Po osnovu izgubljenog poreza i carina za nelegalni uvoz deterdženata i kozmetike država godišnje izgubi oko 16 miliona dolara, a domaće proizavođače stavlja u neravnopravan položaj

      Jednim od glavnih pokazatelja standarda stanovništva smatra se količina utrošenih sredstava za ličnu higijenu. Krajem osamdesetih, Jugosloveni su trošili 11 kilograma deterdženta godišnje po stanovniku i lagano počeli da se približavaju evropskom proseku od tadašnjih 20 kilograma. Narednih godina u Evropi je ova potrošnja rasla, a kod nas opadala. Domaće fabrike su smanjivale proizvodnju, legalni uvoz je skoro prestao, ali je zato rastao nelegalni.
       Na ulici su se tada pojavili razni "levatriksi", "bonuksi", "arijeli"... U nedostatku domaćih krema, mirisa losiona, na svakom ćošku su mogli da se kupe kozmetički preparati "Diora", "Helen Kertis"...
      
       Promene bez promena
       Država je, da bi tobože sprečila odliv deviza i stimulisala domaće proizvođače uvela uvozne kontingente i druge mere kontrole, ali kroz bušnu jugoslovensku granicu i dalje su ulazile tone i tone ovih proizvoda. Kako je reč o veoma traženoj robi u ovaj posao su se kao i kod nafte i cigareta najpre uključile firme bliske prethodnom režimu, poput "Dekslukasa", koja je bila pod direktnim patronatom JUL-a i tadašnjeg saveznog ministra Boriše Vukovića. Glavni posao bio je uvoz deterdženata iz "Saponije" pod budnim okom Vukovića. Italijanska firma "Intesa" koja se specijalizovala za tržište čitave istočne Evorpe imala je kod nas bogate zastupnike iz prethodne vladajuće strukture. Deo novca zarađen uvozom na crno služio je i za popunjavanje partijskih kasa.
       - Iako smo očekivali da će sa promenom vlasti doći do smanjenja količine deterdženata i kozmetike koji na naše tržište stižu nelegalnim kanalima, ništa se nije promenilo - kaže Božica Đurić, dugogodišnji direktor Poslovnog udruženja proizvođača deterdženata i kozmetike SIKO.
       - Sve što se danas može naći na pijacama i buvljacima i dobrim delom i u privatnim radnjama nije ocarinjeno. Prema našim procenama, u ukupnoj potrošnji deterdženata kod nas sivo tržište zahvata više od 30 procenata. Kod kozmetike, prema našim pokazateljima, nelegalni obim trgovine je čak dvaput veći.
       Prema zvaničnim podacima za šest meseci ove godine na legalan način u našu zemlju je uvezeno deterdženata u vrednosti od preko pet i po miliona dolara, kozmetike oko 13 miliona dolara.
       - Tvrdimo da je u ovom periodu nelegalno uvezeno kozmetike i deterdženata u vrednosti od oko 20 miliona dolara. Po osnovu poreza i carina država godišnje izgubi oko 16 miliona dolara. To ovu privrednu granu, koja je istrpela sve nedaće rata i sankcija i uspela da sačuva proizvodnju i kapital i standard stanovništva stavlja u izuzetno tešku situaciju - kaže Božica Đurić.
       Kako onda sprečiti nelegalni uvoz i nelegalnu trgovinu ovih proizvoda?
       - Vrlo jednostavno - smatra direktorka SIKO-a. - Ukoliko država to zaista želi, sve se može rešiti na samoj granici sa našom zemljom. Dovoljno je da carina radi svoj posao kako treba i ocarini svaki kamion sa ovom robom. Jednostavno, pođe se tragom uvoznika, vide se carinske deklaracije o količini uvezene robe, zatim se na osnovu njihovih otpremnica dođe do magacina trgovaca. Na kraju sve mora da se složi sa količinom robe koja je izdata maloprodaji. Ako se slaže, onda u redu. Tamo gde se pojavi manjak, tamo treba tražiti put do ulice i buvljaka. Nije naše da druge učimo svom poslu, ali je evidentno da se u toj oblasti ništa nije promenilo. Državni organi znaju ko su najveći uvoznici u ovoj oblasti, većina njih je u tom poslu godinama, pa neka se time malo pozabave.
      
