Diplomatski krugovi u Beogradu bili su spremni da tvrde kako će Francuzi u Parizu ostati usamljeni u svom tvrdičluku u otpisu jugoslovenskog duga, i da su Velika Britanija, Nemačka i SAD tri puta jači adut jugoslovenskih reformista

      U sredu u ponoć, kada se ovaj tekst bude štampao, jugoslovenska delegacija u Parizu će već možda znati da li im je "Bog pomogao", kao što je to u ponedeljak priželjkivao potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus, šef domaće pregovaračke ekipe sa Pariskim klubom zemalja poverilaca.
       Najbolje što su jugoslovenski reformisti početkom nedelje spakovali u kofere je vest koja je istovremeno prostrujala kroz britanske diplomatske krugove u Beogradu i kuloare londonskih investicionih bankara. "Jugosloveni će biti iznenađeni velikodušnošću britanske ponude za otpis dugova", izjavio je jedan diplomata u Beogradu, nagoveštavajući da će najveći kreditor, kojem SRJ duguje milijardu od ukupno 4,4 milijarde dolara duga, biti spreman da u Parizu izađe sa ponudom o otpisu duga od 75 odsto, što je više od onoga čemu su se Labus, stručnjak Narodne banke Jugoslavije Milan Zavađil i srpski ministar finansija Božidar Đelić nadali.
      
       Posle pet godina
       Istovremeno, NIN-u je u nemačkim diplomatskim krugovima nagovešteno da je "Nemačka spremna na veoma velikodušan otpis duga" koji je blizak već čuvenim i toliko željenim "napuljskim uslovima" koji se daju najsiromašnijim, i do grla prezaduženim zemljama u svetu. Sa 790 miliona dolara duga, Nemačka je drugi po važnosti jugoslovenski kreditor u Pariskom klubu.
       Najtvrđi orah, zbog koga su u krugovima centralne banke i savezne vlade prognozirali da će pregovori u Parizu biti teški, dugotrajni i da se neće završiti pre četvrtka (bez obzira na to što je prvobitno planirano da traju dva dana) su Francuzi, koji su predsedavajući Kluba.
       Pre dve nedelje u francuskim diplomatskim krugovima u Beogradu, NIN-u je rečeno da je znatno realnija opcija da će Jugoslaviji biti otpisano oko 50 odsto duga ili nešto povrh toga jer bi "suviše veliki otpis bio kontraproduktivan". Manji otpis duga, bi, tumačila je ta strana, značio veće garancije da će se jugoslovenski reformisti ozbiljno truditi da izvedu duboke promene u ekonomiji, a ne samo da o njima pričaju. "Ako bi se reforme pokazale uspešnim, za pet godina, kad bi Jugoslavija ponovo dospela u duboku dužničku krizu, bio bi ponovo otpisan deo duga, kao što je to učinjeno u slučaju Poljske," glasio je zvanični francuski rezon, s kojim se navodno kao razumnim složio i ministar Đelić.
       U danima koji su sledili pokazalo se da će francuska strana u Parizu biti prilično usamljena. Četvrti najveći jugoslovenski kreditor, SAD, javno su, jasno i glasno najavile da će podržati otpis duga od 70 procenata.
       Posle te vesti, preko vikenda su polako počeli da smekšavaju do tada vrlo kruti i otpisu neskloni Kanađani i poslovično suzdržani Japanci.
       Kao što su i sami Francuzi priznali, manje zemlje kreditori (a ukupno ih ima 18) već su se odranije složile sa velikim otpisom duga. "Njima je lako jer je reč o maloj sumi novca, ali veliki kreditori ne mogu lako da otpisuju dugove", rekao je za NIN jedan francuski diplomata.
      
       Povezana lica
       Njegove kolege, međutim, tvrde da je ceo francuski stav, stvar pritiska lobija velikih francuskih banaka i da je suština otpora otpisivanja dugova u Pariskom klubu, usmerena na otpis dugova u drugom, komercijalnom Londonskom klubu kreditora, gde se najčešće primenjuje isto pravilo kao i u Pariskom.
       Naime, ranije tri a sada dve francuske banke "Kredi agrikol" (kojoj se pripojio "Indosuez") i BNP spadaju u najveće vlasnike duga u Londonskom klubu. Diplomatski i srpski izvori takođe oprezno nagoveštavaju da je navodno "Indosuez" u vreme kada je to bilo zabranjeno sankcijama, otkupio deo duga najviše u ime Crne Gore i nekih drugih povezanih lica, bliskih bivšem srpskom režimu.
       Neki izvori idu čak i dalje, tvrdeći da jugoslovenska centralna banka navodno sprema odgovarajuću dokumentaciju kojom bi na sudu mogla da dokaže da sva potraživanja "Indosueza" treba da se izuzmu iz duga Londonskog kluba, kome Jugoslavija za sada duguje 2,2 milijarde dolara. Iz tog duga (koji je prvobitno iznosio 2,8 milijarde dolara) već su u prošlonedeljnim pregovorima guvernera centralne banke Mlađana Dinkića izuzeti dugovi koje su otkupljivali Borka Vučić u ime Beogradske banke i Karić banka (u visini od 600 miliona dolara).
      
       Politička dimenzija
       Na listi "povezanih lica", nad čijim transakcijama se vodi istraga u više ruku u jugoslovenskom državnom aparatu su i dva krupna biznismena od kojih jedan navodno pomaže partiju jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, a drugi je duboko ušančen u kabinetu srpskog premijera Zorana Đinđića i u srpskom Ministarstvu energetike.
       Đinđić je izjavio da je uslov za otpis duga kod Pariskog kluba bio tesna saradnja sa Haškim tribunalom, i da će visina otpisa dugova biti čisto politička odluka zemalja kreditora i nagrada Jugoslaviji za dobro vladanje.
       Diplomatski krugovi, međutim, tvrde da je Đinđićeva izjava manje-više stvar loše interpretacije. Ti krugovi bez izuzetka tvrde da nije bilo trgovanja ispod stola bilo kakvim uslovima. "Nemački kancelar Gerhard Šreder uputio je pismo Koštunici u kojem se savetuje Srbima sa Kosova da izađu na novembarske izbore, ali bez ikakvog uslovljavanja", izjavio je jedan nemački diplomatski izvor NIN-u. Isti izvor je s pomalo cinizma prokomentarisao i Đinđićevu izjavu o "čisto političkoj dimenziji otpisa duga". "Znate, to je ipak naš novac, dakle, ekonomska dimenzija definitivno postoji", kaže nemački sagovornik NIN-a.
       Američki, britanski i nemački diplomatski izvori tvrde da su u svom pristupu bili pre svega vođeni uverenjem da je "ekonomska stabilnost zemlje važna za njenu ukupnu stabilnost" i da će to imati pozitivnog uticaja i na Kosovo i na Bosnu.
       Neke diplomate bile su u utorak spremne i da se klade da su u Parizu svi maratonski pregovori skoncentrisani na "tri odsto". "Sve je veoma jednostavno, ili će biti otpisano 67 ili 70 procenata duga", tvrdio je u utorak uveče jedan optimistički raspoloženi američki diplomata. Bog i Labus znaće to verovatno tek u četvrtak.
      
       TANJA JAKOBI