NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Crvenkape i vukovi

Pouka bajke glasi: ne može se Miloševićeva institucija preneti u demokratski poredak

      Bogami, ministar policije Dušan Mihajlović, mogao je da kaže "Neka Bog čuva građane Srbije" umesto što je rekao "Neka Bog čuva ove momke" odlazeći iz "Štolca" Centra za obuku "crvenih beretki" u utorak po podne (13. novembar). Jer, odgovarajući na pitanje novinara šta će biti ako Mihajlović i dalje bude šef policije, jedan od komandanata "crvenih beretki" je rekao: "Ako Mihajlović ne podnese ostavku, onda na svoje izveštaje stavite tri tačke."
       Pretnja je jasna, pretnja da ono što je načelnik Resora državne bezbednosti Goran Petrović (u sredu podneo ostavku kao i njegov zamenik Zoran Mijatović) okarakterisao kao "odbijanje poslušnosti Jedinice za specijalne operacije" preraste u otvorenu pobunu koja Srbiju dovodi na ivicu građanskog rata. Tu pretnju momaka čiji su zaštitni znaci i crvena beretka i vuk, ne umanjuje ni tvrdnja upućenih u njihov kodeks koji ih obavezuje da nikada ne pucaju na Srbina.
       Pretnja ostaje i posle četiri odluke koje je Vlada Srbije donela u sredu: da se JSO stavlja u nadležnost Resora javne bezbednosti; da se prihvataju ostavke načelnika Resora državne bezbednosti Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića; da se osniva komisija (Vladan Batić, Dragan Veselinov i Dragan Milovanović) koja će ispitati razloge pobune "crvenih beretki" i da će Državnom bezbednošću privremeno upravljati kolegijum Ministarstva unutrašnjih poslova.
       "Ko od pripadnika JSO ne prihvati odluku dobiće otkaz, ako cela Jedinica odbije naređenje biće rasformirana", odgovorio je odlučno Đinđić na pitanje šta će biti ako JSO odbije odluku vlade. Naravno, posle konferencije za novinare (sreda, 14. novembar, 15 časova) na kojoj je ove stavove vlade saopštio premijer Zoran Đinđić, ostalo je ključno pitanje: da li je najžešća kriza u kojoj se našao ne samo Đinđićev kabinet već i vaskolika DOS-ovska vlast okončana ili ono što je nazvano "odbijanje poslušnosti JSO" može da preraste u oružanu pobunu i pokušaj državnog udara.
       "To ćemo da vidimo", odgovorio je na pitanje "Da li je stanje u JSO sređeno?" Sreten Lukić, načelnik Resora javne bezbednosti pod čiju su nadležnost odlukom vlade stavljene "crvene beretke".
      
       Kompromis
       Izvor NIN-a u policiji, blizak "crvenim beretkama" neposredno po završetku konferencije za novinare rekao je: "Mislim da su te odluke dobre." A da li su dobre za vaše prijatelje u JSO? "Mislim da jesu", glasio je njegov odgovor.
       Visokog funkcionera MUP-a, posle Đinđićeve konferencije za novinare NIN je pitao "Šta će biti ako JSO ne prihvati odluke vlade, šta će biti ako zapucaju?" "Narod koji je izabrao novu demokratsku vlast i koji je izveo revoluciju 5. oktobra neće dozvoliti kontrarevoluciju", odgovorio je visoki funkcioner Ministarstva. Nada funkcionera zasnivala se koliko na činjenici da je vlada napravila ogroman kompromis, toliko i na uverenju da "vukovi" umeju da razmišljaju, da su ljudi koji su naučili da procenjuju rizične situacije.
       Đinđić je rekao da vlada nije napravila kompromis da nije prihvatila dva ključna zahteva "crvenih beretki": smenjivanje Mihajlovića i odbijanje saradnje sa Haškim tribunalom dok se ne donese poseban zakon.
       Ipak, kompromisi vlade su brojni. Prvo, jedinicu koja je odbila poslušnost i u čijem protestu je bilo onoliko elemenata oružane pobune nije kaznila ni na jedan način. Jedino je Đinđić najavio da ce neko od komandanata Jedinice svakako odgovarati posle istrage Komisije koja treba da bude završena za 14 dana. Važnije je od toga da će Jedinica biti sačuvana, da su joj ostavljena širom otvorena vrata da izabere "ili spasenje ili samouništenje", kako kaže funkcioner Ministarstva.
       Uz to jedinica se potčinjava komandi Sretena Lukića, koji je na Kosmetu rukovodio posebnim jedinicama policija, bliskim saborcima "crvenih beretki". To znači da "bratstvo ratnika" ostaje na okupu, što je za njegove članove i te kako važno.
       Kompromis je i to što je ovo od januara 2001. godine prvi slučaj smenjivanja u ministarstvima: dvojica čelnih ljudi tako osetljive institucije kao što je Služba državne bezbednosti podneli su ostavke. Đinđić je uspeo da odoli pritiscima i Demokratske stranke Srbije i sindikata i zaposlenih u javnim preduzećima. "Vukovi" su , dakle, prva "interesna grupa" čiji je pritisak izazvao kadrovske promene u institucijama pod kontrolom Vlade Srbije.
       Konačno, kompromis je i što je Đinđić priznao da jedno od ministarstava njegove vlade nije dobro radilo: nadležni nisu znali šta misle i kako će se ponašati važan segment Službe (JSO), naređenje za hapšenje braće Banović nije dato na korektan način, ljudi iz JSO su obmanuti kao u vreme Slobodana Miloševića, rukovodstvo Službe dugo nije odgovaralo na zahteve "crvenih beretki" koje su ih pozvale na razgovor...
       Da "vukovi" nisu "crvenkape" kada je u pitanju procena i političke situacije i odnosa snaga i rizika najbolji dokaz je njihovo ponašanje 5. oktobra. Znali su ko je politički dobitnik a ko gubitnik, znali su da bi njihova oružana akcija dovela do opšteg krvoprolića u kome bi svaki od njih možda ubio i tri stotine ljudi, ali bi i sam potom bio mrtav. Krvoproliće su izbegli i kada su pokušali da uhapse Slobodana Miloševića 31. marta, kada je njihov tadašnji komandant Milorad Ulemek (Luković) Legija bio prvi čovek "sa ove strane" koji je te večeri razgovarao sa bivšim predsednikom Srbije i Jugoslavije. Konačno, da su u akcijama po Hrvatskoj, Bosni i na Kosmetu u obračun sa njima sličnima išli "grlom u jagode" svakako bi imali mnogo više od 38 mrtvih u svim bitkama u kojima su učestvovali od 1991. godine. Elem, jesu ratnici, jesu emotivni, ali jesu i pametni, ne ginu uludo.
       "Vukovima" je, takođe, jasno i da bi bilo koja vrsta njihove oružane pobune automatski dovela do nove totalne izolacije Srbije, a sa njom ne bi mogao da se saglasi nijedan politički protivnik Vlade Srbije koji ima demokratsku legitimaciju.
       O razmišljanju stranog faktora dovoljno govori stav Saveta sveprisutnog NATO-a koji "ne može i ne želi da daje bilo kakve sudove o razvoju zbivanja" (u krizi između vlade i JSO), ali skromno primećuje da će rešenje spora po receptu Vlade Srbije biti dokaz da su "u Srbiji počeli da deluju pravna država i demokratski politički poredak".
      
       Bratstvo
       Kako su onda "crvene beretke" upale u priču koja se može završiti i građanskim ratom?
       Po njihovoj tvrdnji sve je počelo obmanom pretpostavljenih. Rekli su im da hapse opasne kriminalce, a hapsili su ljude osumnjičene da su počinili ratne zločine.
