Da je neko pozvao 100, 200 ili 500 bogataša i rekao svakom u glavu koliko treba da plati, možda bismo danas imali mnogo više novca, nego što ćemo skupiti ovim zakonom. Sada izgleda kao da se primena zakona svela na jurnjavu za tri imena, a ja se pitam šta je sa Vojvođanskom i Komercijalnom bankom?

      Uvek kada su eksperti pričali o raslojavanju društva, govorilo se da se u poslednjoj deceniji u Srbiji obogatilo 200 porodica na račun 10 miliona ljudi. Da li vi zaista danas verujete da su ljudi koji treba da plate porez na ekstraprofit samo jedna porodica (Karić), dva Tomića, IMT i zemljoradničke zadruge, ili je Zakon promašio svoju svrhu?
       - Sigurno je jedno, to sam tvrdio i pre donošenja ovog zakona i sada, da četiri petine bogataša nisu na našoj listi. Pre svega zbog toga što su oni profit ostvarili potpuno nelegalno. Ono što mi hvatamo ovim zakonom je nešto što je u suštini išlo kroz institucije sistema. Međutim, gro bogatstva je stvaran na takav način da se tome ne može ući u trag u dokumentaciji Narodne banke Jugoslavije i u tom smislu pitanje je na mestu i provocira pravi problem. U Zakonu je delimično obuhvaćen taj potpuno nelegalni segment koji se odnosi na trgovinu akciznim proizvodima, ali kada su finansijski inspektori otišli da provere poslovanje tih firmi koje su se bavile uvozom i trgovinom nafte ili cigareta, svi papiri su bili u redu. Nisam ni mislio da će biti drugačije, niti sam mislio da su one cisterne koje smo godinama gledali i one cigarete koje smo kupovali, bile registrovane u nekoj od tih firmi. Zakon je u tom smislu promašio cilj. Ali, lako je kritikovati, a teško naći neko rešenje, jer pronalaženje stvarnih dokaza traži kombinovanje žestoke policijske istrage, gde vrlo često postoje samo živi svedoci, a ne i papiri. Znači da bi Mihalj Kertes, bivši direktor Carine i njegovi pomoćnici mogli eventualno da svedoče o tome. To se odnosi i na izvozno-uvozne poslove.
      
       Da li postoji ozbiljna policijska istraga?
       - Ona do izvesne mere postoji. Mi na njoj kao Komisija insistiramo, ali za sada nema ozbiljnijih rezultata. Drugi način da se zahvati ta vrsta bogaćenja, koju Zakon o porezu na ekstraprofit propušta je predloženi Zakon o poreskoj administraciji, koji će sigurno izazvati burne političke reakcije. On bi trebalo da ukrsti vrednost imovine i prijavljenih prihoda u poslednjih deset godina i možda bi mogao biti efikasniji od poreza na ekstraprofit, ali je veliko pitanje u kakvom obliku će on biti usvojen. Opet će se otvoriti pitanje legalnosti jer, na primer neko ovde ima kuću od deset miliona maraka kupljenju 1994. godine za koju je u tom trenutku platio sve tražene i propisane poreze. Mi smo u jednoj neuređenoj situaciji, jer će se samo nekim ljudima naplatiti neki porez na vidljivu imovinu, a pri tom znamo da je najveći deo imovine nevidljiv, na računima u inostranstvu, ili u akcijama. I postoji drugi problem, da li jednom kad naplatimo taj porez možemo da prihvatimo da je posao završen. Jer, onaj ko je uvozio nelegalno cisterne nafte treba i krivično da odgovara.
      
       Zašto su samo NBJ i ministar građevine obavili svoj deo posla. Postoje drugi delovi Zakona i drugi članovi Komisije koji su zaduženi da istražuju ostale prekršaje, ali o njima i njihovim rezultatima ni traga ni glasa?
       - Imam utisak da je do sada akcenat bio na tačkama od jedan do šest na kojima su radili Dinkić i Šumarac. Milosavljević pokušava da uradi nešto oko dokumentacije o uvozu i izvozu ali zbog nedovoljne saradnje saveznih organa to ide veoma teško. Malo je i Dinkić nametnuo tempo kojim sada idemo, jer Republička uprava prihoda sada ide za tom listom i gubimo ogromno vreme na praćenje tog procesa. Naravno, usput smo dobili neke rezultate koje uopšte nismo tražili, jer mi ne jurimo one koji su delili primarnu emisiju u plate. Poseban problem je i traženje novca na stranim računima, to su ovi Marjanovići, Tomići i Bojići.
      
       Da li se vama čini da priča o primeni Zakona postaje kontraproduktivna, jer se ispostavlja da se u javnosti vrte tri-četiri imena, što nema nikakve veze sa predizbornim obećanjima kad se tvrdilo da će se napraviti ozbiljan otklon od ljudi koji su se obogatili u vreme Miloševića?
       - I ja sebi postavljam pitanje šta je, na primer, sa Komercijalnom bankom, šta je sa Vojvođanskom bankom i ja ću pokušati da istražim to, makar samo za sebe. Ovako kako sada stvari stoje, zaista izgleda kao da se sve svelo na nekoliko ljudi koje vlasti "proganjaju", ali to nije namera Zakona niti intencija Komisije niti moja. Zakon mora da se primeni na sve.
      
       Istovremeno, u javnosti se pojavljuje priča o tome da je nova vlast već napravila savez sa bivšim Miloševićevim bogatašima. Da li se vi u tom smislu osećate, kao član Komisije, kao jedna dekoracija za zamazivanje očiju javnosti?
       Do ovog trenutka se ne osećam tako. Ali, kad se budem osećao tako, povući ću se iz Komisije. S druge strane gospodin Đinđić poziva te ljude na radne doručke gde bi oni trebalo da prilože neki novac, zatim da budu dobrovoljni donatori za poplave. Sve je to naplata tog poreza mimo vas. Sad mora da se primenjuje Zakon, kakav je da je. Možda bi bilo produktivnije da je neko pozvao 10, 200 ili 500 ljudi na doručak, i da tako "šabački" kažem, razrezao porez i svakom od njih rekao "ti ćeš da platiš toliko, a ti ovoliko", a ko bude hteo da diskutuje da se odmah pošalje u zatvor, jer svi znamo da nije stekao bogatstvo na legalan način. Namerno govorim grubo, ali to nije pitanje morala, već pitanje pragmatičnosti. Da smo tako uradili možda bismo danas imali mnogo više novca nego što ćemo uspeti da skupimo primenom Zakona ili kroz donacije sa Zapada. Da je tako urađeno, ja bih kao građanin ove zemlje to pozdravio.
      
       SLOBODAN LALOVIĆ,
       sekretar Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi