Prvi "Očenaš" na vukovarskom groblju izmolio je rušitelj mostarskog mosta i haški osumnjičenik Slobodan Praljak

      Kad je kolona od desetak hiljada ljudi prošlog vikenda prošla ulicama Vukovara niko u njoj nije primetio šefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovića. Nije bilo ni "domaćih Srba", a predsednik Hrvatske Stjepan Mesić dočekan je povicima "izdajico" i "sram te bilo". Obeležavanje desete godišnjice pada Vukovara pod srpsku vojnu upravu tako je još jednom pokazalo da će grad, u blizini hrvatske granice sa Jugoslavijom, ostati veliki ratni i politički kapital za obe strane. Zvanični protokol sećanja na vukovarske žrtve sastavila je gradska vlada Vukovara, a onda je neko prišapnuo novinarima da u "hrvatski Staljingrad" dolazi i ministar spoljnih poslova SRJ. Pre nego što je jugoslovenska diplomatija uspela da demantuje ovakve najave, gradonačelnik Vukovara Vladimir Štengl postavio je nekoliko uslova. Ministar Svilanović u Vukovaru treba da se pokloni ljudima koji su izgubili život u opsadi grada, a sa sobom treba da dovede i nekadašnjeg majora JNA Veselina Šljivančanina.
      
       Groblja i ruševine
       Ministar koji je nekad bio hapšen zbog antiratnih stavova, za gradsku upravu Vukovara (u kojoj hrvatska desnica deli vlast sa srpskom manjinom), daleko je interesantniji od omraženog, ali politički već eksploatisanog Veselina Šljivančanina. Uloga "žrvenog jarca", uostalom, mnogo bolje pristaje mladom, a uz to još i pacifistički orijentisanom ministru "nove Jugoslavije", nego otresitom majoru JNA koji je pre deset godina arogantno poručio međunarodnim posmatračima da se vrate u svoje zemlje jer, kako je tada rekao okružen vukovarskim ruševinama: "Gospodo, ovo je rat!"
       Krvoproliće koje je posle toga usledilo, iza sebe je ostavilo barem tri hiljade mrtvih ljudi, dvadesetak hiljada prognanika, osam hiljada logoraša i blizu hiljadu nestalih stanovnika grada. Kako se živelo pre rata, tema je koju niko u Vukovaru ne zeli da načinje. Mnogi su takav život zaboravili, a oni koji ga pamte ne žele da ga se sećaju. "Zašto da se zavaravam onim što nitko više ne može da mi vrati", pita jedna od učesnica ovogodišnje vukovarske "Kolone sjećanja". "Umjesto mrtvog sina dobila sam crvenu ružu i crvenu svijeću da ih nosim kući." Crvene i bele ruže, sa svećama u boji hrvatske trobojnice prekrile su prošlog vikenda nepregledne redove grobova na vukovarskom groblju. Zajednički venac položila je i državna delegacija Hrvatske koju su simbolički predstavili premijer Ivica Račan, predsednik nacionalnog parlamenta Zlatko Tomčić i predsednik države Stjepan Mesić. U gradu čije su predratne kuće ustupile mesto grobovima, Račan je govorio o programima svoje vlade koji "i daju i ne daju rezultate". Tomčić se žalio na nepravdu i bezosećajnost zapadnog sveta koji je mirno gledao vukovarsku apokalipsu. Samo je Mesić rekao da su za zločine uvek krivi konkretni ljudi, pa takvi treba i da se kažnjavaju, jer ratni zločini ne zastarevaju. Umesto odobravanja, dočekali su ga ljutiti povici ratnih veterana i usiljena kurtoazija domaćina. Tako se dogodilo da, pre državne delegacije iz Zagreba, prvi "Očenaš" na vukovarskom groblju izmoli rušitelj Starog mosta u Mostaru i haški osumnjičenik, general Hrvatske vojske Slobodan Praljak. Vukovarski Srbi su nekoliko dana pre toga održali parastos za svoje mrtve na starom pravoslavnom groblju. Čelniku srpske manjine u Vukovaru dr Vojislavu Stanimiroviću ostalo je samo da konstatuje da za njih iz gradske uprave ni ove godine nije stigao poziv da učestvuju u obeležavanju godišnjice stradanja grada. Gradonačelnik Vladimir Štengl poručio je doduše, da Srbima to niko ne može da zabrani, ali da u "vukovarskoj koloni" oni nemaju šta da traže.
       Kako u takav scenario može da se uklopi najavljeni dolazak ministra spoljnih poslova Jugoslavije Gorana Svilanovića u Zagreb, jedan je od većih problema koji ovoga momenta stoje pred aktuelnom vladom u hrvatskoj metropoli. Termin koji je trenutno u opticaju govori o razdoblju od sledećih mesec dana, kada bi trebalo da se reše mnogi problemi u odnosima zvaničnog Zagreba i Beograda. Posle sastanka šefa domaće diplomatije Tonina Picule sa jugoslovenskim kolegom Goranom Svilanovićem u Njujorku, očito je da uređenje bilateralnih odnosa Hrvatske i Jugoslavije više ne može da se odgađa. Ovo, međutim nije nikakav razlog za optimizam među, tzv. običnim svetom sa obe strane granice. Prioritet u budućim razgovorima Picule i Svilanovića neće imati pitanja ukidanja viza, regulisanja platnog prometa ili priznavanja socijalnih prava građana Hrvatske i Jugoslavije koji su u ratu izgubili mogućnost da u zemlji gde trenutno borave legalno primaju platu ili penziju zarađenu u "inostranstvu".
      
       Politička sapunica
       Posle Svilanovićeve posete Zagrebu Vukovar može da se nada povratku zbirke umetnina iz gradskog muzeja. Deo ministarske izjave iz Njujorka, o kojoj domaća kulturna javnost nema pojma, govori, međutim, i o povratku kulturnih dobara Srba u Hrvatskoj i ovdašnjoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim hrvatska vlada nema nameru da vrati stanove Srbima koji su izbegli iz Hrvatske, jer smatra da su oni to pravo nepovratno izgubili. Prkosni stav koji je Račanova administracija bacila u lice OEBS-u i komesaru za izbeglice u Vladi Srbije Sandi Rašković-Ivić, odmah je naišao na pohvalu nekadašnjeg šefa hrvatskih tajnih službi, dr Miroslava Tuđmana. Sin pokojnog predsednika države pohvalio je izjavu potpredsednice Račanove vlade Željke Antunović uz konstataciju da su hrvatski nacionalni interesi očito nepromenjivi bez obzira na trenutnu vlast u državi.
       Ovaj potez aktuelne vlade u Zagrebu može da se shvati kao novo podilaženje hrvatskoj desnici, ali i kao početno utvrđivanje pozicija za pregovore sa šefom jugoslovenske diplomatije Goranom Svilanovićem. Hrvatska, je, ukratko, i dalje u strahu od masovnog povratka srpskih izbeglica i prognanika. Vlada premijera Ivice Račana ni moralno ni materijalno nije spremna na ispravljanje nacionalističkih stranputica bivše vlasti. Ono što se trenutno nudi, svodi se na zloupotrebu ljudskih žrtava koji su glavom platili pokušaje lokalnih političara da i dalje ostanu na vlasti.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