Poseta Havijera Solane i njegova, prilično transparentna, izjava o referendumu primljena kao nova pakost zvaničnog Beograda

      Iako su se neki zaludni istoričari setili da je 26. novembra godišnjica ujedinjenja država Srbije i Crne Gore, podgorički mediji su tog dana najviše pažnje posvetili dolasku Visokog predstavnika Evropske unije i bivšeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, koji namerava da pomogne u uspostavljanju dijaloga između gorenavedenih: Srbije i Crne Gore. U medijima je veliki prostor dat i novim naučnim otkrićima koji dokazuju da je Njegoš bio plagijator, zahtevu generala Pavla Strugara da ga Tribunal u Hagu pusti da se brani sa slobode i odlasku najboljeg crnogorskog kikboksera Ivana Strugara u profesionalce. O podgoričkoj skupštini, kada se ispunila istorijska želja Crne Gore za ujedinjenjem ili kada je izbrisana i uništena crnogorska država, nije bilo ni reči. Ni u pomenima.
       Nekoliko dana ranije, Skupština Crne Gore pomerila je granice u istorijama parlamentarizma, jer nije usvojen zakon (o referendumu) iako niko nije glasao protiv tog zakona. Liberali i socijaldemokrate su glasali za partiju Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore je bila uzdržana, a poslanici jugoslovenske koalicije nisu ni prisustvovali sednici u znak protesta zbog preranog okončanja komisije, koja bi ispitala navode iz hrvatskog lista "Nacional".
      
       Relaksacija države
       Prema ozbiljnim diplomatskim izvorima, opozicionoj koaliciji je saopšteno da ne bi trebalo da bojkotuje referendum. Čime im je izbijen najjači adut iz ruku, ali je istovremeno od vlasti zatraženo da referendum bude organizovan u skladu sa međunarodnim normama sa posebnim osvrtom na pitanje "ubedljive većine".
       Američki ambasador je, navodno, pomenuo formulu 55 procenata od 85 odsto birača (procenjuje se kao maksimalni odziv), a neki drugi međunarodni zvaničnici uvažavaju zahtev da se za nezavisnu državu izjasni polovina upisanih birača ili 224 hiljade vlasnika glasačkih listića. Čak i ako bi independistički blok ponovio najbolje rezultate, njima bi nedostajalo oko 40 000 glasova, procenjuju istraživači pulsa državotvornog pokreta. "Milo jednostavno nema snage da izgura nezavisnu državu, ali nema ni obraza da odustane. Šta znam, ja ti se malo kolebam, u poslednje vrijeme sam više za nezavisnu državu ako će je svijet podržati. Ako neće, ostaćemo sa Srbijom, nije to ništa loše, samo da se ovo mučenje završi", ocenjuje Mikan Radulović, nezaposleni ekonomista koji je u Beogradu bio samo kad je ležao na VMA. On je jedini sagovornik NIN-a koji nema potpuno iskristalisan stav o državno-pravnom statusu, vlasti i opoziciji, što možda nešto govori da u Crnoj Gori već postoje dva društva, koja se sreću samo na glasačkim mestima.
       Predsednik Izvršnog odbora Demokratske partije socijalista Mladen Vukčević kaže da vladajućoj partiji nije potreban referendum koji će samo učvrstiti postojeće podele u Crnoj Gori. "Nama je potrebna saglasnost vodećih opozicionih partija, jer one predstavljaju veliki broj građana Crne Gore i one će biti respektabilna snaga i u nezavisnoj, suverenoj državi. Moramo, dakle, da učinimo sve kako bi ih referendum relaksirao od težine političkog poraza. To podrazumeva i našu demokratsku spremnost da ne pokazujemo kako više volimo Crnu Goru od njih, jer vole i oni Crnu Goru, ali dobro za nju vide u federaciji. Mi dobro Crne Gore vidimo u nezavisnoj državi, koja nije za nas cilj, nego sredstvo da se obezbedi bolji i prosperitetniji život." Upitan da li bi radi postizanja unutrašnjeg konsenzusa DPS mogao da odustane od stolice u UN, Vukčević odgovara da je partija prelomila pitanje referenduma i da će se on održati u aprilu ili maju.
       Iako svi govore opšta, politički korektna mesta o dijalogu, sporazumevanju i prevazilaženju podela, niko ne može da objasni kako postići konsenzus oko referenduma o državnom statusu između partija koje se upravo najviše dele, sukobe i svađaju oko pitanja države?
       "On će ići do kraja. Pokušaće da organizuje referendum po svaku cenu i pod bilo kojim uslovima, samo ne poštenim i demokratskim. Njegovo ponašanje je gotovo istovetno ponašanju Miloševića u poslednjem periodu njegove vladavine: ušao je u sukob sa međunarodnom zajednicom, na vlast je doveo dukljanski lobi i SDP koji razara DPS na apsolutno isti način na koji je JUL razarao SPS i, na kraju, stvorio potpuno privatnu državu. Zato predstavnici međunarodne zajednice i ne bi trebalo da troše njihovo i naše vreme na ubeđivanje Đukanovića, već da ohrabre strukture u DPS koje su nekada bile uticajne i da tako zaustave ovaj voz bez kočnica", kaže potpredsednik Narodne stranke Predrag Popović.
       Vladajuća koalicija je prinuđena da sarađuje sa svetom, ali nije previše vesela kada sluša već dosadne poruke o demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji ili preduslovima za održavanje referenduma. Tako je i najavljena poseta Havijera Solane i njegova, prilično transparentna, izjava o referendumu primljena kao nova pakost zvaničnog Beograda, koji je valjda sposoban da čarobnim poljupcem čoveka, koji je ne tako davno simbolizovao humanitarnu intervenciju NATO-a, pretvori u honorarnog borca za očuvanje Jugoslavije.
       "Iz Srbije se pokušavaju pridobiti međunarodni faktori da Crnoj Gori nametnu neka posebna pravila referenduma koja bi bila apsolutno specifična, a ne oni koji važe kao najbolja evropska praksa. Kao da je Crna Gora neki kažnjenik, kao da je ona prouzrokovala sve ove ratove i tragediju država i naroda na prostoru bivše Jugoslavije", ocenio je lucidni šef crnogorske diplomatije Branko Lukovac.
      
