NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Žene na sve spremne

Žene kao svoj najveći problem kod nas vide: nasilje, seksualnu eksploataciju, lošu zdravstvenu zaštitu i kvalitet života. Najmanje važni problemi po njima tiču se uvođenja kvota za žene u političkim telima na različitim nivoima i podsticanje žena na preduzetništvo

      Naivno žensko čeljade, preraslo topli roditeljski dom, često se nesmotreno odlučuje na bračnu zajednicu. Nakljukane sadržajima štetnih američkih filmova, devojčice život zamišljaju kao bajku. Srpski scenario je, međutim, drugačiji.
       Ustaje prva oko pet sati. Posle tuširanja i odevanja, postavlja sto za doručak i budi ukućane. Pomaže deci da se obuku. Odlazi na posao, kojim uglavnom nije zadovoljna. Pravo s posla pazari namirnice. Između dva i četiri posle podne, armija žena natovarena kesama vraća se kući. Onda ili podgreva hranu koju je pripremila juče ili tek priprema ručak. Posle pere sudove, usisava, pere veš ili ga pegla. Sve vreme brine oko dece i pomaže im. Zavisno od njihovog uzrasta ona ih hrani i presvlači, kupa i uspavljuje, izvodi u šetnju i učestvuje u igri, čita im ili pomaže dok rade domaći...
       U znak zahvalnosti često je zlostavljana - žrtva nasilja, ali to priznaje samo kad mora. Najčešće onda kada komšije pozovu policiju, a oni hitnu pomoć. I posle svega, uglavnom, ostaje sa siledžijom. Dražesni život na Balkanu natopio ju je strahom, koji neprestano oseća u odnosu na okolinu. Siromašna je i depresivna. Nema vremena za sebe, skoro da i nema prijatelja. Što se provoda tiče, zaposlene žene poslednjih godina izlaze iz kuće samo da bi išle na posao, domaćice samo do obližnjih radnji i pijace. Odlično se sećaju filma ili pozorišne predstave koju su pogledale pre više godina. Rado se sećaju godišnjeg odmora, na koji su išle pre jednu deceniju. Garderoba im je iznošena, nemaju vremena za lickanje.
      
       Nasilje
       Ovako u najkraćem izgleda fotorobot prosečne žene u Srbiji. Nevernim Tomama i dežurnim skepticima - vredni statističari izračunali su da naše žene nedeljno rade sedamdeset pet sati, što je petnaest sati više od žena u zapadnoevropskim zemljama. Zbog svega nabrojanog, očekivana dužina života žena u SRJ je za skoro četiri godine kraća nego u Sloveniji, a za sedam nego u Zapadnoj Evropi. Ni novu vlast to ne uznemirava. Upravo je smislila kako da dokrajči zaposlenu ženu. Otići će u penziju tek ako doživi šezdesetu godinu. Odluku je zvanično donela žena Gordana Matković, ministarka za socijalna pitanja u Srbiji.
       Retko ko u Srbiji zapaža koliko su njene žiteljke iscrpljene i istrošene. To potvrđuje i poslednje istraživanje (sprovedeno u oktobru) agencije Medijum indeks, Galup internešnel, koje je imalo za cilj da pruži osnovne pokazatelje o položaju žena u Srbiji, kao i o mogućnostima njihovog organizovanja s ciljem da se taj položaj poboljša. Ideju za ovakvo istraživanje inicirala je organizacija "Veza i akcija", koja ima nameru da se bavi unapređivanjem položaja žena u Srbiji. Intervjuisano je 900 ispitanica u 33 opštine, bez Kosova.
       Srbobran Branković, direktor Medijum indeksa, kaže da su rezultati istraživanja dali poražavajuću sliku. Svaka treća žena izložena je nekom obliku nasilja od muškaraca. Zaposlene žene su u nešto većoj meri izložene nasilju od onih koje ne rade. Žene mlađe od trideset godina su u 42 odsto slučajeva izložene nekoj vrsti nasilja, dok se sa porastom starosti taj procenat smanjuje. Obrazovanije žene su više izložene nasilju, to za sebe tvrdi čak 37 odsto visokoobrazovanih žena.
      
       Strah
       "Strah je već duže vreme način života ljudi na ovim prostorima, ali podatak da se polovina žena plaši nasilja je zaista alarmantan", kaže Branković. Mlađe žene se više plaše nego starije. Više od polovine žena mlađih od trideset godina plaši se nekog od navedenih oblika nasilja. Ipak, žene sa osnovnom i srednjom školom više se boje nasilja od onih sa visokim obrazovanjem.
       Da je strah jedno od najdominantnijih osećanja, priča nam jedan od anketara koji je zbog prirode posla tražio da ostane anoniman. Najviše razgovora vodio je u hodniku, pored ulaznih vrata, jer se žene, kada su same, retko usuđuju da nepoznatu osobu puste u kuću. "Nekoliko nije ni otvorilo vrata, odgovarale su kroz njih, vičući da bih ih čuo". Muževi koji su se zaticali u kući, osećali su se ugroženo i nervozno dobacivali "požuri, vidiš da te provocira".
       Naš sagovornik, koji dugo radi ovaj posao, kaže da ima utisak da je skladnih porodica sve manje. Najčešće se iza vrata čuje galama, cika, vriska. Prilikom ovog posla, kao najdominantnije osećanje kod žena prepoznao je osećaj zapostavljenosti. Svidelo im se što se neko setio da ih pita o neveselim životima koje žive, ali su najčešće konstatovale "ma, ko nas pita" ili "ko nas gleda". Mnoge su prosto pretrčavale preko pitanja "kao da su osećale da nije realno da projekat o poboljšanju njihovog položaja zaživi".
      
       Apatija
       Istraživanje dalje pokazuje da je utisak da žene ne utiču dovoljno na odlučivanje u Srbiji znatno rasprostranjeniji među zaposlenim ženama nego među onima koje ne rade. Tri četvrtine mlađih od trideset godina uvereno je da žene nemaju dovoljan uticaj, dok sa godinama taj utisak opada. Mlade i obrazovanije žene su mnogo veći entuzijasti u pogledu mogućeg uticaja žena na situaciju u zemlji nego starije i niže obrazovane.
       Dakle, verovanje u mogućnost poboljšanja položaja žena opada sa godinama i sužavanjem socijalnih kontakata, što je neminovno kod nezaposlenih. Pre svega zbog toga što sa godinama i delimičnom socijalnom izolacijom opada životni optimizam i preduzimljivost. Psiholog Jasna Milošević, direktorka sektora za ispitivanje javnog mnjenja Medijum indeksa za NIN kaže: "Pesimizam se povećava ukoliko se takva situacija godinama ne menja i ukoliko je žena finansijski zavisna od partnera. Ona tada gubi veru i što je najvažnije energiju da izmeni svoj položaj. Inercija u koju zapada, nošena svakodnevnim problemima, koje je prinuđena da sama rešava, vodi je u učmalost i neažurnost, zavisnost od partnera i nesigurnost. Ovakva lična apatija, potkrepljena je i širom društvenom apatijom, koja problem ženske jednakosti i ženskih prava potpuno zanemaruje."
       Rezultati ovog istraživanja pokazuju da žene kao svoj najveći problem kod nas vide: nasilje, seksualnu eksploataciju, lošu zdravstvenu zaštitu i kvalitet života. Najmanje važni problemi tiču se uvođenja kvota za žene u političkim telima na različitim nivoima i podsticanje žena na preduzetništvo.
      
       Neravnopravnost
       "One su mahom zabavljene kućom i brigom o deci, što je uloga koja im je nametnuta od rođenja. To potvrđuje i činjenica da 87 odsto žena kaže da su preopterećene u životu i da ovakvi stavovi nisu zavisili od zaposlenja i uzrasta. Inertnost koja se donekle ogleda u celom društvu posebno je odlika ženske populacije", mišljenje je gospođe Milošević.
       Iako žene kod nas nisu zainteresovane za društvene probleme, niti su spremne da se aktivnije angažuju za poboljšavanje svog položaja, više od polovine ispitanih žena svesno je svoje neravnopravnosti u društvu. Isti broj potvrđuje i nejednakost kada treba da postignu uspeh u karijeri ili da zarade novac.
       Ovakvu situaciju možda najbolje može da objasni jedno UNICEF-ovo istraživanje, sprovedeno pre tri godine. Ono se bavilo isključivo položajem žena u SRJ, a rađeno je na impozantnom uzorku od 3200 žena između 20 i 55 godina. Između ostalog, pokazalo se da je visok procenat žena koje egzistencijalno zavise od drugih. Više od 43 odsto anketiranih žena su izdržavana lica: nezaposlene, učenice, domaćice. Poslednje su najbrojnije zastupljene sa čak 24 odsto.
       I ovo istraživanje je pokazalo da najviše vremena u toku dana žene potroše na radnom mestu i na domaće obaveze. Trećina žena kućne poslove obavlja sama, bez pomoći ukućana. U rmbačenju kao sportskoj disciplini najviše se ističu Crnogorke (44,4 odsto) i žene iz centralne Srbije bez Beograda (37,3 odsto). Ispostavilo se da manje od jednog sata dnevno žene izdvajaju za čitanje, ličnu higijenu i kozmetiku.
       Zaduženi za kulturno prosvetljenje nacije morali bi da se zamisle: 51,5 odsto žena izjavila je da gotovo nikad ne ide u pozorište ili u bioskop, ili na koncert. Samo njih 10 odsto su rekle da se relativno redovno kulturno uzdižu. I dok prosečan primerak balkanskog muškarca najbolje godine straći u kafanama, čak 41 odsto žena je izjavilo da restorane gotovo nikada ne posećuje. Njih 41,3 odsto priznaje da skoro nikad ne ide na godišnji odmor.
      
       Apstinencija
       Najveći broj žena (85,5 odsto) kaže da se nekvalitetno hrani. Svakodnevno meso na svojoj trpezi ima samo 31,2 odsto ispitanih žena. Istraživanje je još pokazalo da žene retko kontrolišu svoje zdravlje i da ne poseduju baš zavidan nivo zdravstvene prosvećenosti i kulture. Kod lekara se ide samo kad se mora. Čak 90 odsto žena, koje pate od neke hronične bolesti nije pod kontrolom lekara.
       Priča o odnosima u porodici nije donela ništa novo. Više od 56,8 odsto žena izjavljuje da je prilikom rešavanja nesporazuma ponekad bilo prisile od muža, dok je 16,3 odsto tvrdilo da je prisila česta u porodičnim odnosima. Najsvežiji podaci Beogradskog ženskog lobija pokazuju da su 65 procenata žena u bračnom statusu preživele fizičko i/ili psihičko nasilje od svojih partnera, da je svakih pola sata po jedna žena u Beogradu seksualno zlostavljana, dok su oko 17 odsto devojčica žrtve incesta. Takođe, impozantne su brojke nepismenih i nezaposlenih žena ...
       Jedino dobro što isplivava iz navedenih istraživanja je činjenica da žene više ne robuju iluzijama. Kristalno im je jasno koliko su nevidljive, nevažne, zanemarene. Zašto bi se onda kidale zbog toga što ambicioznijima nije pošlo za rukom da se u većem broju infiltriraju u vlast. Mnogo puta su se uverile da žene kojima je to pošlo za rukom istog trenutka prestanu da razmišljaju kao žene. Ponašaju se kao političari odnosno kao muškarci. Žene u Srbiji znaju da za njih spasa nema, da mogu da se oslone samo na sebe. Završiće poput svojih prestarelih kućnih aparata. Pregoreće.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ
      
      
Muškarci to ne rade

Istraživanje "Muškarci to ne rade: podela rada u porodici" sprovedeno je u Zagrebu 1998. godine. Učestvovalo je 152 ispitanika koji su tog trenutka bili u braku. Utvrđeno je da od jedanaest kućnih poslova, ženski pol češće obavlja čak osam. Muškarci više rade samo jedan posao - sitne popravke u kući, dok žene peru veš, peglaju, pospremaju kupatilo i toalet, kuvaju, usisavaju, peru sudove i po pravilu se više brinu o kućnim ljubimcima. Dok žene žongliraju između posla, dece i obaveza u kući, muževi daju svoj doprinos najviše na dva polja. To su: posao i deca.
       Muškarci, kažu rezultati istraživanja, "muškim" poslom uopšte ne smatraju, primera radi, pranje veša. Skoro dve trećine njih priznalo je da nikad nije opralo nijedan komad veša. Na top listi "nemuških" poslova, na drugom mestu je peglanje, zatim pranje sanitarnih prostorija - to nikad ne radi polovina predstavnika muškog roda. Oko 15 odsto nikad ne pere sudove, a nešto manje od četvrtine ispitanika niti ume da kuva niti su ikada bilo šta skuvali. Dovoljno je valjda što su "skuvali" mit o tome kako je dobra žena jednako dobra domaćica.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu