NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Molitva prvog časa

Pomalo nespretno, nauka o veri, posle brzog i donekle spornog ponovnog uvođenja u đački raspored, počela je i počinje u beogradskim osnovnim i srednjim školama

      Učenici bez udžbenika konačno su krenuli na dugo najavljivanu nauku o veri. Posle nekoliko odlaganja, povratak veronauke u naše škole zvanično je obeležen 2. novembra, javnim časom u Osnovnoj školi "Kralj Petar Prvi". Simboličnim okupljanjem, đaci prvaci, verski poglavari, ministri donedavno takoreći zaraćenih vladinih tela vera i prosvete, ali i premijer Srbije, stavili su (dvo)tačku na iscrpljujuću polemiku javnosti o tome treba li, ili ne treba veronauku ponovo uvrstiti u đački raspored.
       Mnoge nedoumice, međutim, ostaju otvorene (među njima i ustavnost vladine uredbe o uvođenju novog predmeta), a neke će, čini se, buduće iskustvo tek otvoriti. Uostalom, još se ne zna tačan broj prijavljenih učenika, spiskovi su još fleksibilni. Poznato je da neće biti klasičnog, već opisnog ocenjivanja. Da li će biti opravdanih i neopravdanih, pak, nije precizirano.
       Srpska imena
       Za sada je izvesno i da su i roditelji i prosvetni radnici uglavnom nezadovoljni načinom - najpre brzinom načina - na koji je veronauka po drugi put ušla u učionice. Roditelji se žale na krnje informacije, nemanje uvida u udžbenike i nastavni plan i program, dok će prosvetari primetiti da je i njih trebalo pitati bar za mišljenje. No, listom će svi zaključiti da je danas tako kako je i da je danas sve na veroučiteljima.
       Sava Milin, apsolvent na Teološkom fakultetu, predaje pravoslavni katihizis u četiri beogradske osnovne škole. U "Drinki Pavlović", od ukupno 116 prvaka, njih 51 uči o veri, 28 o građanskom vaspitanju, devetoro uči oba predmeta. Novinar NIN-a bio je na prvom času kome je prisustvovalo dvadesetšestoro dece prvog jedan i prvog tri.
       Đorđe, Marija, Dušan, Mihajlo..., počeli su da se takmiče u predstavljanju. "Lepa su vam srpska imena dali", prokomentarisao je učitelj. Zatim ih je pitao ko ima brata i/li sestru, ko zna da napiše svoje ime. "Ja znam i prezime." "Ja znam i mamino i tatino." Nemirne ruke (Dijalog: "Učitelju, reci mu da me ne dira!" "Nemojte da vas odmah razmeštam!" "Hvala ti se, bože, ceo dan me je bio.") smirile su se na tren pošto im je učitelj autoritativnim tonom poručio da će ubuduće svaki čas počinjati i završavati molitvom. U apsolutnoj tišini.
       "Ja znam Očenaš", ponosno će Dušan. E, onda je nastavljeno dalje utrkivanje. Nevena: "Ja imam Bibliju". Uroš: "Moj brat je pročitao Bibliju!" Opet Dušan: "U mojoj kući ima puno ikona, kao u crkvi!" "Znate li, deco, kako se krsti?" Ko će pre, nema ko ne zna. "Ne levom, desnom", ispravlja Milin poletarca, valjda, s tremom. Sledi objašnjavanje, upitnik, za šta nam sve ruke služe: kada se krstimo, rukama time pravimo znak krsta, znak da se u tom trenutku obraćamo Bogu, zašto su domali i mali prst savijeni, šta znači "amin".
       Milin kaže da u Beogradsko-karlovačkoj eparhiji za veroučitelje nisu određena sveštena lica, već za osnovne škole mahom mlađi ljudi, pa i apsolventi Bogoslovije, što je, smatra, dobro za prohodniju stazu približavanja predmeta deci. U srednjim školama predaju profesori s diplomama. Zapravo, radi se o "kompromisnom rešenju, jer nema mnogo kadrova". Ministar Gašo Knežević izjavio je ranije da je registrovanih 1 200 veroučitelja čak i previše.
