U telefonskoj anketi NIN-a građani Srbije listom podržavaju vladin Zakon o porezu na ekstraprofit, ali sumnjaju da su na listama za naplatu poreza svi koji tu treba da budu. Više od dve trećine anketiranih primećuje da na listi nedostaju pripadnici nove vlasti, iako nisu u stanju da izdvoje konkretne osobe

      Zakon o porezu na ekstraprofit mnogi nisu ozbiljno shvatili, računajući da je to samo marketinški potez nove vlasti aktuelizovan u trenutku krize (obećane) reforme. Blokiranje računa Astra banke, kao iz sapunske opere bekstvo i povratak braće Karić i početak prinudne naplate poreza, mnoge je podsetio da je marketing ozbiljna stvar, naročito u politici. Ono na šta DOS računa ovim zakonom je da očigledno bogatstvo nekih pojedinaca i firmi iritira ogromnu većinu (osiromašenog) stanovništva. A ništa neće škoditi ako se i buxet malo popuni.
       U NIN-ovoj novembarskoj telefonskoj anketi čak 91 odsto građana Srbije podržava Zakon o porezu na ekstraprofit kojim se naplaćuje porez od ljudi i preduzeća što su se obogatili zahvaljujući pogodnostima koje im je dao prethodni režim. S druge strane, na ovaj zakon ne gleda blagonaklono samo šest odsto anketiranih. "To je jedini način da vrate što su uzeli", obrazlaže svoju podršku ovom potezu vlade hemijski tehničar iz Donje Rače. Mnogo stroži je električar iz Rudovaca koji kaže: "To je legalizacija lopova, treba da robija a ne da plati."
       Primena Zakona o ekstraprofitu se trenutno odnosi samo na nekoliko tačaka tog zakona, od ukupno 20 koliko ih ima. Utvrditi šta je ekstraprofit nije nimalo lako ako se ima na umu kako je izgledalo srpsko poslovno-političko tržište prethodnih desetak godina. Na pitanje "Koje su to pogodnosti koje su omogućile ekstraprofit privilegovanima", više od polovine (58 odsto) anketiranih nema adekvatni odgovor. Najčešće navođena pogodnost je špekulacija deviznim kursom, odnosno kupovanje deviza po povlašćenoj ceni (11 odsto). Povoljni krediti su drugi najčešći način bogaćenja (10,5 odsto), dok neplaćanje poreza pominje 9,5 odsto anketiranih. Uvoz i neplaćanje carina je istaklo samo dva odsto ispitanika.
       Zakon o porezu na ekstraprofit, nije, ako se to tako može reći, običan zakon, on ima izražen moralni naboj. Velika podrška građana je, u situaciji desetogodišnjeg trpljenja nepravdi i siromaštva, sasvim prirodna - glad za pravdom u vremenima velikih promena jača je od potrebe za ekonomskom logikom. U tom smislu nije ni čudno da čak 58,5 odsto anketiranih tvrdi da bi odbili da iskoriste te pogodnosti da su kojim slučajem njima lično ponuđene. Pred iskušenjima bi poklekla ipak jedna četvrtina građana (24,5 odsto).
      
       Dokazi
       Najkontroverznije je, ipak, pitanje retroaktivnog važenja zakona, a loš utisak na potencijalne investitore i strani kapital ostavlja i to što predmet ovog zakona zapravo nisu nelegalni, nezakoniti poslovi. Reklo bi se da je ovde dovedena do vrhunca ideja "imamo dokaze ali nisu za sud". Ipak, i ovako koncipiran zakon je legitiman - ima većinsku podršku javnog mnjenja. Na pitanje "Da li je u redu da država sada kažnjava sve one koji su se obogatili u prethodnih 10 godina, a nisu kršili važeće zakone", 51,5 odsto anketiranih potvrdno odgovara. Onih koji smatraju da to nije u redu je 34,5 odsto. Bosiljka Tomašević, anketirani arhitekta iz Beograda, ne da se zavarati: "Sto odsto su ih na neki način kršili." Slično misli i Danijela Janković, trgovac iz mesta Oblačina kod Merošine, otkrivajući mehanizam cirkulacije novca: "Država im je dala pare, sad nek malo vrate." Prosta je logika i ugostitelja iz Gornjeg Milanovca: "Niko nije pošteno stekao tako velike pare za kratko vreme." S druge strane, dosta je i onih koji imaju razumevanja za ekstraprofitere: "Ljudi su bili pod kruškom i ubirali su kruške." Mihajlo Stevanović, inženjer organizacije iz Doljevca, u svom odgovoru je svestan licemerja legalista: "Zakoni su donošeni onako kako njima odgovara."
       Sve postaje mnogo zanimljivije kada se dođe do konkretnih imena. Pitali smo: "Da li znate neka od imena ljudi ili preduzeća koja se nalaze na listama za naplatu poreza na ekstraprofit?" Ova lista je stub srama - merilo moralne ogorčenosti prema pojedincima, na šta i cilja ovaj zakon, ali je jednim delom i izraz medijske apostrofiranosti. Listu predvode braća Karić - skoro polovina ispitanika ih je navela (47,5 odsto). Slede "Simpo" - Dragan Tomić (17 odsto), porodica Milošević (8,5 odsto), Pink - Željko Mitrović (7 odsto). Odmah iza njih je, trenutno aktuelni, zbog prinudne naplate potraživanja - "Dibek" - Milan Beko (5,5 odsto). Na listi su i Milorad Mišković (4 odsto), Mirko Marjanović (3 odsto), kao i ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović (3 odsto).
      
       Sikirice
       Slučaj braće Karić je najprisutniji primer u svakoj debati o ekstraprofiterima. Pitanje "Da li je njihovo bogatstvo plod sposobnosti ili je u pitanju povlašćen položaj?" gotovo da ne ostavlja dilemu kod građana Srbije koji su učestvovali u anketi NIN-a - čak 57,5 odsto misli da su se oni obogatili zahvaljujući položaju koji su imali, odnosno bliskosti sa režimom. Međutim, da niko nije prorok u svom selu, najbolje se vidi upravo iz njihovog primera. Uprkos tome što je njihova kompanija lider u savremenim informacionim tehnologijama, samo 15 odsto misli da su se oni obogatili zahvaljujući sposobnosti. Da se sposobnost i povlašćen položaj u slučaju braće Karić ne mogu odvajati jedno od drugog, misli skoro jedna četvrtina anketiranih (22 odsto). "Ja ih znam još kao muzičare, meni su svirali..." tvrdi elektrotehničar iz Beograda, osporavajući im sposobnost. Ugostitelj iz Gornjeg Milanovca nije naivan: "Napraviše onoliku imperiju od pravljenja sikirica! Nije nego!"
       Građani, prirodno, sumnjaju da se na listama nalaze svi ekstraprofiteri (60 odsto), a u potpunost liste veruje samo 17 odsto anketiranih.
      
       Vlast
       Da nije u pitanju osveta usmerena prema poraženim političkim snagama, već pre zavist prema bogatima, potvrđuje i odgovor na pitanje "Ima li u novoj vlasti ekstraprofitera?" Čak 72 odsto anketiranih tvrdi da ni dosovci nisu imuni na povlašćeni položaj i ekstraprofit, dok samo 15 odsto veruje u čistotu aktuelne vladajuće oligarhije. Kod ovog pitanja bilo je mnogo teže anketiranima da identifikuju konkretna imena ekstraprofitera. Tako 27,5 odsto nije odgovorilo na ovo pitanje, a daljih 54,5 tvrdi da u novoj vlasti ima profitera ali nisu naveli nijedno konkretno ime. Republičkog premijera Zorana Đinđića 10,5 odsto ispitanika prepoznaje kao osobu iz nove vlasti koja je ekstraprofiter. Za njim slede Dušan Mihajlović (6,5 odsto) i Vladan Batić (3,5 odsto). Na listi su prisutni i Čeda Jovanović, Nebojša Čović, Božidar Đelić, kao i Vojislav Koštunica.
       Na pitanje "Kako znate ko su ekstraprofiteri iz nove vlasti" najveći broj anketiranih odgovara - iz ličnog iskustva i uverenja (27,5 odsto), iz sredstava informisanja se saznanjima o ovom pitanju napaja (6 odsto), a glasine navodi 5,5 odsto. "U svakoj vlasti ih ima", otkriva svoj metodološki rezon nezaposleni dvadesetosmogodišnjak iz Srednjeva kod Velikog Gradišta. Domaćica iz Devče kod Merošine bukvalno veruje samo svojim očima: "Vidi se po njima." Lično iskustvo je najčešće, naročito je to primetno u malim sredinama: "Znate čoveka od ranije, pa ga vidite sad", kaže kuvarica iz Vrnjačke Banje. Domaćica iz Topole budno prati TV prenose: "Šešelj sve to lepo iznese na skupštini."
      
       Poštenje
       Kada spustimo fokus na lokalni nivo i lično iskustvo, onda vidimo pravu meru nezadovoljstva socijalnim razlikama i uopšte siromaštvom. Pitanje "Da li poznajete nekoga iz vaše okoline ko se u poslednjih deset godina obogatio?" uz dodatno pitanje, ukoliko nekoga poznaje: "Da li se obogatio pošteno?", otkriva da samo 3,5 odsto anketiranih poznaje bogataše koji su se pošteno obogatili. Više od polovine (51,5 odsto) ima loše mišljenje o poštenju bogataša iz svoje okoline. Značajan pokazatelj siromaštva je i to što 39,5 odsto anketiranih uopšte ne poznaje nikoga ko se u poslednih deset godina obogatio. Ljudi se druže sa sebi sličnima.
       Identitet nadležnog organa koji bi trebalo da utvrdi ko su ekstraprofiteri u ovoj situaciji je veoma važan. Anketirani najčešće izdvajaju sud kao nadležni organ (25,5 odsto), zatim sledi komisija (21 odsto), a na trećem mestu je vlada (15 odsto). Pominju se još i finansijska policija (4 odsto), kao i guverner Narodne banke (2,5 odsto). Ovako raspršeni odgovori svedoče o pravnom haosu koji postoji u našoj državi. Zanimljivo je mišljenje zubarke iz Beograda koja kaže: "Možda treba uključiti i strance, jer se našim ljudima slabo veruje."
       Za sada se govori samo o naplati poreza, međutim, postoje i oni koji su za oštrije kazne. Pristalica zatvorskih kazni za ekstraprofitere je u ovoj anketi 22 odsto. Oni koji se zadovoljavaju novčanim prilogom u formi poreza je 60,5 odsto, a pristalica kombinovane kazne je osam odsto.
       Oduvek je bilo kampanja poput ove o naplati poreza na ekstraprofit, setimo se samo nekih: "Imaš kuću vrati stan", ispitivanja porekla imovine... Valjda to tako mora, s vremena na vreme.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
       Ilustracije:
       GORAN RATKOVIĆ
      
      

NIN-ova telefonska anketa Istraživački centar NIN-a je u subotu 10. novembra 2001. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.Odbijenih kontakata u ovoj anketi je bilo 230, što je nešto više od uobičajenog nivoa.Anketarsku ekipu su činili: Milica Ležajić, Tanja Nikolić, Snežana Ranđelović, Miša Ristić, Ivana Lazarević, Andrijana Kokotović, Aleksandra Stojanović, Emilija Petković, Biljana Lazarević, Sanja Ćirić, Ana Vujnović i Renata Šuman. Koordinator istraživanja je bio Jasmin Kovačević.               Autor istraživanja:        Zoran M. Marković