Zbog čega Predrag Matvejević smatra da je neki viši sud od haškog potreban za pisce, a šta na to kažu prozvani Dobrica Ćosić, Matija Bećković i Momo Kapor

      Književnik Predrag Matvejević, poslednjih godina šef Katedre za hrvatsko-srpski jezik u Rimu, objavio je u subotu 10. novembra tekst "Naši talibani" u zagrebačkom "Jutarnjem listu". Reč je o putopisu, eseju u kojem Matvejević opisuje svoj boravak u Bosni i Hercegovini zajedno sa ekipom francusko-nemačke televizijske mreže "Arte" koja je pripremala emisiju o Balkanu. Autor posebno opisuje prizore iz Mostara, Počitelja, Stoca sa izvora Bune, i Sarajeva.
       Prisećajući se tragedija u ulici Vase Miskina i na tržnici Markale, Predrag Matvejević svoj tekst završava predlogom:
       "Ljudi od pera snose za sve to golem dio krivice. Bilo bi dobro kad bi postojao posebna sud, ne samo onaj u Hagu, jedan još viši od njega, bolji i stroži od sudova časti što su poslije Drugog svjetskog rata u nas i u Evropi sudili kvislinškim piscima. Da takav sud osudi pred javnošću sve one koji su krivi za ovo što se dogodilo i da im prije svega navede imena: onog tko je od početka pripremao i poučavao 'vožda' (Dobricu Ćosića i njegove skutonoše), onog koji je podržavao 'vrhovnika' i upregao svoje tupo pero u opravdanje agresije na Bosnu (Ivana Aralicu, na primjer), onog tko je držao mikrofon pod bradom guslaru i veličao njegove podvige dok je tukao po Sarajevu (Momu Kapora). I sve ostale koji su bili uz zločin, poticali na nj, skrivali ga, opravdavali na razne načine i još uvijek ga pokušavaju opravdati: Matiju Bećkovića koji je unesrećio svoj talent, Đogu i Nogu s njihovom nakaradnom mistikom, Bobanovog i Tutinog pobočnika Anđelka Vuletića, Milu Pešordu koji je čak i svoje kolege koji su ostali u Sarajevu pod četničkim bombama zvao 'posrbicama' te, zajedno s njima, mnoge druge."
       Kako doživljavaju ovu optužbu - pitali smo neke od prozvanih. Književnik, akademik Dobrica Ćosić je nehajno uzvratio:
       "Najzad prava ideja od gospodina Matvejevića. Ja ga svesrdno podržavam za predsednika tog suda."
       Slikar i pisac Moro Kapor, navikao na slične prozivke, uzvratio je:
       "Predraga Matvejevića pamtim samo po dobru. Poznajem ga više od četrdeset godina. Bio je divan, sumnjičavi, zbunjeni intelektualac sa sindromom deteta ukrajinskog carskog emigranta koji se ovde nikad nije primio. Potpuno ga razumem. Mislim da radi za moju stvar; čeznem, naime, da odem u Hag da bih najzad mogao mirno da spavam posle ručka. Jedini problem koji mi se nameće je da li bih tamo mogao da povedem svog psa Arčija od koga se ne razdvajam: a možda je on krivlji od mene?! Kad vidi nekog mondijalistu hoće da ga ugrize.
       Da dodam: Luis Arbur je zapretila ostavkom sa svog položaja ako Beograđani i dalje budu tužili svoje pisce i novinare i terali ih u Hag. To me podseća na slučaj iz 1941. kada je komandant Gestapoa za Beograd (o čemu postoji pisani dokument) zamolio Beograđane da ne cinkare svoje komšije bez razloga, jer njihova služba ne može da obradi sve prijave."
       Povodom teksta Predraga Matvejevića objavljujemo i izjavu prozvanog pesnika, akademika Matije Bećkovića, kao i prilog književnog kritičara i glavnog urednika izdavačke kuće "Stubovi kulture" Gojka Božovića.
      
       RADMILA STANKOVIĆ