Posthumna dešavanja oko lika i dela estradnog pokojnika Rođe Raičevića vrlo ubedljivo dokazuju jednu od mojih apokaliptičnih teza. Elem, Srbi su, izgleda, duboko ubeđeni da su prošla ona vremena kada se od polnih avantura bogovski živelo i bogovski umiralo.

      Hm, otkud tolika kastraciona malodušnost u ovom narodu, i to baš u "reformskim trenucima" njegovog odrastanja? Znam, reći ćete da su srpski elitisti definitivno izabrali da umesto seksualnih jahača budu jahači apokalipse, a kakvo vođstvo, takve i uzde. U redu, ali kako onda, braćo Srbi i sestre Srpkinje, mislite da stvarate "istoriju" (i sve što ide uz nju) negirajući SEKS kao Tvorca ne samo "istorije", nego i nas samih? Koliko se sećam, rode su se retko kome priviđale na srpskom nebu, zar ne? I nije li vreme da, kad se već niko od pozvanih ne usuđuje, Magični izrekne DIJAGNOZU. Naravno da je kucnuo sudnji čas i zato pažljivo (više puta!) pročitajte sledeću rečenicu: Uzrok naše propasti nije što smo se odrekli titoizma, svetosavlja, ili kako se već zove ta naša vera, već što smo se odrekli seksa koji je vrhunska igra po sebi, radosti đipanja, ulaženja i izlaženja kroz ista rajska vrata...
       Molim? Je l' to čujem cerek i grohot? Kažete da zvuči zabavno i sumanuto, ali svakako krajnje neozbiljno, ha-ha-ha...
       Ha, kažem i ja, a onda nastavljam sa razradom. Baš kao i promiskuitetna Istorija...
       Avaj, pepeo desetogodišnjih "godina raspleta" nije se čestito ni ohladio, a već je buknuo novi plamen pravednosti i slobode. Da, desio se (uzdah) "peti oktobar" - najimpotentniji događaj otkako je Srba i sveta! Zamislite taj nepodnošljivi paradoks: navodno se, rečenog dana, odigrao revolucionarni prevrat - a da se nikom nije digao! Ni vojnim generalima, ni policijskim generalima, ni bešumnim specijalcima, ni liderima Debea, ni idealima sklonim gardistima... A ni samom narodu koji je, kako su potonji događaji pokazali, došao na "zborno mesto" da bi kidnuo od kuće i naročito od vršenja bračnih i predbračnih dužnosti, a ako može usput nešto da se mazne od skupštinskog inventara - eto razloga da se glava porodice pokaže kao snalažljivi i odgovorni domaćin, i da tako obezbedi sebi alibi za produžetak apstinencije unutar porodičnog gnezda. I posle svi, kao, nešto bučno pitaju šta je s promenama!
       Šta je, hoćete promene? I to pozitivne? Sigurni ste da je TO ono što želite i za šta ste se tako civilizovano borili svih ovih godina? U redu, evo pobedničkog scenarija/recepta za sveopšti boljitak. Autorska prava Magičnog se podrazumevaju.
       Dakle, šta nam valja činiti? Najpre izaći u javnost sa saopštenjem da je sukob između Voje i Đikija izbio ne zbog preraspodele moći, već zato što Voja, kao ortodoksni pravoslavac - što je njegovo legitimno pravo, ne može da gleda kako se Đelić i Pitić drže za ruke dok hodaju debelim ministarskim sagovima. Onda mu oni oralno otpišu i objasne svoje "gej-gestove" kao diplomatski pokušaj da se, konkretno iskazanom političkom korektnošću (gde homo-emancipacija zauzima jedno od ključnih mesta!), umilostive članovi Pariskog, Londonskog i Dorćolskog kluba, a radi otpisivanja dugova za prethodna kurvanja, u kojima Đelić i Pitić dokazano nisu učestvovali. Jasno?
       Zatim, onaj tran zicijski provodadžija Vlahović - ako misli da kolko-tolko unosno uda srpsku radodajku zvanu "Mis Privreda", neka pusti aber kako se tenderi u novoj, ultrademokratskoj Srbiji raspisuju po principu rimskih gladijatorskih orgija: ko od kandidata ima najduži i najizdržljiviji polni organ - njemu cementare; ko ima najprohodniju zadnjicu - njemu fabrike lekova sa obogaćenim vazelinskim programom za ceo Balkan i Bliski istok; ko ima najdublje grlo - njemu benzinske pumpe sa sve crevima i rashladnim vitrinama. Muški i pošteno, a u duhu naše epske tradicije!
       Je l' ja to ponovo čujem vaše kikotavo "ha-ha-ha"? Razmislite malo, pre nego što ubedite sebe da se Magični zeza u svom stilu. Pažnja, sa svih strana odjekuje jedno te isto kukanje i škrgutanje: "Ovde fali govnjiva motka;" "Ima da se digne kuka i motika"; "Kad će već jednom da pukne pa da sve ovo rešimo ko ljudi, jednom zauvek." Priznajem, građanski rat ima svojih draži kao "ideja čistilišta", ali je, brate, mnoooogo krvav, i smrtonosan, i kao takav - prokleto stvaran. Zato bih žarko želeo da čujem glasove koji kažu: "Ovom narodu treba kvalitetno pražnjenje - u smislu da ga svako svom protivniku surdukne, onako meraklijski kako samo srpska anima ume!" Uostalom, pošto se u ovoj zemlji svi žale kako su ga ispušili, zar ne bi bilo logično i kolektivistički mudro da cela Srbija postane, konačno, JEDNA PUŠAONA. Dragi moji, TO se zove sabornost u patnji i zadovoljstvu!
       I, za kraj ovog futurističkog manifesta, udeliću vam jedno zicer-proročanstvo. Znate kada će se dogoditi odistinske reforme u Srbiji? Kada se na naslovnoj strani NIN-a pojavi ministar policije, obučen samo u trofejnu pandursku šapku koja će mu ponosno visiti od donjeg stomaka do kolena - kao da je okačena o stameni čiviluk od najplemenitije orahovine. U to ime ja vas pozdravljam prigodnim mahanjem.
      
       ZORAN ĆIRIĆ