Građani Srbije koji mogu da promene devize imaju bar pet-šest varijanti - od sigurnih do hazardnih

       Tri miliona domaćinstava u Srbiji dobiće na kućne adrese prospekte Narodne banke Jugoslavije sa uputstvima kako da svoju deviznu gotovinu zamene za evro, ili neku drugu monetu, kad od 1. januara iduće godine omiljena srpska valuta, zajedno sa još jedanaest evropskih, izađe iz opticaja. Koliko će domaćinstava ovaj prospekt zaista iskoristiti, ne može se ni nagađati. Prema optimističnoj proceni nemačke Dojče banke, u jugoslovenskim kućnim tajnim skrovištima, još anahrono nazivanim "slamaricama", kao i u bankarskim sefovima, ima čak oko devet milijardi maraka. Guverner NBJ Mlađan Dinkić nešto je oprezniji - on procenjuje da ukupno građani i preduzeća raspolažu sa oko šest milijardi maraka u gotovini.
       Sav ovaj novac moraće da se, od 1. januara do 31. maja iduće godine, zameni ili za evro, ili za neku od valuta izvan "Evrolenda", uključujući i dinar. Rok za zamenu u Srbiji duži je za tri meseca nego u zemljama Evropske unije, bar oficijelno. Suštinski, novac se može menjati i posle ovog roka, ali će uslovi biti naknadno određeni, što verovatno znači i nepovoljniji.
      
       Crnogorci
       U evropskim zemljama (na primer u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Španiji, Irskoj, Luksemburgu) uopšte nije predviđen nikakav rok za konverziju. Dakle, on je neograničen. Kad je reč o Jugoslaviji, trenutno u Srbiji i Crnoj Gori postoje različiti planovi za ovu "milenijumsku operaciju". Srbija će zadržati dinar kao nacionalnu valutu i osnovno sredstvo plaćanja, a evro će zameniti odomaćenu nemačku marku kao "rezervno" sredstvo plaćanja. Crna Gora će, pak, kao nacionalnu valutu umesto marke sada uvesti evro. Preporuka guvernera NBJ Mlađana Dinkića da ova republika vrati dinar u opticaj, kako se ne bi izazivali nepotrebni troškovi za naknadni povratak na dinar ako se na referendumu odluči da Crna Gora ostaje u Jugoslaviji, nije naišla na razumevanje u Crnoj Gori. Tamošnji zvaničnici tvrde da vraćanja na dinar nema ni u kom slučaju. To pitanje, kao političko, ovom prilikom ostavićemo po strani.
       Građani Srbije koji imaju šta da menjaju, mogu se odlučiti bar za pet-šest varijanti. Neke od njih isplate se više, neke manje, jedne nose veći, a druge manji rizik. Poenta je da se novac zameni što efikasnije, sa što manje troškova. Ono što je najvažnije, Srbija više nije tamni vilajet i gotovo da ne postoji opasnost da ušteđevina bude izgubljena. To, naravno, ne podrazumeva bilo kakve špekulativne transakcije.
       Prva mogućnost je da građani jednostavno odu na neki od dve i po hiljade šaltera u Srbiji koji će biti otvoreni za ovaj posao i zamene svoj novac za evro, uz proviziju od 0,9 odsto. Ona, prema objašnjenju guvernera Dinkića, obuhvata samo stvarne troškove transporta i obezbeđenja novčanica u oba pravca (za to će biti angažovane i vojska i policija) bez ikakve zarade za državu. To znači da će zamena 10 000 maraka, na primer, koštati 90 maraka.
      
       Dolar
       Drugi način zamene u suštini je najudobniji i najbezbedniji, ali za mnoge građane preplašene od same pomisli na štednju u bankama, i dalje rizičan: moguće je otići u neku od poslovnih banaka (pošto se prvo odluči u koju) i položiti svoje devize na štednju pre Nove godine. Odmah potom, devize će automatski biti konvertovane u evro bez ikakve provizije. Banka će uz to štediši platiti i odgovarajuću kamatu na štednju. Visina zavisi od poslovne politike svake banke, ali u proseku za oročene depozite kreće se oko tri odsto godišnje. To konkretno izgleda ovako: na sumu od 10 000 maraka uštedela bi se provizija od 90 maraka, a ako bi se taj novac oročio na godinu dana, kamata bi bila 300 maraka. Dakle, za godinu dana zarada je 390 maraka.
       Pojedine banke, kako se sada može čuti, planiraju mogućnost da ne naplate proviziju od 0,9 odsto, uz uslov da se ona ostavi na štednji. Ovo bi za građane, takođe, bila čista zarada.
       Treća je mogućnost da građani svoje devize zamene za američke dolare, britanske funte ili švajcarske franke, na primer. Ako se ima u vidu da kurs dolara prilično oscilira i sklon je padu, lako se može desiti da se na kursnoj razlici deo novca izgubi. Ako dođe do skoka (što se, takođe, dešavalo), onda sleduje zarada. Problem sa britanskim funtama je to što ih, prvo, ovde nema mnogo, a drugo, njih niko rado ne prima, pa se opet u menjačnicama (uz proviziju) moraju zameniti u evro ili dinar, ako se nešto želi platiti.
       Sledeća mogućnost, za sada verovatno više teoretska uprkos stabilnosti nacionalne valute, jeste da se ušteđevina zameni za dinare, na šta se ne plaća nikakva provizija. Postoji još jedna varijanta, a to je da se raspoloživim devizama do Nove godine kupi neko trajno potrošno dobro ili nekretnina.
      
       Rizik
       Treba možda pomenuti još dve hazarderske mogućnosti: prva je da se preko rođaka i prijatelja u inostranstvu zameni novac, ali tu carina može zapleniti gotovinu koja bez dokaza o poreklu izlazi iz zemlje. Za sada nema razloga izlagati se ovom riziku. Drugo, verovatno će se na ulicama ponovo pojaviti dileri i nuditi zamenu sa provizijom, recimo, manjom od bankarskih 0,9 odsto, ali je rizik veliki - niko ne garantuje da građanin neće dobiti falsifikat ili biti prevaren na kursu, pošto je ovo nova operacija.
       Građani Srbije moći će da zamene samo papirni novac u apoenima od pet, deset, 20, 50, 100, 200 i 500 evra, pošto je doprema velikih količina metalnog novca skupa i neracionalna. Svi iznosi manji od pet evra isplaćivaće se u dinarima. Na primer, za 1000 maraka dobija se 500 evra i oko 156 dinara, pošto je paritet jedan evro za 1,95 maraka.
       Kad je reč o kursu, uvođenje evra neće izazvati nikakve direktne posledice, pošto je dinar zapravo kontrolisano fluktuirajući. Samo što će sada, umesto u odnosu na marku, fluktuirati u odnosu na evro. Guverner Dinkić tvrdi da će se i naredne godine nastaviti politika dnevnog određivanja kursa na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. Kako su devizne rezerve nedavno prešle milijardu dolara, guverner tvrdi da nema razloga za devalvaciju, ali to nas već vodi u drugu priču.
      
       Stara štednja
       Srbija ima još jednu specifičnost u odnosu na ostale zemlje, a to je stara devizna štednja. Domaće banke dužne su da svu ovu štednju zaključno sa 31. decembrom ove godine, automatski konvertuju u evro bez ikakve provizije, isto kao i novu štednju. Isto važi i za deponovana devizna sredstva pravnih lica na računima kod ovdašnjih banaka.
       Svi koji u Srbiji budu menjali gotovinski marke ili druge valute u evro, imaće još jednu pogodnost - iznosi manji od 20 000 maraka ne podležu nikakvoj proveri, niti su donosioci dužni da daju bilo kakve podatke bilo o sebi, bilo o poreklu novca. Stav je Narodne banke, a i notorna činjenica, da je posle deset godina života (odnosno borbe za opstanak) u potpuno neregularnim uslovima bilo neumesno, pa čak i nemoralno od ljudi tražiti dokaze o poreklu novca, kad je jasno da ih retko ko može pružiti.
       Ipak, Narodna banka prihvatila je preporuku Evropske unije, pa službenici na šalterima moraju uzeti podatke iz ličnih karata ili pasoša svima koji menjaju iznose veće od
       20 000 maraka. Ti podaci moći će da se koriste samo na zahtev policije ili suda, ukoliko postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili drugim nezakonitim finansijskim transakcijama. Pošto zakon o sprečavanju pranja novca stupa na snagu tek od juna iduće godine, eventualni "perači" jednostavno mogu da ulože malo više truda i zamene svoje devize u nekoliko navrata, po 20 000 maraka. Problemima vlasnika milionskih deviznih suma ne treba lupati glavu - oni su se svakako potrudili da taj novac, na vreme, dobro obezbede.
       Kad je o pranju novca reč, dva člana G17 plus imaju protivrečne stavove: Nebojša Medojević, direktor podgoričkog Centra za tranziciju tvrdi da će vlasnici nelegalnog novca, stečenog švercom droge, oružja, cigareta i drugim kriminalnim radnjama, sada dobiti idealnu priliku da besplatno "operu" ovaj novac, umesto da plate i do 50 odsto provizije za tu uslugu, kao što je u svetu za ove "operacije" uobičajeno. Da se ne govori o tome da se ovakvim "opranim" novcem mogu kupovati akcije domaćih preduzeća u privatizaciji.
      
       Pranje
       Guverner Mlađan Dinkić, pak, tvrdi da pukom zamenom u nekoj od srpskih menjačnica taj novac nikako neće biti "opran" pošto opet treba da se ubaci u legalne bankarske kanale. Ono što Dinkić nije pomenuo, to je mogućnost da novac sada ulože, u vidu gotovine, u neku od stranih banaka otvorenih u Srbiji, bez provere porekla i da on automatski bude zamenjen u evro i ubačen u legalne kanale.Niko ovde zvanično ne pominje, ali to je sigurno cena koju ova zemlja mora platiti da bi svoj bankarski sistem bar malo povratila iz dugogodišnje hibernacije i nešto od "sivog" novca ubacila u legalne kanale. Mi, izgleda, prosto nismo u situaciji da tvrdo insistiramo na kristalnobeloj čistoći, pogotovu što to ne rade ni okolne zemlje. Bitno je da ovom operacijom ni država ni građani ne pretrpe nikakvu štetu, odnosno da, ako je moguće, najzad nešto i zarade.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ
      
      

Inflacija Da bi se građani navikli, cene se već godinu dana osim u nacionalnoj valuti, izražavaju i u evrima. Inače, još od 1. januara 1999. godine evro je priznata valuta na svetskim tržištima i banke i kompanije koriste ga u bezgotovinskim transakcijama.        Ekonomisti se pribojavaju da bi zamena valuta mogla izazvati rast cena, pošto će se one uglavnom zaokruživati na veći iznos. Sa naše tačke gledišta poskupljenja od, recimo, pola procenta što bi bio maksimum, nisu vredna pomena, ali ako se zna da zemlje Evropske unije teže da zadrže inflaciju na nekoliko procenata godišnje, onda je jasno da ovo za njih nisu zanemarljiva poskupljenja.        B. S.

      
      

Kurs i poverenje Velika Britanija, Danska i Švedska zadržaće i posle 1. januara iduće godine svoje nacionalne valute, što ne znači da se one neće naknadno pridružiti Evropskoj monetarnoj uniji. Paritet evra i nacionalnih valuta zemalja iz Monetarne unije utvrđen je još 31. decembra 1998. godine i on je praktično fiksiran. Kod pariteta sa dolarom slučaj je drugačiji: odmah je na kursnim listama evro vredeo 1,17 dolara, pa je ubrzo pao ispod jednog dolara, da bi prošlog oktobra opao čak na 0,82 dolara, što je kritičarima poslužilo kao argument da je reč o rizičnom i preuranjenom potezu. U međuvremenu se njegova vrednost stabilizovala na 0,85 dolara. Malo ojačanje zabeleženo je posle terorističkog napada na Ameriku, ali se ovaj paritet smatra ravnotežnim.        Pesimisti smatraju da će građani zemalja pripadnica "Evrolenda" pre pokazati sumnju nego poverenje u novu valutu, dok istraživanja u nekoliko zemalja pokazuju da su oni, zapravo, i dalje nedovoljno obavešteni o činjenici da će za nepuna dva meseca da se odreknu nacionalnih valuta. Pored građana, to važi i za veliki broj biznismena. Mala i srednja preduzeća u velikom broju slučajeva nisu pripremljena za prelazak na evro, pa to može izazvati probleme u knjigovodstvu.

      
      

Zamena Evropska centralna banka će do 1. januara iduće godine odštampati 14,25 milijardi komada različitih papirnih novčanica i 56 milijardi komada metalnih novčića. Njihova ukupna vrednost dostiže 642 milijarde evra ili 1257 milijardi maraka.        Najpopularnija valuta izvan evro-zone, ne samo kod nas, svakako je nemačka marka. Procenjuje se da se izvan Nemačke nalazi svaka treća marka, pretežno u Turskoj i na Balkanu. Samo u Nemačkoj će se zameniti za evro više od 260 milijardi maraka.        Da ne bi nastala opšta pometnja, koje se neki i pribojavaju, još od jesenas je počela doprema novca centralnim i poslovnim bankama u zemljama Evropske monetarne unije. Za taj posao angažovano je oko 10 000 šlepera i 200 teretnih vozova. Od 1. decembra ove godine počinje snabdevanje evrima centralnih banaka izvan evro-zone, kako bi i one spremno dočekale početak zamene i izbegle eventualnu navalu. Naša zemlja rezervisala je novčanice evra za zamenu 540 miliona maraka na samom početku.        Kako je u zemljama Evropske monetarne unije odomaćen bezgotovinski način plaćanja, time će pometnja zbog eventualne nestašice gotovine biti znatno umanjena.

      
      

Falsifikat Da bi se koliko-toliko sprečilo pranje novca na Kosovu, Unmik je doneo odluku da se svi iznosi veći od 10 000 maraka mogu zameniti u evro samo ako se pri tom otvori devizni račun u banci, dok se za sve iznose veće od 30 000 maraka mora ispitati poreklo novca. Unmik pri tom upozorava na opasnost od falsifikovanih novčanica, koje prema njihovim saznanjima uglavnom stižu iz Bugarske, odnosno iz tamošnjih ilegalnih štamparija i distribuiraju se u sve balkanske zemlje.        Kad je reč o falsifikatima, objavljeno je da su falsifikatori već prionuli na posao, ali je zapaženo da su dosadašnji falsifikati evra manje-više nekvalitetni. Zato se očekuje pojava uglavnom falsifikata ostalih valuta, kako onih koje će se zamenjivati za evro, tako i onih izvan evro-zone. Zbog toga se građanima preporučuje da novac svakako menjaju na neki od legalnih načina, jer su time zaštićeni od falsifikata, pošto se sve novčanice obavezno proveravaju.        B. S.