       Zapadni prijatelji
       Drugi funkcioneri sasvim otvoreno priznaju da vlasti u Beogradu ulažu ogromna sredstva kako bi izolovali demokratsku Crnu Goru, a pravi bokal žuči u njihovom prozapadnom medu predstavlja moguća poseta lidera SNP-a Predraga Bulatovića SAD. Kao jedan od razloga protiv odvajanja navode se i pregovori o stend baj aranžmanima sa MMF-om, u kojima bi bankari kamenog srca mogli potpuno da ignorišu priče o slavnoj istoriji, dinastiji Petrovića ili obnavljanju identiteta. Prema izvorima iz ekonomskih krugova, jugoslovenska delegacija (u koju su uključeni antijugoslovenski predstavnici Crne Gore) trebalo bi da u martu potpiše trogodišnji sporazum sa MMF-om i ne bi bilo uputno da pre ili tokom pregovora stignu neprijatne vesti sa Balkana. "Čak i da su u delegaciji najveći zagovornici nezavisne Crne Gore i nezavisne Srbije, tokom pregovora će se ponašati kao uzorni Titovi pioniri. Svet se umorio od naših balkanskih priča", kaže sagovornik iz savezne administracije. Predstavnici vladajuće koalicije priznaju da se svet više okrenuo ka novim vladarima u Beogradu, ali nije suštinski promenio odnos prema Podgorici.
       "Tačno je da se svet posle oktobarskih promena okrenuo ka Srbiji jer je bilo posve prirodno da će zapadne demokratske zemlje osnažiti demokratske institucije u Srbiji. To, međutim, ne znači da je svet zapostavio Crnu Goru, iako se neki vodeći ljudi iz savezne administracije trude da nas u krugovima EU prikažu kao ljude koji odbijaju dijalog, saradnju", kaže Vukčević.
       Zapadne zemlje su možda promenile odnos prema reformistima iz Crne Gore, sasvim je moguće da je Milova politička zvezda vodilja u blagom padu, dok su bratske snage u silovitom usponu, ali to odgovorne političare u Srbiji nije oslobodilo razmišljanja o granicama njihovog strpljenja ili smislenosti daljeg insistiranja na zajedničkoj državi. Predstavnici vladajuće crnogorske koalicije već su početkom godine čvrsto obećavali da će prošlog 13. jula proglasiti nezavisnost, da bi se ispostavilo da će referenduma biti narednog proleća, uz ozbiljne izglede da se to malo odloži. Nijedna opcija nema ubedljivu podršku, niti ima ozbiljne namere da pokrene dijalog unutar Crne Gore.
       Iz tog začaranog nacional-romantičarskog kruga, kao dve izlazne strategije za independiste navode se moguća odluka Srbije da proglasi nezavisnost ili kompromis koji podrazumeva savez dve veoma suverene države sa zajedničkim tržištem. U nedavnim pregovorima je Miroljub Labus potpredsednik Savezne vlade spomenuo priču o dve države i jednom tržištu, ali su Đukanović i saradnici taj predlog navodno prečuli, da bi u naknadnim diplomatskim kontaktima pokušali da revidiraju i objasne kako im baš takav predlog leži na srcu. Ta priča o zajedničkom tržištu, izgleda, nema podršku predsednika SRJ Vojislava Koštunice i nekih drugih lidera DOS-a, koji procenjuju da bi Srbija pre mogla da sklopi takav sporazum sa susednim zemljama sa nešto većim tržištem.
       "Jedina karta na koju igra ovdašnji režim je da stvaranjem srbofobije natera Srbiju da okrene leđa Jugoslaviji, jer oni sigurno sami ne mogu razbiti državu. Zato mislim da Srbija treba da pokaže malo strpljenja, kada je Crna Gora mogla da sačeka odlazak Miloševića. Za zajedničku državu ne mogu se navoditi samo neki istorijski, emotivni razlozi, već i veoma praktični, ekonomski interesi. Evropska unija sigurno neće dati ulaznicu za njihovu organizaciju onima koji su se početkom novog milenijuma setili da razbijaju jednu evropsku državu. A posebno onima koji stvaraju nekakve kolumbijske države", ocenjuje Popović.
      
       Novi simboli
       Posle jesenjeg kongresa DPS-a, posmatračima političkih neprilika bilo je jasno da je predsednik Crne Gore svoju političku sudbinu vezao za projekat suverene države, ali nije bilo jasno da li će od projekta odustati po cenu izolacije. U međuvremenu su nastavljeni radovi na pripremi nove države, od diskretnog pripremanja planova za vojsku Crne Gore do usvajanja novih državnih simbola. Tako će nesporno stara država dobiti novu himnu, jer je stara himna za koju je stihove napisao kralj Nikola Petrović, ikona crnogorskih državotvoraca, upućivala na izvesne srodnosti sa Srbijancima. ("Onamo namo da viđu Prizren, ta to je moje, doma ću doć, starina mila, moja me zove, tamo ću jednom oružan poć.") Odlično obavešteni novinari kažu da je predsednik "prilično nervozan" i da, dok igra košarku sa prijateljima, traži faul pre nego što neko skoči na njega. Cinični, zluradi velikosrpski nacionalisti iz Beograda mogli bi da kažu da se slično ponaša i u politici.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