Priključenja Evropskoj uniji i proces prilagođavanja njenim standardima predstavljaju snažan zajednički imenitelj koji nas danas povezuje sa Litvanijom, Latvijom i Estonijom

      Na političkoj mapi Evrope, koja se tokom prošlog stoleća u nekoliko navrata menjala i na kojoj nije mali broj zemalja koje su nastajale i nestajale, najmanje su našoj javnosti poznate tri zemlje baltičkih obala. Upravo, njihovo ponovno rađanje kao samostalnih državnih celina pre deset godina i izdvajanje iz bivšeg SSSR-a, bitno su uticali na opredeljenje tog prostora za uključivanje u savremene evropske i evroatlantske integrativne tokove i povezivanja.
       SR Jugoslavija je 14. decembra 2000. zvanično uspostavila diplomatske odnose sa ovim baltičkim zemljama. Za sada, jugoslovenskih diplomatskih predstavništava, zbog poznatih finansijskih ograničenja i reformskih i stabilizacionih prioriteta, još uvek nema u Vilnu (Litvanija), Rigi (Latvija) i Talinu (Estonija). Interese prema tim zemljama naša država danas pokriva iz Varšave (za Litvaniju), iz Stokholma (za Latviju) i iz Helsinkija (za Estoniju).
       U događanjima iz prošlosti ovih zemalja i njihovih prostora, i sudbinama ljudi u sukobljavanjima koja su pratila njihovu noviju istoriju i težnju za opstankom, dokazivanjem i slobodom, može se naći dosta sličnog sa zbivanjima i potresima na našim prostorima. Da li je i to nešto što, uz češće kontakte, razumevanje i zajedničke evropske interese, može podstaći stalniju međusobnu komunikaciju i veze? Godine koje predstoje tek treba to da pokažu.
      
       Osporavana nezavisnost
       Bila bi velika greška pojednostavljeno gledati i uopšteno tretirati i ocenjivati tri zemlje Baltika. Svaka od njih ima svoj identitet, svoj "imidž" i svoje nacionalne veličine, vrednosti i specifičnosti.
       Mada svaka sa svojim obeležjima, Estonija, Latvija i Litvanija nastajale su kao državne celine na talasima probuđene nacionalne svesti i stremljenja u drugoj polovini XIX veka. Kulminacija je došla, što svakako nije slučajno, u vreme Prvog svetskog rata i pada Ruske carevine. Put do nezavisnosti bio je težak i veoma komplikovan. Nezavisnost svake od ovih zemalja, ponaosob, bila je osporavana i ugrožavana od moćnijih suseda, pre svega od SSSR-a, ali i od Nemačke i Poljske. Taj period istorije tri male baltičke zemlje okončava se sovjetskom aneksijom njihovih teritorija nakon sporazuma Ribentrop-Molotov iz 1939. Zatim slede ratne strahote u Drugom svetskom ratu i pretvaranje ovih zemalja u sovjetske republike.
       Svoj hod ka Evropi i evroatlantskim integracijama Litvanija, Latvija i Estonija otpočela su odmah po izdvajanju iz SSSR-a i proglašenju samostalnosti. Najznačajniji korak na tom putu poslednjih godina predstavlja započinjanje zvaničnih pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Estonija je te pregovore, u okviru tzv. prve šestorke započela još marta 1998 (zajedno sa Poljskom, Mađarskom, Češkom, Slovenijom i Kiprom), dok su Litvanija i Latvija iste razgovore otpočele sa Evropskom unijom dve godine kasnije, zajedno sa Slovačkom, Rumunijom, Bugarskom i Maltom, u okviru "druge šestorke".
       "Kvalifikacione utakmice" za ulazak u Evropsku uniju su intenzivirane. Proširenje EU je izvesnost, ali datum prijema ovih zemalja još nije određen, mada se Estonija vrlo dobro kotira, pa se očekuje da bi za tri-četiri godine svakako trebalo da se nađe u grupi primljenih, a i Litvanija i Latvija nisu daleko.
       Imajući u vidu stratešku orijentaciju SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, za pristupanje Evropskoj uniji i ubrzani proces prilagođavanja evropskim standardima, propisima i praksi, saradnja naše zemlje sa tri buduće članice EU dobija sve više na značaju. Protekla godina u tom pogledu predstavlja krupan, mada početan, korak.
       Razgovori jugoslovenskih zvaničnika sa visokim predstavnicima Estonije, Litvanije i Latvije postavili su početne koordinate i usmerenje budućoj saradnji. Razmenjeni su nacrti brojnih međudržavnih sporazuma čije je usvajanje pokrenuto ili treba da usledi. Radi se, pre svega, o klasičnim sporazumima iz domena privredno-finansijskog poslovanja, ali je obuhvaćena i sfera konzularnih odnosa, kulturno-prosvetne i sportske saradnje.
      
       Rešeni zadaci
       Prilikom nedavne posete litvanskog ministra inostranih poslova Antanasa Valionisa Beogradu, potpisan je sporazum o saradnji dva ministarstva, raznovrsnim i redovnim političkim konsultacijama.
       Na bilateralnom planu sa ovim zemljama pokrenut je proces sagledavanja konkretnih interesa o privrednoj saradnji. Računa se na neposredne skupove i dogovore privrednika, a radi se i na sklapanju sporazuma o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Naše firme i poslovni ljudi i ranije su radili i sarađivali na projektima u baltičkim republikama. Prisustvo Estonije na ovogodišnjoj donatorskoj konferenciji o SRJ i predsedavanje Litvanije Savetom Evrope, takođe ove godine, govore o novim karikama interesa u međusobnim odnosima.
       Estonija, Latvija i Litvanija ostvarile su značajne rezultate u političkom i ekonomskom reformisanju i transformisanju svojih zemalja, o čemu svedoče privredni i društveni pokazatelji: porast stope privrednog rasta i dohotka po stanovniku, strane investicije. Estonija je, kako se procenjuje i u EU i u SAD, najdalje otišla. Prema listi "rešenih zadataka" koje joj je postavila Evropska unija, Estonija je ispred drugih u procesu pridruživanja pa se već tretira kao jedan od prva tri kandidata za ulazak u EU.
      
       VLADIMIR STANIMIROVIĆ