema zakon o zaštiti nacionalnih manjina. Šta će u tom zakonu biti novo?
       - Novo je praktično sve, jer mi do sada nismo imali na ovaj način regulisano pitanje zaštite manjina ni na federalnom ni na republičkom nivou. Imali smo različite zakone koji tretiraju ovu problematiku, kao što je recimo Zakon o obrazovanju, Zakon o informisanju, Zakon o službenoj upotrebi jezika, ali nigde nije na jednom mjestu tako cjelovito obuhvaćena ova problematika. Zakon je u završnoj fazi i u Skupštinu bi mogao da stigne do kraja ove godine.
       Taj zakon je potreban ovoj zemlji ne zbog pritiska međunarodne zajednice već zbog toga što on predstavlja još jedan element stabilnosti i društva i države. Mi time kao zemlja upućujemo poruku manjinama da želimo da prekinemo sa dosadašnjom praksom tretiranja manjinskog pitanja i guranja pod tepih tog problema, i s druge strane, upućujemo jasnu poruku međunarodnoj zajednici da smo spremni da poštujemo pravila političke igre koja važe u savremenom svijetu. To nije puka fraza.
       Neću, naravno, da kažem da ćemo sve probleme sa manjinama i sa etničkim odnosima automatski riješiti, jer pravna regulativa je samo jedan element ukupne zaštite i unapređenja manjinskih prava. Prije toga su potrebna dva druga elementa - pravna država i etnička tolerancija. Nažalost, mi sada nemamo ni jedno ni drugo. Nijedna država u ovom regionu se time ne može pohvaliti. To je proces. Ali, mi s ovim zakonom ulazimo u taj proces.
      
       Može li se uopšte rešavati taj problem pre nego što se novim ustavom definiše ova zemlja?
       - Mi sada imamo Ustav Srbije koji Srbiju definiše kao građansku državu. Međutim, čitav tekst Ustava koncipiran je prema Srbiji kao nacionalnoj državi. I, što je još važnije, ukoliko imate etnički složenu državu kakva je SR Jugoslavija onda ta država mora reflektovati i nacionalni i građanski identitet istovremeno. Imate trećinu stanovništva koja ne pristaje da bude asimilovana.
       Na prostoru bivše Jugoslavije osjećaj nacionalnog identiteta uvijek je nadvladavao osjećaj pripadanja državi i državnoj zajednici u kojoj se živi. Sada mi želimo da pomirimo te dvije krajnosti, da pokažemo da se može biti lojalan i državi u kojoj se živi i zajednici kojoj se pripada. Ovaj zakon je upravo to: pokušaj da manjinama omogućimo da očuvaju svoj identitet, a da one istovremeno budu integralni dio društva...
      
       Da li vaš projekt budućeg zakona podrazumeva decentralizaciju Srbije?
       - To nije bio predmet ovog zakona. Iako je decentralizacija vrlo važan, da ne kažem jedan od najvažnijih elemenata zaštite i unapređenja zaštite manjinskih prava. To će biti nesumnjivo predmet drugih zakona, prije svega zakona o lokalnoj samoupravi. U svakom slučaju postoji spremnost, i to stoji u platformi DOS-a, da se vlast u Srbiji decentralizuje. Ta decentralizacija će se, po mom ubjeđenju, odvijati na dva nivoa. Prvi će biti lokalna samouprava, vraćanje ingerencija lokalnoj samoupravi u oblasti kulture, informisanja, obrazovanja, zdravstva, finansija, socijalne politike. Drugi nivo decentralizacije biće neminovan proces regionalizacije Srbije kao države. Vjerujem da je formiranje više regionalnih jedinica garant stabilnosti ove države. Kao što sami znate, tu postoji više modela. Mislim da je Srbiji najprimjereniji španski ili italijanski model takozvane asimetrične regionalizacije - da svi regioni ne moraju imati isti stepen nadležnosti. Nije ni logično da, recimo, region Timočke krajine ima iste nadležnosti kao Vojvodina, na kraju krajeva, ako ništa drugo onda zbog multietničnosti. Neke nadležnosti nisu potrebne Šumadiji, ili Timočkoj krajini, gdje žive dominantno Srbi, ali su zato potrebne Vojvodini gdje imate preko dvadeset nacionalnih etničkih zajednica. Prema tome, vjerujem da problem Vojvodine treba rješavati u sklopu opšte decentralizacije. Ukoliko problem Vojvodine sada izdvojite uvijek moratre rješavati jedan po jedan problem. Onda će moji u Sandžaku da kažu: zašto se raspravlja samo o Vojvodini, zašto i mi ne bismo mogli da budemo na dnevnom redu...
      
       Kako Bošnjaci u Sandžaku sada doživljavaju rasprave o budućnosti Jugoslavije i odnosima Srbije i Crne Gore?
       - To pratimo sa posebnim zanimanjem. To je tema koja se nas direktno tiče. Nažalost, po tom pitanju postoje dijametralne razlike između stava Bošnjaka koji žive u Crnoj Gori i Bošnjaka u Srbiji. Jedina stvar u kojoj postoji potpuni konsenzus među Bošnjacima u Srbiji jeste zalaganje da opstane zajednička država. Dakle, sve političke partije i nevladine organizacije su istog stanovišta da je interes Bošnjaka da opstane zajednica Srbije i Crne Gore. Ali, Đukanović je na antimiloševićevskoj poziciji dobio naklonost tamošnje bošnjačke zajednice, koja je u njemu vidjela neki element zaštite. Poslije godina represije i progona kojima su ti ljudi bili izloženi našao se neko ko je personifikacija vlasti i ko im nudi fizičku, biološku i svaku drugu zaštitu. Ali, sada kad nema Miloševića stvorene su potpuno drugačije okolnosti. Ne zaboravimo, tada kad je Đukanović štitio Bošnjake, on je bio na poziciji opstanka zajedničke države.
       Ukoliko opstane zajednička država ona ima daleko veće šanse da postane dio evropskih integracija nego posebne države Srbija i Crna Gora. Mi kao Bošnjaci koji žive u Srbiji i u Crnoj Gori imamo poseban interes da na tome insistiramo i mi ćemo pokušati da učinimo sve što je u našoj moći da izložimo jasne argumente - političke, ekonomske, nacionalne, demokratske, zašto je interes Bošnjaka da opstane ova zajednica.
      
       Šta će regionalne stranke učiniti na sledećim izborima ako nestane DOS, kako će se udruživati, s kim će se udruživati?
       - Volim jednu afričku poslovicu koja kaže: ako se dva slona tuku - strada trava, ako dva slona vode ljubav - opet strada trava. Male stranke u DOS-u su sada objektivno u poziciji te trave i mogu lako da nestanu sa političke scene u bilo kojoj varijanti - i u varijanti stalnih sukoba i u varijanti njihovog međusobnog približavanja i eventualnog sporazuma.
       Da se to ne bi dogodilo, jedna od alternativa jeste da se formira treći politički blok, da utiče i na DSS i na DS da opstane DOS bar još godinu dana. A, ukoliko to ne uspije ta treća grupacija bi mogla da učestvuje na izborima kao zasebna politička snaga koja na kraju može biti i jezičak na vagi u budućoj raspodjeli političkog kolača.
      
       Da li ste razgovarali o tome? Ko bi mogao da bude lider tog "trećeg bloka"?
       - Bilo je, istina, nekih neformalnih razgovora, ali ne i konkretne akcije. U svakom slučaju, što se bude približavalo vrijeme izbora ta ideja će biti sve aktuelnija, mada se plašim da onda ne bude prekasno. Inače, mislim da bi Čović ili Svilanović mogli da budu na čelu tog trećeg bloka.
      
       A, Labus ili neko iz G17?
       - Oni mojaju, prije svega, sami da definišu svoju poziciju. Inače, dobro su došli u svakoj varijanti, jer oni su grupa ljudi koju bi svako poželio u svom političkom bloku. Ali, moraju prije svega da se izjasne šta su: stranka ili nešto drugo? To je problem.
      
       STEVAN NIKŠIĆ