U reformskom bloku nema prostora za one koji potraže sreću izvan dveju najvećih stranaka. Osim DSS-a i DS-a, niko od njih samostalno ne postoji. Ali, dok su u DOS-u, njihovo prisustvo ima izvestan značaj

      Po svemu što se do sada zna, dve demokratske stranke mogu se oko prevlasti u reformskom političkom korpusu nositi letnji dan do podne (pa i posle podne), baš kao što su to činili i Kraljević Marko i Musa Kesedžija, bez većih šansi da se dobije pobednik tog duela. Dilema je bila rešena tek kada se u spor umešala vila Ravijojla i rešila ga u Markovu korist iako je ovaj, ako je suditi po narodnoj pesmi, do tog trenutka bio za nijansu slabiji rival.
       Iako je izgledalo, čitajući rejtinge stranaka unutar DOS-a, da od osamnaest njih šesnaest samo smeta, ipak se pokazalo, a posle ponovljenih lokalnih izbora je to i jasnije, da bez prisustva trećeg faktora nema premoći unutar DOS-a. Reč je o trijadama kakve su u politici česte: baš kao ni u DOS-u, ni na "velikoj sceni", nacionalnoj, nema samostalne većine. To znači da DSS i DS, bez obzira ko je jači, moraju da se drže zajedno, osim ako neko neće da napravi sporazum sa socijalistima, što, u srednjoročnom smislu, takođe uopšte ne bi trebalo isključiti kao mogućnost.
       Stav o Vojislavu Koštunici i Zoranu Đinđiću kao neprikosnovenom dvojcu u domaćoj politici ne bi trebalo shvatiti bezuslovno, pošto Zoran Đinđić jeste lider stranke broj 2, ali njegov samostalni rejting zaostaje, osim za Koštunicom, još i za Mlađanom Dinkićem, Miroljubom Labusom, Goranom Svilanovićem, Nebojšom Čovićem, pa čak i Božidarom Đelićem i Velimirom Ilićem. Bez podrške snažne političke organizacije iz pozadine, međutim, teško da bi iko od rečenih mogao da se umeša u borbu za čelne nacionalne pozicije. A takve su, opet, samo dve: ona Đinđićeva i ona Koštuničina.
      
       Eksperti
       Agencija "Stratedžik marketing" je prošle nedelje objavila rezultate istraživanja prema kojima se na mesto broj tri, tik iza Demokratske stranke, probila nevladina organizacija G17 plus. Da je reč o velikom ugledu svedoči i okolnost da je među šest prvoplasiranih najbolje ocenjenih političara čak tri (Labus, Dinkić, Đelić) iz ove organizacije. Politika je to, i takve stvari su u stanju da raspale apetite, tako da je unutar ove organizacije u toku unutrašnje odmeravanje snaga sa temom da li G17 plus treba da izađe na izbore kao samostalna politička organizacija ili da zadrži sadašnji status nevladine ekspertske organizacije.
       Darko Broćić, istraživač "Stratedžik marketinga" kaže da ipak treba biti rezervisan prema dobrim izgledima G17 plus. "Ljudi imaju odijum prema onima koji su stranački angažovani. Narod voli to kada je neko stručnjak u svojoj oblasti", kaže. "Osim toga", nastavlja Broćić, "ljudi iz G17 plus su u dobroj poziciji - angažovani su u vladama i imaju poluge vlasti, a pri tome ipak imaju reputaciju eksperata koji su po strani od stranačke politike." Zaključak iz svega ovog bi bio da kada bi se G17 plus pojavio na izborima i izložio se svemu onome čemu se uobičajeno izlažu takmaci u izbornoj utakmici, bio bi to kraj političke nevinosti što bi ipak imalo za ishod manje povoljne rezultate po tu organizaciju nego što pokazuju sadašnje procene koje su pravljene u nepredizbornoj situaciji i, kako kaže Broćić, "sasvim teoretske".
       Broćić se slaže da bi pojavljivanje G17 plus na izborima oštetilo rezultate Demokratske stranke pošto se ove dve grupacije obraćaju istoj publici. Međutim, ako bi se sa terena statistike prešlo na teren političkih procena, pitanje je da li bilo tako. Pojava još jedne grupacije bi možda odvukla jedan deo birača DS ali bi privukla i deo novih pa bi tako reformski blok u konačnom bilansu bio ojačan.
       Srbobran Branković iz istraživačke agencije "Medijum" kaže da se može tačno izmeriti koliko bi glasova samostalni nastup G17 plus odneo DS-u, a koliko DSS-u. Prema toj analizi Đinđićeve demokrate bi dobile četiri procenta glasova manje, a Koštuničine dva procenta. Ali, G17 plus bi dobio i tri procenta od onih koji bi inače apstinirali, pa Branković kaže da bi time izborna ponuda bila poboljšana.
      
       Bipolarizam
       Milorad Jovanović iz DSS-a veruje da je bipolarna podela u DOS-u konačna i da nije realno da se pojavi neko treći. Ovaj zaključak temelji na pretpostavci da je postojanjem DSS-a (narodnjaci, desni centar) i DS-a (liberali, levi centar) u ideološkom smislu politički prostor poprilično popunjen i samo još ostaje da se formira levica koja je trenutno razbijena pa da se dobije kompletan spektar. Branković, međutim, smatra da potreba za "trećim" može da se pojavi nezavisno od "ideološke kompletiranosti" i da bi, recimo, nezadovoljstvo političkim akterima ili njihova posvađanost (a upravo je to slučaj) mogao da kod građana probudi potrebu za "trećim".
       Pretpostavka da bi birači mogli da postanu zasićeni svađama između dva bloka u DOS-u pothranjuje ambiciju da bi bilo prostora za treću opciju. Razmišljanja o tome se kreću uglavnom u smeru nečega čije jezgro bi bila ranija koalicija "Dan" (DA, DC, ND) plus eventualni GSS, pa su se navodno pojavili i interesenti koji bi finansirali neki takav projekat. O mogućnosti pojavljivanja "pokreta nesvrstanih" unutar DOS-a govorio je i Dragoljub Mićunović, ali je predsednik Veća građana i šef DC-a dopuštao i mogućnost da će se stvari dalje razvijati u pravcu polarizacije na one bliže DSS-u i one bliže DS-u. Rezultati ponovljenih lokalnih izbora su pokazali baš to, a Mićunović je ranije i najavio da su stavovi njegove stranke bliži "idealu moderne laičke države" i onome što u većoj meri simbolizuje DS. Tako da je ta situacija prilično jasna - bude li DS procenio da mu je koalicija i dalje potrebna, može verovatno računati na Mićunovićevu stranku i svakako na mnoge druge stranke iz DOS-a, i to kako one koje su "bliže idealu laičke države", tako i one koje DSS, jednostavno, neće da tegli za sobom.
       Na personalnom nivou najčešće pominjan kandidat za mesto broj 3 je Nebojša Čović, međutim, njegova pozicija je veoma limitirana slabim rejtingom njegove stranke, Demokratske alternative, kojoj istraživači javnog mnjenja ne daju nikakve izglede da samostalno uđe u parlament ako bi bio zadržan postojeći cenzus od pet procenata.
       Tajna Čovićeve kandidature je delom i u već mesecima modernoj teoriji prema kojoj je jak Nebojša Čović "kandidat Zapada" kojeg "pripremaju Amerikanci" da u podesnom trenutku preuzme važnu ulogu na ovom prostoru. Pozadina ovog verovanja je u mnogobrojnim kontaktima koje je Čović imao sa različitim međunarodnim faktorima kao predsednik Koordinacionog tela dveju vlada za jug Srbije, a kasnije i za Kosovo. Pošto je posao na jugu Srbije uspešno obavio, na šta smo kao narod potpuno nenavikli, ljudi su počeli da veruju kako postoji tajna nekih posebnih Čovićevih odnosa sa Amerikancima i raznih što javnih što tajnih obećanja koja im je dao.
      
       "Čovek Zapada"
       Priča o Čoviću kao "čoveku Zapada" dobar je materijal za istraživanje urbanih (i ruralnih) mitova u Srba.
       Verovanje se delimično temelji na događaju u kojem je poginuo komandant Leši, jedan od vojno-političkih šefova Albanaca sa juga Srbije. Prema zvaničnom saopštenju, Leši je poginuo u puškaranju tokom dogovorenog izlaska državnih trupa na administrativnu granicu sa Kosovom. Mnogi svedoci su spremni da potvrde da je Leši pogođen snajperom dok je stajao pored Šona Salivena, predstavnika međunarodne zajednice, a ono što je u svakom slučaju tačno to je da je nastradao nekoliko minuta pre zakazanog razgovora sa Salivenom. Pošto će politička publika uvek radije poverovati u maštovitu zaveru nego u banalnu slučajnost, događaj je nekako poprimio obrise kao da je Čović smutio sa Salivenom da Leši bude ubijen, posle čega je predviđena operacija ulaska u Zonu bezbednosti bez teškoća dovršena.
       Nema, inače, nikakvog poznatog razloga da se u ovako nešto poveruje, a posredno je i sam Čović negirao odajući komandantu Lešiju priznanje kao jednom od razumnih albanskih vođa. Ali, mit je rođen.
       Nebojša Čović je, inače, neobično otvoreno objasnio da nema pretenzije na mesto predsednika Republike. U televizijskom intervjuu je rekao da je još relativno mlad političar i izlazak na politički vrh bi ga doveo u situaciju da bi po isteku mandata po prirodi stvari ostao bez političkih planova, ukazavši i na jedan takav aktuelan primer "u neposrednoj blizini", misleći očigledno na Mila Đukanovića.
       Male stranke DOS-a, prema sadašnjoj situaciji, svoj politički opstanak mogle bi da obezbede u savezništvu sa DS, pošto je DSS opredeljena da na buduće izbore izlazi "pod svojim imenom i prezimenom", kako kaže Milorad Jovanović i kao što je to učinila i na upravo završenim ponovljenim lokalnim izborima. Jovanović misli da je to dugoročno bolje i da oni koji istrajavaju u utapanju u DOS-u rizikuju da docnije imaju probleme sa partijskim identitetom, iako analitičari misle kako se pokazalo da ime "DOS" još ima veliku pokretačku snagu i da DSS gubi time što se predstavlja kao "rasturač DOS-a". "Da sam na njihovom mestu, uzeo bih neke dve cele stranke iz DOS-a, makar i najdrljavije, samo da ne izgleda da ja rasturam DOS", kaže Branković.
      
       Dosovsko okrilje
       Ta situacija smanjuje izgled za pojavu nekog značajnog trećeg faktora u reformskom bloku, pošto će se male stranke držati dosovskog okrilja i saveza sa DS-om koji, za sada, nije pod znakom pitanja. "Treći činilac" ima svoj značaj samo dok je u DOS-u, a svaki samostalni nastup biće plaćen političkom smrću.
       Poseban položaj donekle zauzima samo Nova Srbija Velimira Ilića ne samo zato što, možda, može da pređe cenzus od pet procenata, već i zato što u DSS-u, ipak, sasvim ne odbacuju mogućnost da ponegde nastupe uortačeni sa ovom strankom, mada i dalje "pod svojim imenom i prezimenom". Tako Velja Ilić ima dobre izglede za političko preživljavanje, ali je osuđen na život u senci i otpada kao mogući protagonista "trećeg puta". Velimir Ilić je, inače, jedini koji iskazuje samostalne političke ambicije. Ne krije da puca na mesto predsednika Srbije mada je pitanje koliko je tolika ambicija umesna pošto je sam Ilić sedmi ocenjeni političar, a i stranka mu je po rejtingu tek na šestom-sedmom mestu. Milorad Jovanović objašnjava bliskost sa Novom Srbijom time da je reč o partiji u osnovi narodnjačke orijentacije ("nekadašnji ljudi iz SPO-a"), ali to ne znači da će narodnjaštvo biti spasonosno za druge koji budu igrali na tu kartu.
       Kao jedini način da se neko nametne kao vođa "trećeg puta" pokazuje se upravo varijanta raspada koalicije DOS u kojoj bi male stranke bile primorane na zajednički nastup, a šanse bi im se značajno uvećavale ako bi uspele da se dogovore o saradnji sa G17 plus. To je već i samo po sebi malo verovatno, a posle lokalnih izbora još i manje, pošto se pokazalo, uprkos mnogim očekivanjima, kako je DOS još pobednička varijanta.
       Kao i svi, i u DSS-u imaju svest o tome da im je, bez obzira na sve, praviti koaliciju sa DS-om posle izbora bez obzira da li DS postoji sam ili zaogrnut plaštom DOS-a, i to bi trebalo da bude i više nego dovoljno za skupštinsku većinu. Pa, ako je tako, u čemu bi bio nečiji interes da traži međuprostor za sebe, tim pre što sve ukazuje da bi svaki takav politički pokušaj bio političko samoubistvo.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      

Nebojša Čović        Pozitivni rejting: 38        Negativni rejting: 29        Prednosti: Izgrađen lik ozbiljnog i profesionalnog političara, ostvareni uspesi u stabilizaciji prilika na jugu Srbije i delimično na Kosovu.        Ograničenja: Nedovoljna lična upečatljivost, pomalo birokratski imidž.        Šanse: Mogao bi imati šanse ako bi nastupio kao predstavnik "ostatka DOS-a" i, naročito, ako bi se toj opciji pridružio i G17 plus.               Miroljub Labus        Pozitivni rejting: 49        Negativni rejting:19        Prednosti: Po strani od stranačkih razmirica, ozbiljan i odmeren        Ograničenja: Odsustvo vidljive ambicije, imidž ekonomiste kojem, međutim, nedostaje pravi instinkt za čisto politička pitanja.        Šanse: Mogao bi da se "izbori za visok plasman" kao predstavnik G17 plus, ali bi to podrazumevalo drugačiji nastup i drugačije usmeravanu energiju nego što je to sada.               Velimir Ilić        Pozitivni rejting: 33        Negativni rejting: 29        Prednosti: Izgrađena slika uspešnog lokalnog političara, posvećenog neposrednim problemima.        Ograničenja: Providna demagogija i nefer odnos prema dojučerašnjim saborcima.        Šanse: Istraživanja pokazuju da je Ilićeva Nova Srbija jedina od stranaka iz DOS-a (osim DSS-a i DS-a) koja ima kakve-takve šanse da samostalno uđe u parlament.               Mlađan Dinkić        Pozitivni rejting: 49        Negativni rejting: 20        Prednosti: Imidž beskompromisnog i nepopustljivog borca protiv korupcije i borca za reforme. Dobro kontrolisana ambicija, zasad.        Ograničenja: Svađalica, sklon iznošenju ozbiljnih a ne baš uvek sasvim potkrepljenih optužbi. Ne pokazuje sklonosti za timsko delovanje.        Šanse: Nema šansi.               Goran Svilanović        Pozitivni rejting: 47        Negativni rejting: 20        Prednosti: Posle Koštunice, najbolje ocenjen stranački lider. Dugo na političkoj sceni, ozbiljan i odgovoran, mlad, odmerene političke ambicije.        Ograničenja: Veoma nizak rejting njegovog GSS-a.        Šanse: Svilanović bi samostalnim nastupom verovatno mnogo izgubio, a pametnim savezništvom bi njegova stranka i on mogli mnogo više da dobiju. GSS nikada nije samostalno nastupao na izborima.               Podaci o rejtingu: Stratedžik marketing