NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

"Simbol integracije"

      Predstavnici 12 zemalja članica tadašnje Evropske ekonomske zajednice potpisali su u Mastrihtu 1992. godine ugovor o Evropskoj uniji, čime su ukinuta carinska ograničenja u međusobnoj trgovini i započela izgradnja zajedničkog tržišta za oko 300 miliona stanovnika. Tri godine kasnije, u Evropsku uniju primljene su još i Švedska, Finska i Austrija. Nešto kasnije nastala je ideja o zajedničkoj valuti, nazvanoj evro.
       Dvanaest zemalja (Austrija, Belgija, Nemačka, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija i Španija) izjasnilo se da prihvata uvođenje evra umesto svojih nacionalnih valuta od 1. januara 2002. godine. Naredna dva meseca, dakle do 28. februara iduće godine, funkcionisaće paralelno evro i nacionalne valute, što se tretira kao prelazni period.
       Evropska centralna banka (ECB) sa sedištem u Frankfurtu na Majni prvi put je u avgustu ove godine predstavila evro novčanice. Pored toga što je odmah nazvan "simbolom integracije", evro se naziva i bezličnim novcem, zato što na licu novčanica neće biti istorijski poznatih ličnosti, kao što je uobičajeno kod nacionalnih valuta. Umesto njih na banknotama će se naći stilizovane građevine. To ne znači da će sve banknote istih apoena biti jednake, nego će, na primer, novčanica od 100 evra u Italiji biti delimično različita od one u Nemačkoj. Osim toga, svi apoeni razlikuju se po boji i veličini - što veća vrednost, veća je i banknota.
       Idejno rešenje za ove novčanice inspirisano je temom "Razdoblja i stilovi u Evropi", a dizajnirao ih je još 1996. Robert Kalina iz Austrijske centralne banke.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu