Prošlonedeljni vanredni lokalni izbori u 18 opština u Srbiji prvi su izbori posle kojih svi učesnici tvrde da su dobitnici, što je isto toliko tačno koliko i da sreda dolazi posle petka

      Trijumfalnom pobedom na izborima Socijalistička partija Srbije izgubila je vlast u 17 opština Srbije.
       Ova tvrdnja nije nikakav vic, već jednostavan spoj dve činjenice. Bojan Kekić, član Sekretarijata Izvršnog odbora socijalista, u ponedeljak (5. novembar) kada su prebrojavani rezultati lokalnih izbora u 18 od 160 opština Srbije (ne računajući 29 kosovskometohijskih opština), rekao je: "Ovo je trijumfalna pobeda socijalista." Činjenica broj dva je da je u svakoj od 18 opština posle izbora od 24. septembra 2000. godine levica (sam SPS, SPS plus JUL, sam JUL) imala većinu odbornika, dakle - vlast, a da će sada moći da vlada jedino u Lebanu zahvaljujući Gojku Marinkoviću, bivšem julovcu i predsedniku opštine koji je pod firmom "grupa građana" osvojio 16 mandata (DSS - 6, DOS - 4, NS - 2, PDS - 1, SPO - 1, SPS - 1).
       Levičarska dijelektika, očigledno, gubitak vlasti na izborima ne smatra i izbornim porazom, što je svakako najbolji mogući način da se nastavi osipanje njenih odbornika-kadrova. Dragan Maršićanin, predsednik Skupštine Srbije, raspisao je vanredne izbore u 18 opština upravo zbog tog bega levičara od levičarske vlasti. Posle poraza na saveznim i republičkim izborima levičari-odbornici su napuštali svoje partije. Vlast levice u 18 opština se - urušila sama od sebe. Sasvim suprotno stavu "zelenih" - misli globalno deluj lokalno - levičari su se lako odricali lokalne vlasti pošto su izgubili globalnu vlast. Ovi izbori samo su "overili" silazak levice sa vlasti u opštinama koje su smatrane njenim neosvojivim tvrđavama.
      
       Nedodirljivi
       To bi trebalo da bude dodatni razlog za brigu socijalista: nisu više neprikosnoveni ni u opštinama koje su statistički i teorijski model njihovih prirodnih uporišta. Srđan Bogosavljević, direktor "Strateškog marketinga", kaže da su u pitanju pretežno nerazvijene opštine gde levica uvek bolje prolazi, da je njihovo stanovništvo mahom seosko, slabije obrazovano i starije, što jeste statistički portret prosečnog glasača socijalista.
       Socijaliste čak ne može da obraduje ni što u pet opština ipak imaju najviše mandata, jer ne samo da im to nije dovoljno za vlast, već ne mogu da ih iskoriste da uđu u koaliciju jer i DSS i DOS takvu mogućnost apsolutno odbacuju. Za njih su socijalisti kasta nedodirljivih.
       Zoran Lučić iz Cesida i sociolog Srećko Mihajlović, ipak u izbornim rezultatima nalaze razloge za veselje socijalista: zaustavljeno je opadanje broja pristalica socijalista, što je svakako uspeh za bilo koju stranku. Međutim, ovaj zaključak je izveden poređenjem broja glasova sa decembarskih republičkih izbora i sadašnjih lokalnih, što u DOS-u i DSS-u neće smatrati korektnim načinom zaključivanja. I dok Lučić misli da bi i na republičkim izborima SPS prošao slično ili isto kao na ovim lokalnim, Mihajlović misli da je ovo najbolji mogući rezultat socijalista, da ga ne mogu ponoviti ni u nekih drugih 18 opština, ni na republičkim izborima. "Njihova izborna ponuda nije ono što želi javno mnjenje", kaže Mihajlović.
      
       Cepanje
       Zoran Šami, potpredsednik DSS-a, kaže da se pre izbora pribojavao "velikog kambeka socijalista", ali da se on nije dogodio. "U ovim opštinama u septembru prošle godine Milošević je tukao Koštunicu sa 60 prema 40, a sada je demokratska opozicija pobedila socijaliste, fudbalski rečeno, sa pet prema dva", kaže Šami, uveren da socijalisti na republičkim izborima mogu da budu samo lošiji nego na upravo završenim lokalnim.
       Goran Vesić, član Izvršnog odbora DS, kaže da su socijalisti osvojili 60 odsto mandata manje nego u septembru, da se njihovo osipanje nastavlja i da će se sigurno pocepati na prvom sledećem kongresu i da će onda dobar deo njihovih glasača potražiti novu stranku. Šami misli da tvrdo jezgro socijalista čini između 25 i 33 odsto njihovih birača, da ostatak glasa za vlast, i da se na ovim izborima priklonio DSS-u videći u njemu dobitničku partiju.
       Ipak, socijalisti sijaju zadovoljstvo, pa Branislav Ivković, šef Poslaničkog kluba socijalista u Skupštini Srbije, žurio da kaže da je pravi čas za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, jer je narodu dosta dosovske neuspešne vladavine. U političkom marketingu socijalisti će koristiti podatak da su na izborima osvojili najviše mandata (171), da su na prošlogodišnjim decembarskim izborima za Skupštinu Srbije u 18 opština dobili 31 765 glasova (izašao na izbore 174 971 birač), a sada 38 158 glasova (izašlo 139 159 birača), ali će svaki stanovnik Aleksinca, Titela, Knjaževca, Negotina... sasvim dobro znati ko je dobitnik, a ko gubitnik.
       Gubitnicima su Lučić i Mihajlović proglasili DOS. Prvi je tvrdio da je DOS (ovaj sadašnji DOS i DSS) osvojio 12 odsto glasova manje nego na prošlogodišnjim decembarskim izborima u 18 do juče crvenih opština, i da bi do nogu potukao levicu da je na izbore izašao u jednoj umesto u dve kolone i da je narod kaznio razjedinjenost DOS-a.
       Šami i Vesić jednostavno smatraju ove zaključke netačnim. "Kada se sabere broj glasova koje su dobile partije demokratske opozicije, on je skoro jednak onome što su imale u decembru, iako se nikako ne mogu porediti lokalni i republički izbori, jer je ponašanje birača na njima različito motivisano", tvrdi Šami, "pa zato na lokalnim izborima mnogo glasova odlazi malim ili lokalnim strankama ili grupama građana koji su sada dobili oko 22 odsto glasova." Vesić kaže da mnogo glasova od 13 934 (53 mandata) koliko su osvojile grupe građana pripada DOS-u, kao sedam mandata iz Crne Trave (svi članovi Nove demokratije) ili 16 mandata Saveza građana Caribroda iz Dimitrovgrada. On se slaže sa Lučićem da je zbog izlaska na izbore u dve kolone demokratska opozicija izgubila 102 mandata. "Da smo išli zajedno, imali bismo 550 od 667 mandata - 82,46 odsto", tvrdi Vesić.
       "Mislim da analitičari treba već jednom da prestanu da guraju u zagrljaj Koštunicu i Đinđića. Mogu i ja da mislim da su oni idealan par za budućnost Srbije, ali ako oni hoće da idu odvojeno, pustimo ih više", kaže Slobodan Antonić, sociolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
      
       Eksperiment
       Da će ići odvojeno, više nema sumnje, jer je eksperiment na lokalnim izborima u tvrđavi socijalista uspeo. "Jednostavno, DSS je morao da izmeri svoju snagu na izborima, da vidi da li je tačno da je dvostruko jači od ostatka DOS-a, kako su govorile neke njegove pristalice", kaže Bogosavljević. Pokazalo se da DSS nema 30 odsto glasova kako su nagoveštavale neke ankete (Lučić), da je jednako jak koliko i ostatak DOS-a (Antonić), da je "prošao bolje nego što sam očekivao" (Šami). Zadovoljan je i Vesić: "DSS je video da ne može sam, reformski deo DOS-a je pokazao da je izdržao najgori, prvi period tranzicije: promene poreskog sistema, početak privatizacije, promene cena poljoprivrednih proizvoda i energije. Uostalom, istraživanja pokazuju da je 53 odsto simpatizera DSS-a zadovoljno radom Vlade Srbije (nezadovoljno - 39 odsto)." (Prema istraživanju "Strateškog marketinga", 61 odsto pristalica DSS-a zadovoljno je radom vlade, 39 odsto nije.)
       Naravno, pristalice DSS-a i DOS-a će se onoliko ubeđivati ko je bolje prošao na izborima: da li je važnije što je DSS pobedio DOS u Kladovu sa 20 prema tri ili što je DOS tukao DSS sa 12 prema jedan u Kuršumliji; da li je vrednije što će DSS sam moći da vlada u Knjaževcu i Bosilegradu ili što će DOS bez ičije pomoći gospodariti u Titelu, Kuršumliji, Irigu i Žitištu.
       Za političku budućnost Srbije od ovakvih nadgornjavanja važniji će biti zaključak Zorana Šamija: "U narednih pet-šest godina nijedna stranka u Srbiji neće moći sama da vlada. Izvesno je da će dve dominantne stranke biti DSS i DS i da će se pojaviti i neka treća opcija, to neće biti ni SPS, ni radikali ni SPO. Vreme pred nama biće vreme postizbornih koalicija."
       Izvesno je, međutim, da će DS svakako insistirati na tome da ostane stožer DOS-a. Uostalom, na ovim izborima je patentiran novi DOS (bez DSS-a, pa i bez Nove Srbije), kao i da će se DSS (koji je u pojedinim opštinama na lokalnim izborima bio u koaliciji sa Mojom Vojvodinom, Novom Srbijom, Narodnom strankom pravde i Pokretom za demokratsku Srbiju) truditi da nekoga iz DOS-a privuče u svoj zagrljaj i zajedno izađe na republičke ili savezne izbore, ma kada oni bili.
      
       Dragan Bujošević
      
      

Rezultati Po Zoranu Šamiju, DSS je osvojio 180 mandata na izborima (38 808 glasova), SPS - 185 (38 018), DOS - 156 (34 451), SPO - 29, Nova Srbija 14, SRS - 4 mandata.        Izborni štab DOS-a ima sledeće podatke na osnovu pregleda 96 odsto zapisnika: DSS ima 165 mandata (31 488 glasova), SPS - 171 (38 158), DOS - 168 (35 188), SPO - 30 (12 418), Nova Srbija - 14 (6 600), SRS - 6 (9 304).

      
      

SPO i SRS Radikali i sepeovci su prezadovoljni rezultatima lokalnih izbora, sledbenici Vuka Draškovića kažu da oni predstavljaju njen "povratak na velika vrata". Mihajlović i Lučić smatraju da bi uz ponavljanje rezultata sa lokalnih izbora i SPO i SRS prešli cenzus na republičkim izborima. Ne bi prešli, tvrde i Šami i Vesić.

      
      

Preslikavanje Zoran Lučić iz Cesida misli da se rezultati lokalnih izbora mogu preslikati na republičke. Srećko Mihajlović smatra da to ne važi za mogući rezultat socijalista. Zoran Šami misli da se tek posle finijih analiza mogu naslutiti neki trendovi. Srđan Bogosavljević misli da lokalni izbori nisu nikakav pokazatelj za republičke izbore, kao i Slobodan Antonić, koji kaže da ovde nije bilo G17 plus koji će se sigurno pojaviti na izborima za Skupštinu Srbije.