Ako u potpunosti uspe da otpiše pet milijardi dolara duga, Jugoslavija će otpisati amanet Slobodana Miloševića i vratiće se na nekih 7,2 milijardi duga napravljenih u vreme Tita

      Jugoslovenska delegacija ponovo će na istom mestu, u Parizu, iduće nedelje raspakovati kofere, ovog puta da bi pregovarala s Londonskim klubom banaka poverilaca, kojima u ovom trenutku duguje 2,2 milijarde dolara. U krugovima bliskim delegaciji najavljuje se da će domaći igrači biti malo drčniji, s vetrom u jedra posle uspeha u pregovorima s Pariskim klubom deset dana ranije, malo alaviji, jer će od banaka tražiti nešto veći otpis duga nego od zemalja kreditora, i - malo opušteniji. "Pregovori s Pariskim klubom veoma su bitni, jer otvaraju put za zaključivanje ugovora sa državnim osiguravajućim agencijama kakve su nemački Hermes ili italijanski Sache, a to automatski znači i dolazak ozbiljnijih zapadnih kompanija i veće poslove", kaže za NIN Božidar Đelić, srpski ministar finansija.
       Londonski klub je jednako važan, ali ako se na sastanku iduće nedelje ne postignu očekivani rezultati, jugoslovenska delegacija moći će sebi da dă oduška nekoliko meseci, i u tom roku pokuša da izboksuje najbolje što može. Jedino se ne zna da li će Svevišnji, poslovođa svih dosadašnjih pregovora jugoslovenskih reformskih delegacija, moći ovog puta da predahne.
       Čini se da je to više od koincidencije da se stara "miloševićevska" Jugoslavija, i ova nova prečesto sudaraju - u vreme Donatorske konferencije u Briselu, jugoslovenska delegacija je provela besanu noć čekajući da bivši predsednik Jugoslavije bude otpremljen u Hag, pre deset dana su ih svi vukli za rukav zbog "crvenih beretki".
       Za ishod pregovora sa Londonskim klubom, od odlučujućeg značaja biće (tokom ove nedelje predviđeni) ponovljeni razgovori sa najvećim pojedinačnim nosiocem duga, francuskom bankom "Kredi agrikol". Ta banka je postala najveći vlasnik jugoslovenskog duga, igrom slučaja, jer je preuzela jednu drugu francusku banku - "Indosuez", u kojoj je svojevremeno jedna jugoslovenska ekipa pod velikim diskontom kupila jugoslovenski dug. Validnost tog posla koji je sporan, Đelić nije želeo da komentariše.
       "Sve bivše jugoslovenske republike uspele su da izdvoje taj dug, a poverioci koji su se žalili pred sudom u Njujorku su izgubili parnice. I mi ćemo biti beskompromisni u zahtevu da takav dug izdvojimo", kaže Đelić. Pod pretpostavkom da najuspešnije moguće okonča pregovore sa svim kreditorima (Rusi, Kinezi i neke druge zemlje od kojih su uzeti kratkoročni krediti od 650 miliona dolara - posebna su priča), Jugoslavija će i dalje biti veoma zadužena zemlja.
       Pored svega pozitivnog što je uticalo na otpis duga - značajne promene u političkoj i ekonomskoj sferi sprovedene u poslednjih godinu dana, najveću ubeđivačku moć u pregovorima sa poveriocima imale su činjenice, a one govore da Jugoslavija pri manjem otpisu, jednostavno uopšte ne bi ekonomski bila sposobna da otplaćuje dug.
      
       Specijalno vaspitanje
       Pregovori sa Pariskim klubom koji predviđa jednokratni otpis 51 odsto duga u martu iduće godine i dodatni otpis od 15 procenata, ako se u tri godine ispoštuju svi uslovi stend baj aranžmana sa MMF-om, i način na koji je u prve tri godine dužnički teret olakšan, predstavljaju apotekarski odmeren račun kreditora koji treba da obezbedi da Jugoslavija diše, ali da svi političari i ekonomisti, i konačno svi građani zemlje, budu svesni da im je okovratnik tesno skrojen.
