Nije sasvim jasno ko će to graditi fabriku cigareta u Čačku, ali prilično je šturo i objašnjenje zašto kasni najavljeni zakon o duvanu. Optužbe, ipak, pljušte na sve strane

      Imaćemo barem šta da pušimo, to je sigurno, kao što smo imali i dosad - malo švercovanih cigareta, nešto onih legalno uvezenih, pa zatim one domaće iz Niša i Vranja... I još, uskoro (?), mogle bi da stignu i nove "domaće" iz Novog Sada, Kragujevca i Čačka, samo da se prethodno usvoji najavljeni Zakon o duvanu. Hoće li baš tako biti? Ne, ako bi se pitao gradonačelnik Čačka Velja Ilić.
       Prošlogodišnjoj promeni vlasti u Srbiji obradovale su se i inostrane duvanske kompanije koje su u novoj situaciji videle i sopstveni interes, pa su krenuli razgovori o izgradnji dveju fabrika cigareta - Tvornice duhana Rovinj (TDR) u Novom Sadu i Britiš-ameriken tobaka (BAT), čija su interesovanja u Srbiji najčešće vezivana za Kragujevac mada se konkretnijim dogovorima o lokaciji za eventualnu izgradnju fabrike nikada i nije pristupilo. Razgovori vladine komisije i predstavnika BAT-a prekinuti su posle samo dva sastanka pošto je, na inicijativu tadašnjeg potpredsednika vlade iz Demokratske stranke Srbije Aleksandra Pravdića, odlučeno da se parcijalno ne dogovara sa inostranim kompanijama već da se sačeka donošenje zakona o duvanu koji će, pored ostalog, propisati i obavezu javnih tendera pre odlučivanja kome će se dozvoliti da u Srbiji napravi fabriku cigareta. Iz ovog razloga, i pregovori sa Rovinjanima zastali su na potpisivanju pisma o namerama, mada su oni, objavljeno je ove nedelje, već kupili fabričku halu od fabrike mašinskih alata "Petar Drapšin".
      
       Dozvola
       A u igru je, mimo TDR-a, BAT-a i Vlade Srbije, uskočio gradonačelnik Čačka Velja Ilić sa planom za izgradnju fabrike cigareta u svom gradu. U igru je uvedena kompanija "Juropien tobako", kiparska, grčka, grčko-kiparska ili multinacionalna kompanija čije je sedište zapravo u Londonu a koja u Srbiji nastupa sa svojom grčkom (kiparsko-grčkom?) filijalom.
       Vlasti ovdašnje krenule su tada da se sudaraju same sa sobom. S jedne strane, ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović (čije je ministarstvo pismom o namerama i privelo BAT pregovorima) ponavljao je da se treća fabrika neće graditi pre donošenja zakona o duvanu, ali uporedo s tim, radovi oko čačanske fabrike cigareta odmakli su poprilično, a Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom izdalo je uredno "Juropien tobaku" sve potrebne dozvole; kompanija je registrovana 27. jula u Privrednom sudu u Kraljevu pod brojem 1-22684, kao preduzeće za proizvodnju i trgovinu duvanom. Velji Iliću to je bilo dovoljno.
       Ali, šta se, uopšte, dešava sa zakonom od koga će, možda, ipak zavisiti ostvarenje planova vezanih za čačansku fabriku cigareta? Izgleda da pitanje i nije toliko bezazleno kakvim se čini, pogotovo ako se podsetimo na obećanja ministra Vlahovića iz sredine avgusta da će zakon o duvanu biti izglasan već u septembru, a evo, dođe i novembar, i zakon tek sada (pretprošle nedelje) biva predstavljen javnosti.
       Predviđa zakonopisac, kako je na konferenciji za štampu rekao ministar finansija Božidar Đelić, da Vlada Srbije i njena Uprava za duvan izdaju putem tendera "jednu do dve licence za proizvodnju duvanskih proizvoda" te još dve licence za trgovine na veliko i sedam za uvoznike.
       Postojeće fabrike cigareta u Nišu i Vranju licence će dobiti automatski, ali, veliko je pitanje (sa verovatno negativnim odgovorom) da li će licencu dobiti čačanska fabrika - tražiće se strateški partner koji će biti svetski poznato ime, objašnjava za NIN ministar Aleksandar Vlahović. Kako kaže, ukupno se u Srbiji popuši dvadesetak milijardi cigareta godišnje, domaće fabrike (niška i vranjanska) proizvedu oko 13 milijardi, a ostalo će podmirivati strateški partner ili dva, koji će uz to morati i da pomaže domaće proizvođače. Šta se time postiže? Efekat će biti višestruk, govori Vlahović, pošto će se time jednim udarcem ubiti nekoliko muva; podstiče se domaća industrija, otvaraju nova radna mesta, dalje suzbija crno tržište...
      