       Ko je nadležan?
       U Saveznoj upravi carina smatraju da oni svoj posao obavljaju kako treba i da njihova nadležnost prestaje u trenutku kada roba pređe granicu i uđe u zemlju.
       - Ako neko ima egzaktne podatke, neka ih saopšti, neka dokumentuje. Što se nas tiče, tvrdim da je svaki kamion sa robom ocarinjen na granici. Ono što se pojavi na tržištu unutar zemlje, stvar je tržišne inspekcije i finansijske policije. Oni su ti koji treba da jure po buvljacima i po ulici da otkrivaju poreklo robe i da suzbijaju šverc - kategorična je Gordana Zilaković koja u Saveznoj upravi carina prati ovu oblast.
       U tržišnoj inspekciji tvrde da oni kontrolišu sve robe koje su u prometu, pa tako i deterdžente i kozmetiku. Tamo gde uoče da je roba bez porekla preduzimaju uobičajene zakonske postupke. Iskustva tržišne inspekcije po pojedinim gradovima sa količinom ove robe su različita. U Subotici, na primer, ove robe ima daleko više na crno, dok je njena količina u Kruševcu, po rečima Novice Rajkovića, šefa inspekcijskih organa daleko manja nego što je nelegalna trgovina duvanom.
       - Blizina "Merime" svakako ima uticaja na to - smatra on.
       Domaći proizvođači deterdženata i kozmetike nerado pojedinačno komentarišu zbivanja u okviru nelegalne konkurencije. Direktor najvećeg domaćeg proizvođača kozmetike, leskovačke "Nevene" Svetozar Miljković kratko izjavljuje da je to zaista ogroman problem, ali nas moli da sačekamo konkretne zaključke i zvaničan stav koji tek treba da bude usvojen kada se u okviru grupacije budu sastali da porazgovaraju o ovome.
      
       Izbirljivo tržište
       - Jednostavno ne želimo da o ovom ozbiljnom pitanju nastupamo pojedinačno - rekao nam je Miljković.
       Kruševačka "Merima" je po svojim kapacitetima i u onoj velikoj Jugoslaviji bila jedna od glavnih snabdevača ovim artiklima. I u najtežim uslovima, proteklih desetak godina, uspevala je da na tržištu uvek bude "merila" i drugih praškastih proizvoda. Ni direktor "Merime", Vladimir Marković, nije želeo da se upušta u detaljniju analizu tolikog prisustva nelegalno uvezenog deterdženta i kozmetike.
       - Nas ne zanimaju drugi. Nas zanima kako obezbediti maksimum proizvodnje, kako podsticati kvalitet, kako pogoditi šta tržište od nas traži. Mogu reći da je jugoslovensko tržište izbirljivo i da je naša obaveza da mu udovoljimo. Mi smo se oduvek zalagali za tržišnu utakmicu i slobodnu trgovinu i uvoz. Nama ne smeta slobodan uvoz. Neka uvozi ko šta hoće i koliko hoće, a na državi je, da to bude i legalno. Vrlo je važna i činjenica da smo mi svih ovih godina, koje su bile zaista teške za našu grupaciju redovno izmirivali naše obaveze prema državi. Nismo bili oslobođeni ni dinara obaveza poreza i doprinosa, kao što je to slučaj u drugim proizvodnim grupacijama. U ovom trenutku naš prevashodni cilj je sprovođenje privatizacije. Naš zadatak je da ronađemo najboljeg stranog partnera koji će nam garantovati razvoj novih tehnologija, osvajanje novih proizvoda - ističe Vladimir Marković.
       Ovih dana se na tržištu, uz veliku reklamu, pojavio novi deterdžent "talas" koji se proizvodi u Zrenjaninu, u produkciji moćne domaće kompanije "Delta holding". Osnovni reklamni slogan je da je "talas" jeftiniji od ostalih. "Delta holding" se i sama proteklih godina bavila uvozom deterdženata. Po rečima Milke Forcan direktorke marketinga ove kompanije, još jedan domaći deterdžent koji je jeftiniji i kapaciteti za proizvodnju će svakako smanjiti uvoz na crno.
       Sudbina nelegalnog uvoza deterdženata i kozmetike zavisiće od ukupnog privrednog ambijenta u Srbiji. Jasno je jedino da su ovi proizvodi i dalje atraktivni onima koji su navikli na ekstrazarade.
      
       Ljubiša Popović
      
      

Na crno slađe Poslovno udruženje proizvođača deterdženata i kozmetike SIKO trenutno okuplja 18 fabrika u Srbiji. Osim jedne, sve su u društvenom vlasništvu. Da je ova proizvodnja atraktivna ukazuje i podatak da je poslednjih desetak godina niklo čak 170 novih firmi u ovoj oblasti. Na tržištu, trenutno stvarno posluje tridesetak fabrika koje su za šest meseci proizvele 35 hiljada tona deterdženta. U odnosu na prošlu godinu proizvodnja je porasla za 18 procenata. Od prošle godine ovi proizvodi su na režimu slobodnog uvoza. Ipak procenat uvezene robe se nije promenio, niti se ilegalni uvoz smanjio.

      
      

Kaskanje zbog propisa - Domaći proizvođači u ovoj oblasti imaju ozbiljne zamerke i zbog spore i loše zakonske regulative koja koči dalje razvojne koncepte - ističe Božica Đurić. - Mi smo još 1997. godine Saveznom ministarstvu za zdravlje, koje je zaduženo za nas, uputili predlog novog pravilnika koji reguliše tehnološko zakonodavstvo i to do dan-danas nije došlo na dnevni red. Za ovo vreme u svetu su se pojavile nove sirovine kojima se poboljšava kvalitet i smanjuje cena, a mi nismo u prilici da ih primenimo, jer imamo zastareli pravilnik. Pokušavamo da ovu oblast prebacimo u nadležnost Republike Srbije, jer u Crnoj Gori postoji samo jedna fabrika "Rivijera Kotor" i ona gotovo da i ne radi.