       "Tri godine nade", kako su ishod pregovora sa kreditorima nazvali članovi jugoslovenske delegacije, mogu da se tumače i kao "vaspitna omčica" i kao "vešala" iz one dečje igre u kojoj, ako ne pogodiš sva slova iz veoma određenog broja pokušaja - visiš.
       Kad se pažljivo pročitaju izveštaji koji su kreditorima podneli Svetska banka, MMF, EBRD i UNKTAD vidi se da pod rečju "nada" treba čitati pasuse u kojima se govori o ozbiljnoj budžetskoj disciplini koju su preduzele jugoslovenska i srpska vlada i koja će do kraja rezultirati deficitom u javnim finansijama od dva i po odsto, iako je stend baj aranžmanom sa MMF bilo dozvoljeno šest procenata.
       Ili u pasusu EBRD u kojem se kaže da je srpski zakon o privatizaciji najbolji u odnosu na rešenja drugih zemalja u tranziciji i da je komunikacija EBRD sa jugoslovenskom administracijom i preduzećima dva do tri puta brža nego što je bila u početnoj fazi u drugim zemljama u regionu.
       Pod najboljim uslovima i dalje će važiti ove ocene iz izveštaja Svetske banke izrečene 15. novembra: "Čak i pod najpovoljnijim uslovima otpisa duga, Jugoslavija će biti na granici svojih mogućnosti za otplatu svojih obaveza". I dalje "Uprkos uvedenoj oštroj fiskalnoj disciplini mogućnost Jugoslavije da održi javne prihode i rashode na utvrđenom nivou biće surovo dovedena u pitanje, potrebom da se promene one ekonomske politike zbog kojih su u prošlosti nagomilavani skriveni dugovi"... "Jugoslavija će imati veoma uzak prostor za balansiranje u slučaju bilo kakvih negativnih potresa ili pogoršanja ekonomskih tokova, i zato je 'planirani oporavak' povezan sa značajnim rizikom", koji je, kako se navodi u izveštaju Banke dodatno pojačan činjenicom da je svetska ekonomija posle terorističkih napada na Njujork i Vašington od 11. septembra, ušla u još dublju recesiju.
       U izveštaju MMF-a navodi se da je upravo zbog toga MMF već korigovao prognozu rasta jugoslovenskog društvenog proizvoda za 2002. godinu sa pet na četiri procenta, procenjujući da će opšti ekonomski trendovi uticati na smanjene mogućnosti jugoslovenske privrede za izvoz, i manji priliv direktnih stranih investicija. MMF predviđa da će godišnja inflacija iduće godine biti 20 procenata, i da će taj nivo biti postignut uprkos činjenici da će i naredne godine srpska vlada morati da se saglasi sa značajnim podizanjem cena onih proizvoda i usluga koji su ranije bili pod kontrolom, a to pre svega znači struje i troškova stanovanja.
      
       Nestrpljivi političari
       I razlozi za brigu, takođe iz izveštaja MMF. "Način na koji su jugoslovenske vlasti sprovele reforme predviđene u 2001. je impresivan, ali će rizik mogućnosti sprovođenja daljih reformi i dalje biti visok. Napredak u restrukturiranju privrede neće biti moguć bez sprovođenja jasnih odluka o zatvaranju banaka i preduzeća i smanjivanju viškova radnika, sa mogućim teškim društvenim i političkim posledicama."
       Labus je u više navrata iskoristio priliku da podvuče dve stvari koje bi mogle biti ključne - jačanje svesti kod građana da se reforme odnose na "patriotizam i zajedničke napore" i ubeđivanja nestrpljivih delova DOS, pre svega jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, da nije vreme za izbore. "Mi ne kažemo da politički život u ove tri godine treba da stane, ali svakako treba da bude mirniji. Svesni smo da će iduća godina biti jako teška pre svega zato što će verovatno biti godina izbora", kaže Đelić.
       Šta će se desiti ukoliko u naredne tri godine Jugoslavija ne shvati ozbiljno "vaspitnu omčicu" i ne uspe da pogodi sva slova u igri s "vešalima"? Ekonomista Stojan Stamenković rekao bi "zemlja će ponovo ući u tešku dužničku krizu". Đelić kaže ovako: "Građani i u tom slučaju verovatno neće primetiti veliku razliku u kvalitetu života. Njihova plata neće dramatično opasti jer je već niska, njihov životni standard se neće sunovratiti, jer je već blizu dna, ali će nadu da mogu da žive bolje izgubiti ne samo mladi ljudi nego i njihovi potomci".
      
       Sloba i Tito
       U epizodi koju nije zabeležila nijedna kamera ni fotoaparat, jugoslovenska pregovaračka ekipa se u subotu na povratku u Jugoslaviju srela na pariskom aerodromu sa jugoslovenskim odbojkašima i razmenila pozdrav "give me five" ("daj mi petaka" u beogradskom uličnom slengu) kakav razmenjuju šampioni.
       "Verujem da smo mi kao narod takvi drčni tipovi da je to nekad stvarno dobro. Mali smo, a stalno smatramo da je prirodno da budemo među najvećima. Kad možemo u sportu, možemo valjda i u nečemu drugom", kaže Đelić koji očekuje da 2004. godina bude najbolja godina u novijoj srpskoj istoriji i da Srbija bude ekonomski heroj u regionu (kvalifikovan za čekanje na listi za Evropsku uniju), u godini u kojoj će se u Atini (čitaj na Balkanu) održati Olimpijada, i u kojoj će u Beogradu biti obeleženo 200 godina od Prvog srpskog ustanka.
       Više od 90 odsto kredita kod Pariskog i Londonskog kluba uzeti su do 1982. godine, pa generacije rođene 50-tih godina, svoju mladost pamte kao nešto najbolje što im se desilo u životu - putovanja u inostranstvo, lagodno studiranje, lako pronalaženje posla, kao od šale kupljen stan, nameštaj i kola. To lagodno vreme od dana "D", kad u martu 2002. godine Jugoslavija potpiše stend baj aranžman sa MMF-om i svi dogovori sa Pariskim i (verovatno) Londonskim klubom postanu operativni, otplaćivaće njihova deca koja su sad na kraju studija, teško nalaze posao, žive stešnjeni u stanu svojih roditelja i željni su da vide svet, ako u njega već prethodno nisu odbegli.
       Ako u potpunosti uspe da otpiše pet milijardi dolara duga, Jugoslavija će otpisati amanet Slobodana Miloševića i vratiće se na nekih 7,2 milijardi duga napravljenih u vreme Tita. Ono što predstavlja ogromnu razliku je činjenica da sad taj dug treba otplaćivati sa privredom koja je tokom poslednje decenije svedena na svoju trećinu i da se treba odučiti od svih navika stečenih u poslednjih pedeset godina.
       Nada, znoj, suze... ovako će po Đelićevom opisu izgledati naredne tri godine: "Igramo muški 88 minuta. U 89. minutu dosuđuju nam penal. Izlazi Siniša Mihajlović i..."
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Preduzeća kojima je otpisan dug Od ukupno 4,1 milijarde dolara duga prema Pariskom klubu, 1,3 milijarde duga otpada na jugoslovenska državna preduzeća kojima su svojevremeno odobreni krediti. Ta preduzeća uzimala su kredite i kod Pariskog i kod Londonskog kluba i posle ovih pregovora njihovi bilansi će biti znatno rasterećeni i preduzeća će imati znatno bolje mogućnosti da nađu strane partnere. Iako je reč o preduzećima koja su prezadužena, Vlada Srbije insistiraće da ta preduzeća otplaćuju makar mali deo svog duga budžetu Srbije koji će snositi trošak otplate duga prema svim inostranim poveriocima.               Sartid       620 miliona dolara        JAT      207 miliona dolara        TE Nikola Tesla      144 miliona dolara        Zastava      108 miliona dolara        Minel       89 miliona dolara        RTB Bor       72 miliona dolara        Azotara Pančevo       24 miliona dolara