Sporazum o dvojnom britansko-španskom suverenitetu nad kolonijom najavljen je za iduću godinu. Nije li na pomolu, u senci tog modernog kondominijuma, koalicija Britanije i Španije koja bi mogla biti protivteža nemačko-francuskoj osovini u Evropskoj uniji?

      Velika Britanija i Španija su na putu da okončaju maratonske pregovore o budućem statusu Gibraltara i "jednom zauvek" skinu s dnevnog reda poslednje nerešeno pitanje iz kolonijalnih vremena u Evropi. Šefovi diplomatija, Džek Stro i Hoze Pik, dogovorili su se da do leta iduće godine pripreme svestran sporazum o saradnji po kome će Gibraltar, po svemu sudeći, biti pod dvojnim, britansko-španskim, suverenitetom. Shvatamo to kao neku vrstu modernog kondominijuma.
       Stvar bi se više ticala istorije nego budućnosti da moguća nagodba oko Gibraltara, posle spora dugog tri veka, nije istovremeno dosta neobičan element u odnosima među velikima u Evropi. Ako sa nagodbom dođe do zbližavanja Velike Britanije i Španije, što je logično pretpostaviti, nije li onda na pomolu nova koalicija koja bi mogla predstavljati neku vrstu protivteže nemačko-francuskoj osovini u Evropskoj uniji? - pitaju se stanovnici Gibraltara.
       Tako se pitanje ove kolonije ne tiče samo Britanije i Španije, niti samo istorije, niti samo strategije zapadnih sila, nego u većoj ili manjoj meri i svih ostalih u Evropi.
       Sa stanovišta istorije ratova, u Evropi nema manje teritorije od većeg međunarodnog strateškog značaja nego što je Gibraltar. Poznat i kao Stena, on je prirodna tvrđava na dvadesetak kilometara širokom moreuzu koji spaja Atlantik i Mediteran i razdvaja Evropu od Afrike. Ko drži Stenu kontroliše plovidbene puteve između Istoka i Zapada. To još od 1704. godine čini Velika Britanija, nekadašnja najveća kolonijalna sila, pošto je ovaj važan strateški punkt ratom preotela od Španije, nekad takođe velike kolonijalne sile.
       Gibraltar ima nešto malo više od šest kvadratnih kilometara (pet kilometara u dužinu i nešto iznad jednog kilometra u širinu) i nalazi se ispod stene, prirodne osmatračnice, visoke 430 metara. Kroz istoriju je, u raznim ratovima, preživeo petnaestak opsada. U Prvom i Drugom svetskom ratu imao je ključnu ulogu u ratu podmornica. Sada je baza NATO-a, sa lukom i aerodromom i čitavim malim gradom u unutrašnjosti stenovitog brda. Podzemni grad ima svoju električnu centralu, destilacije za vodu, bolnicu, skladišta hrane.
       Grad - kolonija ima jedva tridesetak hiljada ljudi, uglavnom Španaca. Ima i svoju samoupravu i slobodnu, za turiste privlačnu, carinsku zonu (sa jeftinim viskijem i cigaretama), kažu Britanci. Kolonija je raj za švercere, perače novca i mahinatore koji izbegavaju da plaćaju porez, tvrde Španci.
       U Evropi je danas rasprostranjena teza, koja se posebno koristi u smirivanju balkanskih zemalja zainteresovanih za članstvo u Evropskoj uniji, da su teritorijalni sporovi anahroni i da su teritorije nebitne, jer "sutra će svi živeti zajedno". Velika Britanija i Španija već dugo "žive zajedno" u Evropskoj uniji, ali se saveta, koje ponekad daju drugima, teško pridržavaju u svojim bilateralnim odnosima. Španija je uvažila istorijsku činjenicu da je pre tri veka izgubila rat sa Britanijom, ali se nikad nije pomirila s tim da je izgubila Gibraltar. S druge strane, Britanija je ojačala svoju upravu nad Gibraltarom za poslednje četiri decenije, otkad se pitanje njene poslednje kolonije u Evropi nalazi pred Komitetom UN za dekolonizaciju.
       Zbog toga je Španija 1969. bila zatvorila granicu prema Gibraltaru i kolonija je punih 16 godina bila izolovana s kopna, kada je faktički uvećala svoju zavisnost od Britanije. Pregovori su obnovljeni i granični prelazi su ponovo otvoreni polovinom osamdesetih godina, ali rešenje o statusu, sve donedavno, nije bilo na pomolu. Britanija se poziva na referendum na kome se 99 odsto stanovnika Gibraltara izjasnilo da želi da ostane pod britanskom upravom. Španija traži da joj se oteta teritorija vrati, bez obzira na ishod referenduma i raspoloženje lokalnog stanovništva. I sada, kad je najavljeno da je nagodba moguća, Britanija insistira na ponovnom referendumu kao preduslovu za određivanje konačnog statusa Gibraltara. Tako je i došlo do pretpostavljenog kompromisnog predloga o dvojnom suverenitetu.
       Stanovnici Gibraltara su negodovali zbog pregovora i, još više, zbog moguće nagodbe. Oni žele da ostanu državljani Velike Britanije i pozivaju se na pravo na samoopredeljenje. Vlasti su bojkotovale pregovore, a stanovništvo se oseća "žrtvovanim". Lokalni list "Panorama" piše: "Plan je da se žrtvuje Gibraltar radi stvaranja anglo-španskog saveza kao protivteže francusko-nemačkoj osovini u Evropi."
       Ako u ovoj tvrdnji ima neke istine, očigledno je da Britanija - samim tim što želi nagodbu i pored po sebe povoljnog referenduma - ocenjuje da su bolji odnosi i višestrana saradnja sa Španijom unosniji po njene nacionalne interese od insistiranja na formalnom suverenitetu nad spornom kolonijom koja je ionako više baza NATO-a, nego čisto britansko strateško uporište na svetskoj raskrsnici.
      
       DRAGOSLAV RANČIĆ