       Zakon
       U razgovoru za NIN Velja Ilić, međutim, odbacuje mogućnost da se odredbe budućeg zakona "primene retroaktivno", postavlja i pitanje "ko garantuje da će zakon o duvanu biti izglasan u Skupštini?", te iznosi neugodne optužbe-objašnjenja za njegovo kašnjenje: "Mi znamo u čemu je problem - izgradnjom fabrike zatvara se crno tržište cigareta, i to nekome smeta. Imamo i podatke da su nabavljene ogromne količne cigareta koje se nalaze u Kopru, i koje u narednom periodu treba da se prodaju na srpskom tržištu. Tačno znamo gde su uskladištene te cigarete, i o kolikim je količinama reč, a ko ima interese u tome, ne treba mnogo mudrosti da se otkrije. Apsolutno se iz tog razloga i odlaže donošenje zakona o duvanu."
       Prvi čovek Čačka na direktno pitanje ko to tamo švercuje cigarete iz Kopra odbija da odgovori, ali će tokom daljeg razgovora ipak reći da "Canetu valjda treba vremena da proda cigarete, pa će od tih para BAT da gradi fabriku u Kragujevcu".
       Međutim, "nemam pojma, prvi put čujem za tako nešto", uz začuđen izraz lica odgovara ministar Aleksandar Vlahović, "apsolutno" odbacujući izgovorene optužbe.
       Kaže Vlahović i, "sve što znam o dotičnom gospodinu (Stanku Subotiću Canetu), znam iz novina", te "ne, nikada ga nisam upoznao" i "nigde se on nije pojavio u pregovorima sa BAT-om".
       U svakom slučaju, "Nacrt zakona postoji već dva-tri meseca", za NIN navodi Aleksandar Pravdić iz DSS-a, dopuštajući da je "malo čudno" što se i pored toga zakon još ne donosi. "Sasvim je moguće da ima istine u tome da se oteže sa donošenjem zakona kako bi se prodale te cigarete na crnom tržištu, mada postoji i mogućnost da su u zakonu pronađene odredbe koje treba da se isprave."
       Objasniće, s druge strane, Aleksandar Vlahović kašnjenje zakona o duvanu sasvim prozaičnim razlozima - reč je o isključivo tehničkom problemu, kaže ministar za privatizaciju. Puno je zakona pred Skupštinom a ovaj o duvanu nije baš na vrhu liste, objašnjava, i najavljuje da bi vlada njegov nacrt mogla da usvoji do kraja meseca, posle čega će se naći i pred Skupštinom. I verovatno biti usvojen, uprkos Ilićevim pretnjama, pošto su i ministar Aleksandar Vlahović i njegov bivši kolega iz vlade Aleksandar Pravdić saglasni da je donošenje Zakona o duvanu nužno ne bi li se stalo na put švercu i sprečilo da enormne zarade od cigareta završe na privatnim umesto na državnom računu.
      
       Šverc
       Prvi čovek Čačka istrajava, i pored ovoga, na optužbama da je "aktuelni režim nastavio politiku prethodnog, kojom se politikom prema duvanskoj industriji namerno stvara prostor za crno tržište" ("Meni neki koji sede u vladi kažu, mi nismo lopovi. Oni su lopuže, jer su digli ruku za tu uredbu - kojom se ne oporezuju cigarete namenjene Kosovu - a koja omogućava prelivanje novca iz budžeta u džepove mafije," kaže Velja Ilić), da je "30 šlepera cigareta ušlo iz Makedonije, kao fol na Kosovo", te da su poznata i imena ljudi koji učestvuju u lancu šverca cigareta a "koji sarađuju sa šiptarskom mafijom". "Cigarete koje će se proizvoditi u Čačku biće pod kontrolom države, i to nekima ne odgovara," upozorava Velja Ilić, optužujući partiju premijera Zorana Đinđića da, preko svojih ljudi u Urbanističkom zavodu u Čačku, okleva sa izdavanjem potrebnih dozvola čime odlaže početak radova na izgradnji fabrike i, time, sužavanje manevarskog prostora duvanskoj mafiji.
       Umesto odgovora, ministar Vlahović iznosi podatak da legalno i crno tržište cigareta sada već stoje u odnosu tri prema jedan ("Između 75 i 80 odsto tržišta danas je u legalnim tokovima," kaže) što je, podvlači, gotovo na nivou razvijenih zemalja Zapadne Evrope gde je neoporezovanih cigareta oko 15 odsto od ukupne količine. Opet, istina je i da nikakav problem nije pronaći kutiju cigareta bez akcizne markice, o čemu je posvedočila i jedna od kutija cigareta koja se tokom razgovora za NIN našla na stolu u ministrovom kabinetu (ministar, istina, puši "marlboro" sa markicom).
       Ali optužbe idu i u suprotnom smeru. Ostala je, tako, zabeležena izjava premijera Zorana Đinđića da će vlada stalno kontrolisati "Veljinu fabriku" kako bi se utvrdilo da li se tamo zaista proizvode cigarete ili se samo prepakuju i šalju (švercuju) dalje.
       Međutim: "Moj lični interes je u čitavoj priči sa cigaretama apsolutno nikakav. Niko iz moje familije, pa ni ja, nemamo nikakve veze s tim. Pa, moj brat je profesor u penziji, nikakve veze sa duvanom on nema. Sve su to podmetanja," uverava gradonačelnik Čačka, zaključujući "mora da sam im stao na žulj, da sam im isekao neke poslove, pa im mnogo smetam".
       Što se sopstvene uloge u dovođenju "Juropien tobaka" u Čačak tiče, govori Ilić, kompanija se obratila na više adresa po Srbiji, a iz Čačka joj je odgovoreno najbrže i sa najboljom ponudom. I, pronađen je odgovarajući plac pored Ibarske magistrale, zaključen ugovor o prodaji, i stvari su dalje nastavile da se odvijaju svojim tokom. Kako je najavljeno, investicija će težiti 100 miliona nemačkih maraka, a u samoj proizvodnji biće zaposleno 450 radnika, "uz preko 1000 kooperanata", samostalnih uzgajivača duvana iz kraja u kome stara narodna poslovica (citiramo Velju Ilića) kaže, gde šljiva odlično uspeva, tu i duvan odlično uspeva. A znamo da šljivovica tamo i te kako uspeva.
      
       Provokacija
       I sve to zvuči veoma lepo, a zvučalo bi još i lepše da nije, najblaže rečeno, neortodoksnog odnosa kompanije "Juropien tobako" prema javnosti. Problem je, naime, u tome što je praktično nemoguće utvrditi o kakvoj je kompaniji reč.
       U Privrednom sudu u Kraljevu kao osnivač je upisan izvesni Freddie John Paul iz Limasola na Kipru, dok je direktor Milenko Bošnjaković, advokat iz Beograda. On je, kada smo konačno uspeli da stupimo u kontakt s njim, ekskluzivno za NIN odlučio da ne kaže baš ništa, čak ni razlog zbog koga neće ništa da govori. "Nemojte me provocirati", bio je kratak.
       Prema onome što smo uspeli da razaberemo, "Juropien tobako" izgleda da ipak nije multinacionalna kompanija sa sedištem u Londonu, kao što se u javnosti navodilo, pošto u britanskoj ambasadi nisu pronašli nikakve podatke o njoj. U više nego šturom propagandnom materijalu koji je ovdašnjim novinarima podeljen na konferenciji za štampu 23. avgusta pomenuta je Atina kao sedište kompanije ali je, kako je već rečeno, kao osnivač srpskog ogranka kompanije naveden gospodin sa Kipra.
       U spomenutom materijalu sa pres-konferencije nalazi se i internet-adresa kompanije: međutim, na sajtu stoji samo "stranica je u izradi". NIN je i elektronskom poštom pokušao da stupi u kontakt sa predstavnicima kompanije, poslali smo pitanja, ali odgovor nije stigao.
       Dodajmo i da na Internetu, na kome ima svih mogućih podataka o svim duvanskim kompanijama za koje ste čuli i niste čuli, nema ni jednog jedinog slova o "Juropien tobaku".
       Jednako je i iskustvo ministra za privatizaciju. "Koliko znam, 'Juropien tobako' se ne nalazi među prvih 100 proizvođača na svetu. Nemam nikakvih podataka o toj firmi", i, "Iščitao sam vrlo pažljivo spisak prvih stotinu, pa i prvih 200 proizvođača cigareta, raspitivao sam se i kod nekih svojih poznanika, i nisam našao ništa", kazao je Vlahović. "Svakako se, dakle, ne radi o strateškom partneru."
       Sve u svemu, ono što se iz izjava i (još i više) ćutanja i međusobnih optužbi nadležnih može zaključiti o prilikama na duvanskom tržištu u nas, kad se malo raziđe gusta dimna zavesa od silnih švercovanih i drugih cigareta, jeste da od privlačne priče o transparentnosti vlasti imamo, u stvari, samo providna nadigravanja dosovskih knezova i još malo šta drugo.
      
       NIKOLA VRZIĆ