Izrazivši svoju volju bugarski narod je još jednom iznenadio kako dosadašnjeg bugarskog predsednika Petra Stojanova i njegovog rivala, tako i agencije za istraživanje javnog mnjenja koje su predviđale sve osim uspona nove bugarske levice

      (Od našeg specijalnog izveštača)
      
       Bugarski narod, inače umoran od glasanja, počeo je da se zabavlja oko sedam časova uveče, 11. novembra, kada su birališta zatvorena. Sedeći ispred televizora, uz čašicu rakije i s viljuškom nabodenom u turšiju, pomno su se pratile reakcije predsedničkih kandidata i ostalih političara pošto su počeli da pristižu prvi, naravno nezvanični rezultati, glasanja. Bila je to, bar u Sofiji, duga noć puna preokreta u kojoj se desilo sve što analitičari nisu hteli ili smeli da predvide. Sudeći po svetlima koja su bila upaljena sve do zore, za rezultate izbora bili su zainteresovani i oni, oko 54 odsto glasača, koji nisu glasali.
       Izrazivši svoju volju bugarski narod je još jednom iznenadio kako dosadašnjeg bugarskog predsednika Petra Stojanova, njegovog rivala iz Bugarske socijalističke partije Georgija Prvanova, tako i agencije za istraživanje javnog mnjenja koje su predviđale sve osim uspona nove bugarske levice. U čudu su se našli i analitičari iz Zapadne Evrope i Sjedinjenih Država koji su sve vreme "navijali" za Stojanova. Takođe, ispostavilo se da je i bugarski premijer i kralj Simeon II napravio dvostruku grešku podržavši Stojanova i potcenjujući svog turskog koalicionog partnera Ahmeda Dogana iz Pokreta za prava i slobode koji je objedinio sve turske i moglo bi se reći muslimanske interese u Bugarskoj. "Ovako loš odziv glasača, ukupno 43 odsto, ne pamti se otkako je 1989. godine Bugarska krenula putem 'demokratskih promena', kaže dr Antonina Željeskova, politički antropolog i predsednik Međunarodnog centra za istraživanja manjina i međukulturnih odnosa (International Center For Minoritdž Studies and intercultural relations) uverena da je pored Georgija Prvanova, lider Bugarske socijalističke partije za koga je glasalo više od 36,5 odsto, najveći "pobednik" upravo Dogan, koji nije ni pokušao da se kandiduje za predsednika Bugarske. "Simeon II želeo je da, na sofisticiran način, a u skladu sa porodičnom tradicijom, minimizira ulogu političkih partija, kao i da g. Dogana satera u ćošak", kaže Željeskova. Svesno podržavši Renatu Indževu, predsedničkog kandidata za koga je Dogan bio siguran (bez obzira na lične kvalitete Indževe) da nema mnogo šansu, a koja je u mešovitim sredinama gde Turci imaju značajnu zajednicu osvojila dosta glasova, pokazao je, pre svega Simeonu II, da se s njim mora pregovarati, jer će upravo tih turskih pet do šest odsto glasova biti odlučujući u drugom krugu predsedničkih izbora koji će se održati 18. novembra.
      
       Medijski fijasko
       Prema ustavu Bugarske ukoliko u prvom krugu glasa manje od 50 odsto plus jedan izbori se ne raspisuju ponovo već dva najbolje rangirana predsednička i potpredsednička kandidata obavezna su da idu u drugi krug, makar osvojili i 90 odsto glasova.
       Samo dve nedelje pred izbore Petar Stojanov bio je toliko siguran da je tvrdio kako će biti reizabran već u prvom krugu predsedničkih izbora. Bili su sigurni i drugi, jer je njegovo samopouzdanje bilo zasnovano na podršci Zapada (pre svega Brisela i Sjedinjenih Američkih Država, koji je "primorao" Simeona II da javno podrži ovog nezavisnog kandidata), ali i na svim prednostima koje predsednička funkcija nosi po sebi u ne baš tako razvijenim demokratijama. Početna istraživanja pokazuju da je Stojanov imao preko 70 odsto podrške sve dok ga drugi predsednički kandidat i kako su mnogi verovali najveći rival Bogomil Bonev pred kamerama Nove TV nije optužio da je od sumnjivog rusko-izraelskog biznismena i persone non grata Mihaila Čornog uzeo oko milion i po dolara za predizbornu kampanju. U nekoliko dana Bonev je, sa početnih 20 odsto, naglo počeo da uživa podršku. Privukavši pažnju javnosti, Bonev je naprosto primorao Stojanova da uzvrati istom merom.
       U debati na najvećoj privatnoj televiziji u Bugarskoj (BTV) Stojanov je izvadio poverljivi izveštaj Nacionalne službe bezbednosti u kome stoji da je Bonev, inače predsednik Udruženja konjičkih sportova u Bugarskoj, zapravo taj koji posluje sa ruskom mafijom i g. Čornim čiji je brat Lev ruski "kralj aluminijuma". Veza između Boneva i Čornog tiče se najvećeg provajdera mobilne telefonije Mobtela koji praktično ima monopol na bugarskom GSM tržištu sa nešto više od milion pretplatnika. Međutim, javno je postavljeno pitanje da li je Stojanov prekoračio svoja ovlašćenja pokazavši poverljiv dokument pred kamerama i koliko je ovakav način "obračunavanja" sa političkim protivnicima moralan. Kako će izbori kasnije pokazati, i Bonevu i Stojanovu se izmaklo tlo pod nogama.
       U obračunu između Stojanova i Boneva, bivšeg ministra unutrašnjih poslova, bivšeg (kao i Stojanov) člana Ujedinjenih demokratskih snaga...uzdigao se, na sam dan izbora, lider bugarskih socijalista koji je ostao zapamćen po poštenom političkom ponašanju tokom velike ekonomske krize 1996- 1997. godine. Poslednji dan pred izbore jedino je Prvanov proveo radeći, mada je posle partijskog plenuma, u kasnim popodnevnim časovima, dozvolio sebi da sa drugarima odigra nekoliko partija fudbala. Za razliku od njega, Stojanov je šetao po Črnom vrhu, najvišem vrhu Vitoše, Bonev je gledao već neki konjički turnir, Renata Indževa je završavala kućne poslove, Petar Beron iz Građanske partije podrezivao je baštu. Žorž Gandžev, inače najživopisniji lik na političkoj sceni Bugarske i veteran na predsedničkim izborima koji već treći put podnosi poraz, proveo je ceo dan kod kuće svirajući gitaru.
      
       Suzdržanost
       Međutim, najveći adut Prvanova nije njegova vrednoća već činjenica da je za Stojanova, praktično, nedodirljiv. Vodeći umerenu predizbornu kampanju u kojoj se našlo dosta kritike na račun ostalih predsedničkih kandidata Prvanov nije koristio, kako sam kaže, "jeftine trikove", već je svojim primerom hteo da uspostavi novu političku kulturu koja bi više priličila proevropskim nastojanjima Bugarske. Nijedan politički protivnik nije se usudio da Prvanova optuži za korupciju ili bilo kakve finansijske malverzacije, jer je njegov "stil" više odgovarao životnom stilu prosečnog bugarskog građanina nego političara. Takođe, Prvanov, koji je doduše izgubio u Sofiji, ali je pobedio u siromašnim regionima Bugarske obećao je, bez mnogo preterivanja, da će se ukoliko postane predsednik zaista potruditi da pomogne siromašnima, kao i pripadnicima manjina, što bi moglo da mu obezbedi podršku Ahmeda Dogana koja će verovatno biti odlučujuća. Verovatno je da će se i većina onih koji su glasali za Boneva u drugom krugu opredeliti za Prvanova, između ostalog i zato što im je Bonev poručio da glasaju po sopstvenoj savesti.
       Jedino što Stojanovu preostaje da učini kako bi umanjio šanse Prvanova, jeste da podseti Bugare kako socijalisti ne mogu da očekuju naklonost razvijenih zapadnih i nadasve kapitalističkih zemalja.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