       Deo javnosti uputio je i primedbu da učitelji vere nisu prošli adekvatne pedagoške pripreme. Milin odgovara da na njegovom fakultetu postoji redovni predmet katihetika s metodikom nastave. Takođe, imali su dva pripremna seminara u Patrijaršiji i u Bogosloviji skup svih predavača iz Srbije.
       Što se udžbenika tiče, ne može da tvrdi kada će se naći na klupama. Ocenjuje da je, možda, plan i program "malo ambiciozniji". Stoga je veroučiteljima ostavljena mogućnost prilagođavanja nivou prvaka, jer će biti prilično teško objasniti im šta je, recimo, efharistija (nagradno pitanje i za naše čitaoce).
       Srednjoškolci su, naravno, drugačije reagovali na prvi čas. Za razliku od osnovaca, umesto kojih su mama i tata birali, oni su se formalno sami odlučili. Filološka gimnazija, prvo četiri i prvo pet, ponedeljkom sedmi čas. Od 180 učenika prvog razreda, svega deset odlučilo se za građansko vaspitanje, nijedan za oba predmeta. Veronauku je odabralo njih 71. Predavač je Valentina Savičić, profesor srpskog jezika i književnosti i apsolvent Bogoslovskog fakulteta. Kao i kolega Milin, radi u četiri škole.
       "Veronauka mi je delovala zanimljivije od građanskog vaspitanja, a i mama mi je rekla da bi to trebalo da znam", kaže Katarina Simonov. "Mislim da je kod nas zapostavljeno verovanje u Boga. Zato sam rešio da krenem na veronauku", dodaje Katarinin drug Srđan Ajduković. Dragana Dević: "Opredelila sam se jer mi veronauka pruža nekakav odmor i uobličavanje znanja, pomoći će mi u životu."
       Faza pripravnosti
       Prvi čas u učionici na čijem prozoru blešti satelitska antena odslušale su i tri maturantkinje i dvoje bivših učenika Gimnazije. Umorni, posle napornog prepodneva, nisu se jurili poput prvaka u "Drinki Pavlović". Nije bilo dobrovoljaca koji bi objasnili razloge zbog kojih su izabrali veronauku. Niko ništa nije ni prepisivao s table.
       Profesorka je pričala o poreklu reči religija, o tome da se vera i ljubav ne mogu nametati silom, da veronauka nije regrutovanje vernika. Moderna učenica s maramom i naočarima za sunce odmah je htela da čuje ko su agnostici. Drugi su pitali za popečenije, heruvime. "O tome ćemo kasnije." Na kraju, rekli su nam da su zadovoljni, da je predmet interesantan, te da očekuju da će se, tokom godine, pokazati još interesantnijim.
       Pravoslavna veronauka je, dakle, definitivno počela. Uz, kažu, manje tehničke probleme, ali je - počela. Ostale verske zajednice i dalje su u fazi pripravnosti, ne znaju koliko će se đaka prijaviti, iako se situacija menja iz dana u dan. A, kako su u manjini u odnosu na pravoslavce, najverovatnije neće biti čak ni spajanja odeljenja, nego će se učenici iz više škola okupljati jedanput nedeljno na blok-nastavi. Knjige za katolički vjeronauk i ilmudin su ili u štampi, ili u pripremi (za srednju školu, isto važi i za katihizis). Jevrejska zajednica udžbenik će obezbediti tek za narednu godinu. Rabin Isak Asijel, autor knjige ("Sve je spalo na mene"), objašnjava da nije imao vremena da je napiše preko leta, u sveopštoj zbrci oko uvođenja nove nastavne jedinice. A nije ni bio u zemlji.
       Rezultati, neki će proceniti "eksperimenta", biće jasniji po završetku polugodišta.
       Ali, odziv nije spektakularan. Naprotiv. Premijer Zoran Đinđić misli da odziv jeste dovoljan, pa navodi primere drugih zemalja, u stvari Republike Srpske, u kojoj je nakon jedne godine održavanja, veronauka, prema anketi, postala najomiljeniji predmet.
      
       ANA VUČKOVIĆ
      
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu