Školujmo ljude koji rade sa informacijama. One su suviše bitne da bi njima operisali priučeni radnici

      U Srbiji ne postoji dobra škola za komunikacije. Mi još ne shvatamo kolika je snaga pravilno izgrađenih komunikacionih kanala bilo pojedinca, kompanije ili neprofitne organizacije. Veoma je malo onih koji ulažu sredstva i energiju u svrsishodnu i planiranu operaciju komuniciranja. A opet, posla za ljude koji obavljaju tzv. PR posao ima preko glave. Naći dobrog stratega za odnose sa javnošću u današnjoj Srbiji, Sizifova je muka. Najjači razlog za takvo stanje jeste dugogodišnja satelitska uloga medija u našem društvu. Dok su mediji bili pod dirigentskom palicom, bilo vlasti u najvećem delu, bilo opozicije u preostalom segmentu, nije ni bilo potrebe za komunikacijskim stručnjacima. Znalo se ko odlučuje o tome šta ulazi u medije i na koji način, pa čemu onda rasipati novac.
       Ali, vremena su se promenila. I ma koliko se činilo da se u medijima ništa nije promenilo, činjenice govore drugačije. Ni političari najvećeg kalibra više ne mogu biti sigurni da će uvek ući na vrh strane ili se diviti sebi u vestima dana. Informacija se mora "obraditi" pre nego što zauzme svoje mesto u medijima. I zato je sve više medijskih savetnika i sve većih biroa za komunikaciju.
       Primerom političara što pre moraju krenuti i domaće kompanije. Najveća je korist kada svi znaju da ste na dobrom poslu pošteno zaradili. A poštenih poslova biće sve više, ma koliko to sada izgledalo nerealno.
       Radio sam za veliku privatnu kompaniju, sada profesionalno komuniciram za Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednika Aleksandra. Ono što povezuje njihove veličine jeste smisao za komunikaciju, osećaj da im je ona potrebna. I prinčeva misija upravo je najtransparentnija u obnovi demokratije i zbližavanju sa svetom kroz komunikaciju.
       Za nas je najbitnije da shvatimo da i demokratija i efikasna ekonomija, između ostalog, počivaju na razmeni informacija. Jer, komunikacija je budućnost, a biznis informacijama jedan je od onih u najvećem usponu i za sada mu se ne vide granice. Digitalizacija (svođenje na jedan elektronski jezik) i konvergencija (spajanje) medija u narednih deset godina uticaće na dalju segmentaciju publike. Sve teže će biti uloviti ljudsku dušu, a srpski medijski ribari ako ne zajašu talas digitalne revolucije svoje konzumerske sardine umesto mrežama, loviće zarđalim udicama.
       Petooktobarsko oslobađanje medija proizvelo je jagmu za komunikatorima svih vrsta: političkim, poslovnim, naučnim... A njih - ni od korova. Mislim na one prave, umetnike informacije koji predstavljaju hodajuće komunikacijske bombe uvek spremne da prodrmaju obamrlu javnost. Jednostavno, taj radni profil nije pravljen u prethodnom sistemu. Zato, krenimo u stvaranje takvih kadrova. I nije reč samo o PR-ovima, kako se oni u Srbiji najčešće zovu, već i o svim drugim poznavaocima komunikacije bila ona interpersonalna, grupna ili masovna.
       Budući novinari moraju da znaju šta će sutra za njih sve raditi kompjuter. Oni moraju da budu upućeni u svetske tokove medijskog biznisa. To, naravno, nije garancija da će oni stvarno i biti dobri novinari, jer - ima nešto i u talentu. Ali, to je potreban uslov koji će gurnuti na marginu neobaveštene i ograničene komunikatore za koje je poznavanje engleskog jezika vrhunska vrlina, a upotreba kompjutera najteži deo izveštaja.
       Školujmo, dakle, ljude koji rade sa informacijama. One su suviše bitne da bi njima operisali priučeni radnici. Sem Fakulteta političkih nauka niko drugi ne brine o tim kadrovima. "Utovar i istovar" informacija težak je posao za onog ko završi tamo neku školicu ili mu je Bog dao da lepo piše.
       Prošla su vremena kada su sve informacije bile u kafani, a po mišljenje se išlo u Komitet. Digitalno doba traži učene ljude. Neka redar obriše tablu!
      
       (Autor je predstavnik za odnose sa javnošću Nj.K.V. prestolonaslednika Aleksandra)