       Iako premijer Đinđić i ministar Mihajlović pokazuju puno razumevanje za ovu tvrdnju ona ipak ne deluje potpuno iskreno. Da je to pravi razlog pobune, logika kaže da bi "crvene beretke", ako su krive za zločin na Ibarskoj magistrali, morale da o bandere na Terazijama obese sve one koji su ih slagali, pa su umesto Albanca, teroriste, ubili četvoricu saradnika Vuka Draškovića. To, zbilja, jeste bio jeziv razlog za pobunu, ali je ona izostala. Zato, kao uverljiviji motiv pobune "crvenih beretki" jeste strah da se i oni nalaze na haškim optužnicama, a što je Đinđić konkretizovao u postojanju upitnika koji je dobio od Karle del Ponte.
       "Nisam smatrao da je to važno, stajao je taj papir kod mene na stolu. Neko ga je video i proširio po javnosti", rekao je Đinđić.
       "Nedeljni telegraf" opisuje taj papir kao zahtev Karle del Ponte za informacije o aktivnostima pripadnika JSO, njihovim vezama sa Dafinom Milanović, Mihaljom Kertesom i Jezdimirom Vasiljevićem... Pismo iz Haga imalo je i pedesetak imena pripadnika JSO ( neki mrtvi). I dok "Nedeljni telegraf" piše da je priču o tom papiru po gradu proširio "poznati spletkaroš na srpskoj političkoj sceni", premijer kaže da su o tome javno govorili i ljudi iz Službe, od kojih se tako nešto očekivalo.
       Onaj prijatelj "beretki" iz MUP-a Srbije govorio je u ponedeljak: "Što se kurvaju, što ne kažu koliko je ljudi na tim spiskovima i koji su to ljudi. Pa neka oni odluče šta će - u Hag, u rupu ili u Uzbekistan ili Tadžikistan. Dosta je, brate, neizvesnosti. Svaki od nas, svaki policajac može da se nađe na tim optužnicama makar i da nikada nije video ni Slavoniju, ni Krajinu, ni Bosnu, ni Kosmet."
       Posle 5. oktobra bilo je onoliko pisanja da je Đinđić na stranu DOS-a pridobio "crvene beretke" i pripadnike posebnih jedinica MUP-a Srbije upravo obećanjem da će pocepati njihove haške optužnice ako one postoje. Jedini mogući trag ovakve nagodbe jeste intervju Đinđića NIN-u u kome kaže da bi radije prestao da se bavi politikom nego što bi neke bivše Miloševićeve policajce isporučio Hagu.
       Pismo Karle del Ponte koje je neko video na premijerovom stolu moglo je sada da se koristi kao dokaz da je premijer promenio mišljenje. Politički protivnici Zorana Đinđića i Vlade Srbije mogli su sa "krunskim dokazom" da krenu među "vukove". O postojanju tog papira i širenju straha od Haga među "beretkama" govorio je i šef Službe Goran Petrović ali je, po njemu "spletkaroš" koji je pronosio glas bio neko iz Vojske, jer je za kolovođu pobune proglasio Vladimira Potića koji je u JSO došao iz Vojske Jugoslavije.
       Ali, postoji i drugi ozbiljan trag koji vodi do Generalštaba Vojske Jugoslavije. U intervjuu "Svedoku" major Dušan Maričić Gumar, komandant JSO-a odgovarajući na pitanje "Da li postoje jedinice koje bi mogle da im se suprotstave", kaže: "Čuli smo se sa Nebojšom Pavkovićem, i on je rekao da je to stvar MUP-a". Srpski rečeno, ovo znači da su "vukovi" tražili podršku "bratstva ratnika" pre nego što su krenuli u protest.
       Razgovor sa Pavkovićem (po povratku iz Moskve reći će da li je o kontaktu sa Gumarom obavestio vrhovnog komandanta i saveznog ministra odbrane) Gumar očigledno tumači kao obećanje da ih neće napasti 63. padobranska ili 72. brigada Vojske Jugoslavije. Istu vrstu savezništva izvesno je da su "vukovi" tražili i u nekadašnjim posebnim jedinicama policije. Ta solidarnost "bratstva ratnika", postojala je i 5. oktobra. Onda kada je Pavković opkolio JSO, specijalci iz vojske i policije su se dogovorili o uzajamnom nenapadanju.
      
       Vapaj
       "Vukovi" su pokazali da nisu političke crvenkape kada su svoju pobunu zakitili zahtevom da se prvo donese zakon o saradnji sa Hagom pa da se tek potom osumnjičeni hapse i isporučuju Tribunalu. Znali su da će narod, ma šta to značilo, i bar jedna do dve stranke pokazati puno razumevanje za te stavove.
       I nisu se prevarili. Predstavnici naroda su im donosili kafu dok su blokirali deo auto-puta kod beogradskog Centra "Sava", Velja Ilić je rekao da su "beretke" u pravu, ne objasnivši do kraja i zašto to misli, a Zoran Šami, inače uvek odmereni potpredsednik DSS-a nije uspeo da izbalansira svoju izjavu u kojoj je preteglo razumevanje za postupak JSO-a. Mnogo manje takta od njega imao je njegov stranački kolega Dragan Jocić koji je rekao da protest "vukova" ne bi "okarakterisao kao oružanu pobunu, već kao glas vapiujućeg". Ako je izvođenje borbenih vozila pred bazu u Kuli, premeštanje dela jedinice helikopterom iz jednog u drugi centar, blokiranje auto-puta pri čemu su "vukovi" imali pištolje za pojasom i duge cevi u "hamerima" - vapaj, da li će onda brišući let migova iznad naših krovova biti samo krik pilota nezadovoljnih svojim platama.
       Naravno da ni Šamijeve, ni Jocićeva izjava nisu nikakav dokaz da ova stranka ima bilo kakve veze sa pobunom "beretki", ali one će svakako poslužiti kao "dokazni materijal" u budućim političkim obračunima. Uostalom, Đinđić je rekao da su mnogi nudili svoje dobre usluge JSO-u; predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju Momčilo Perišić tvrdi da "iza te pobune stoje ljudi kojima smeta reformski kurs vlade Srbije i saradnja sa međunarodnom zajednicom"; a Zoran Mijatović, koji je podneo ostavku na mesto zamenika načelnika DB-a tvrdi da je odluka Vlade "rezultat stranačkih nagodbi" i da su se te stranke "legitimisale saopštenjima" o protestu JSO.
       U ovom trenutku, sreda 14. novembar 20,30 časova, kada je poslednja vest iz Kule Tanjugov izveštaj da ispred Centra JSO u Kuli više nema dva borbena oklopna vozila, kao dobitnici u ovoj političko-policijsko-vojnoj utakmici izlaze "crvene beretke" i premijer Đinđić. "Vukovi" su sačuvali samopoštovanje, verovatno se lišili poslova za koje su, po njihovoj terminologiji, nadležni "policajci kokošari" i ostali su na okupu i u krugu svojih prijatelja sa kojima su ratovali po Slavoniji, Bosni, Krajini i Kosmetu. Đinđić je otišavši na noge "beretkama" po povratku iz Amerike (pošto dva dana iz DB-a, Ministarstva unutrašnjih poslova i vlade to niko nije učinio), pokazao da ima dovoljno hrabrosti da rešava probleme. Nepristajanjem na ucenu sa ozbiljnom pretnjom da smeni ministra, pokazao je pristojnu dozu samopoštovanja. Ali, ako JSO ode po njegovoj odluci u Resor javne bezbednosti Đinđić će pokazati da zarad ljubavi (petooktobarska saradnja sa "beretkama") neće žrtvovati pravo vlade da vodi politiku. I dokazaće još jedno: da ume da uči na greškama - ne može se od Miloševića stvorena institucija premestiti u poredak koji hoće da bude sve, samo ne Miloševićev poredak.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu