Kako se boriti protiv neprijatelja iz drugog vremena - pitanje je koje od 11. septembra opseda Vašington. Starim načinima i starom propagandom, naravno prilagođenim današnjem vremenu, odlučili su Amerikanci

      Samo nekoliko sati posle, takoreći, direktnog prenosa rušenja njujorških "bliznakinja" putničkim avionima pretvorenim u raketne projektile, na TV ekranima (posredstvom katarske TV stanice Al Džazira) pojavio se "glavni osumnjičeni" Osama bin Laden. Mirno je sedeo u planinskom skrovištu, sa kalašnjikovom u krilu i poželeo pilotima samoubicama srećan odlazak u raj. Bio je to početak moguće apokalipse kojoj se ne vidi ni nastavak niti kraj.
       "Morate izabrati vašu stranu", zaključio je Bin Laden svoje obraćanje muslimanskom svetu. Tog trenutka je počeo i propagandni rat i sudeći po reakcijama muslimana Bin Laden je još daleko od toga da ga izgubi.
       Krajem prošlog meseca Karin Hju, direktorka za komunikacije Bele kuće, srela se sa svojim kolegom iz Britanije sa kojim je dogovorena saradnja u vezi sa najambicioznijom ratnom medijskom kampanjom posle Drugog svetskog rata. Dogovorili su se o urgentnoj potrebi da se vode i pobiju svakodnevne talibanske denuncijacije i provokacije koje se emituju na katarskoj Al Džaziri i po medijima, prvenstveno pakistanskim, u islamskom svetu. Vrlo brzo je organizovan ratni "okrugli sto" medija smeštenih u Pakistanu, Vašingtonu i Londonu, sa prvenstvenom namerom da se "stvori vest dana" u kojoj će lako biti prepoznatljivi "dobri" i "loši" momci.
       To je bio prvi korak u vrlo dobrom i organizovanom naporu da se, u 21. veku, kreira verzija propagande, koju su SAD vodile 1940. godine. Spajajući osećanja staromodnog patriotizma sa modernim komunikacijama i načinima njihovog dejstva, Amerikanci se trude da ubede "publiku" u Americi, ali i u drugim zemljama da podrže ovaj rat. Istovremeno, ista služba se isto toliko trudi da zadrži, ili bar filtrira sve informacije o vojsci, obaveštajnim agencijama, žrtvama i "kolateralnoj šteti".
       Da bi američka propaganda bila shvaćena u celom svetu, naročito u islamskom, u tim Stejt dipartmenta uključena je i Šarlota Birs, nekadašnji savetnik za reklame, koja koristi svoja marketinška znanja da nove američke vrednosti načini toliko poznatim kao što je to "Koka-kola" ili "Mekdonalds".
      
       Osetljive vesti
       Propaganda je ponovo u modi, jer je nestajanjem blokova, naročito za vreme Klintonove administracije koji je slična odeljenja rasformirao misleći da više nikada neće biti potrebna, došlo do uspostavljanja drugačijih odnosa u svetu. Amerikanci su se sreli sa novim neprijateljem koji poznaje samo stare načine borbe, čak i propagandne. Bin Laden i talibani već godinama vode svoju propagandu koja se usađivala u misli i srca većine muslimana. Na drugoj strani, Amerikanci su još za vreme rata sa Irakom sprečavali medije da o bilo čemu izveštavaju samostalno i neutralno. U ovom ratu to im je još više olakšano nemogućnošću pristupa u dubinu talibanske teritorije.
       Nova "teorija" komunikacija sa stanovništvom koje je, u svim zemljama Evrope i Amerike sve manje zainteresovano za vođenje bilo kakvog rata, podrazumeva ograničeno "davanje" informacija kako se ne bi smanjila njegova podrška ili čak pojavila naklonost prema neprijatelju.
       Pentagon je pokazao veliku obazrivost prema osetljivim vestima do kojih nezavisni novinari i nezavisni mediji nemaju načina da dođu. Sve je ostavljeno samim primaocima komunikacionih poruka da progutaju, ili da ispljunu ono što im se servira. U naporu da se premosti klasična tenzija između pouzdanih informacija i promotivnih poruka različitom auditorijumu, američka administracija se vratila klasičnoj propagandi iz vremena Drugog svetskog rata. Iz naftalina je izvađen Karl Rove, politički savetnik predsednika Buša Mlađeg koji je odigrao poslednju veliku ulogu u misiji spasavanja radija Slobodna Evropa, 1994. godine. On je otišao u Holivud da animira producente i režisere voljne da iskažu svoj patriotizam i nada se da postoji način da se uspostavi odnos između savremene kulture i patriotskih osećanja.
       Radio-emisije na stranim jezicima, naročito jezicima islamskih zemalja pod rukovodstvom Karla Rovea ponovo postaju centar propagandnih ratnih napora.
       Šarlota Birs iz sveta marketinga i reklama postala je prošlog meseca državni podsekretar u Stejt dipartmentu sa zadatkom da "proda" američki rat islamskom svetu. U tu svrhu ona je zaposlila bivšeg ambasadora Kristofera Rosa koji odlično govori arapski i dobar je poznavalac islamskog sveta.
      
       Staro mišljenje
       U ovom propagandnom ratu, obe strane, ako se tako mogu nazvati, koriste se, uglavnom, "nedozvoljenim sredstvima". Bin Laden i talibani igraju na islamsku kartu večitih žrtvi, neprestano "udarajući" po osećanjima muslimana - a njih je više od milijardu, dok Amerikanci neće da ponove "greške" iz Vijetnama, gde su praktično izgubili rat onog trenutka kada su pustili novinare u Vijetnam. Tako bar misle generacije i generacije oficira i vojnika koji su odškolovani na uverenju da je u Vijetnamu najveći neprijatelj bila štampa, a ne neprijatelj.
       I dok se američki ilustratori sa ponosom "takmiče" u iskazivanju patriotizma, evropski saveznici su sve manje oduševljeni ovakvim ratom i ovakvim izveštavanjem. Najjaču podršku Sjedinjene Države imaju od Velike Britanije, ali i od Nemačke koja je prihvatila glavnu američku ideju o borbi protiv terorizma. Najjasniji signal rastućeg evropskog skepticizma prema ovom ratu i izveštavanju iz njega, jeste upozorenje koje je čitaocima objavio "Frankfurter Rundschau" i objavljuju ga svaki dan od kada je rat počeo."Određena količina informacija o tekućim vojnim akcijama i njihovim posledicama predmet je učesnika u konfliktu", kaže upozorenje. "U mnogim slučajevima nezavisna potvrda tih informacija nije moguća."
       Evropski novinari, naročito televizijski, žale se na nedostatak bilo kakve slike. A bez slike nema ni vesti. U protivnom to je samo informacija iz Vašingtona i to postaje frustrirajuće. Jedine slike koje dolaze, dolaze iz Al Džazire, a to za evropske medije nije dovoljno, a nije ni pošteno.
       "Novinari i direktori medija pate, po mom mišljenju, od 'postvijetnamskog patriotskog sindroma'", napisao je Frajmut Duve, Nemac koji rukovodi odeljenjem za slobodu govora u OSCE-u. Po njemu, Amerikanci greše što su objavili rat "terorizmu" umesto da iskristališu ličnost Bin Ladena što bi svima bilo jasnije. Naravno, Duve govori na osnovu evropskog iskustva. Kampanja protiv nacista je bila okrenuta prema Hitleru i pravljene su karikature, plakati, propagandni, čak i igrani filmovi u kojima je on ismevan. To je nemoguće uraditi sa Bin Ladenom. U islamskom svetu Bin Laden bi u tom slučaju postao "mučenik", kao što će se dogoditi ako kojim slučajem bude ubijen. Tako Amerikancima predstoji vrlo težak pokušaj medijskog izražavanja patriotizma i borbe u propagandnom ratu koji oni nisu navikli da gube.
       Dok Amerikanci bombarduju Avganistance, teško je Avganistance uveriti i paketima hrane, radio-emisijama, koje sadrže avganistansku kulturu i američke vesti, kao i lecima, koje neprestano bacaju iz aviona, da im Amerikanci žele dobro. U lecima su promenjene poruke, umesto poziva na predaju (što za muslimane znači izdaju), sada se pišu poruke: "Da li uživate da vam vladaju talibani?". Najgore od svega je što mnogi Avganistanci, i drugi muslimani, baš uživaju.
       Tako ovo postaje nova vrsta medijskog rata u kome Amerikanci, neprikosnoveni prvaci propagande, imaju veliku šansu da ga izgube.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