Krunski saveti nisu na vlasti ni u Bugarskoj ni u Rusiji ni Mađarskoj ni Češkoj ili Poljskoj, pa su i oni vratili krune u grbove

      Da li je u okviru rada Komisije za nova državna znamenja bilo dilema koje bi obuhvatale i neka druga rešenja osim onoga koje je usvojeno?
       - Komisija je bila jedinstvena: ne postoji razlog da Srbija u pogledu simbola ne uspostavi vezu sa svojom državnom tradicijom.
       Najpre treba da kažem da je ono što je rezultat rada Komisije za sada samo privremena ilustracija, grafička improvizacija. U nastavku procedure je potrebno utvrditi detaljan verbalni opis grba (blazon) koji bi predvideo sadržinu, odnos figura i boje. Ako je u verbalnom opisu sve precizirano, dalje je sve stvar tehnike. Mi ne ulazimo u to ko će da radi etalon.
      
       Pre deset-dvanaest godina, kada je prethodna vladina komisija odlučivala o predlogu državnih znamenja, vođena je žustra javna debata, velikim delom i na stranicama NIN-a.
       - Imali smo u vidu loše iskustvo te komisije. Rasprava koja je vođena nije imala veze sa temom. Jedni su hteli da se raspravlja o crtežu, ne shvatajući da je crtež samo realizacija nečega oko čega je već postignut sporazum. Na kraju se ispostavilo da je vlada imala drugo rešenje od onog do kojeg je došla komisija.
       Ovoga puta smo pazili da se rasprava vodi o sadržini, a ne o tome kakva treba da budu krila na orlu, koliko ima pera u repu i da li treba da ima tri ili četiri čaporka na nogama.
      
       Da li je Komisija razmatrala i mogućnost da se napravi potpuno novo konkretno vizuelno rešenje i raspiše konkurs?
       - Ja ne znam za kakav će se postupak opredeliti Vlada Srbije, moguće je i da se raspiše konkurs. Mada, znate, nismo mi baš takav rasadnik nepoznatih talenata da se ne zna ko to može da napravi. Lično sam protiv konkursa. Svojevremeno je etalon za grb Savezne Republike Jugoslavije radio profesor Bogdan Kršić, a tako i za novi grb Republike Crne Gore.
      
       Delite li uverenje da je grb Crne Gore grafički mnogo srećnije rešen od grba SRJ?
       - Da, s tim da je kod grba Crne Gore moglo mnogo više da se razmahne, jer je kod saveznog grba postojalo to ograničenje da orao mora da bude na štitu. To nije bio slučaj sa orlom u crnogorskom grbu, koji je, inače, heraldički, takođe, korektan.
      
       Kada smo kod štita, predloženo rešenje Stojana Novakovića podrazumeva na štitu prikaz orla koji već na grudima ima jedan štit. Postoji primedba da je reč o "heraldičkom pleonazmu" i rešenju koje je dosta retko.
       - To rešenje je često i ja bih rekao jedno od standardnih heraldičkih rešenja. Možete pogledati grb Rusije, Rumunije...
      
       Najveća novost koju je Komisija predložila je u slučaju državne zastave. Reč je o grbu koji stoji na državnoj zastavi. Ako pogledamo zastave većine evropskih zemalja, nemaju grb.
       - Time smo hteli da primenimo jednu dosta dobru veksilološku praksu kojom se pravi razlika između narodne i državne zastave. Ako prođete pored nemačke ambasade, austrijske ili poljske, videćete na njihovim zastavama orlove, koji su njihov grb. Tih orlova nema na zastavama koje smo obično u prilici da vidimo. Državne zastave viju državne ustanove i one uglavnom označavaju da je tu gde se one nalaze neko od sedišta državne administracije. U svim drugim situacijama koristi se narodna zastava, u našem slučaju uobičajena trobojka bez ikakvih oznaka.
      
       Da li vam je palo na pamet da bi se u javnosti moglo povezati vaše članstvo u Krunskom savetu sa predloženim rešenjem u kojem krune zauzimaju upadljivo mesto?
       - Naravno da mi je palo na pamet. Ako hoćete nekog da optužite, šanse su neograničene, treba samo imati mašte. Krunski saveti nisu na vlasti ni u Bugarskoj ni u Rusiji ni Mađarskoj ni Češkoj ili Poljskoj, pa su i oni vratili krune u grbove. Rusija ima čak tri krune.
       U principu, kruna je oznaka suvereniteta. San Marino, najstarija republika, ima krunu u grbu. Dubrovačka republika je imala krunu.
       Poljska je, takođe, vratila krunu u svoj grb. I Hrvati su napravili krunu mada na prvi pogled čovek ne može biti siguran u to.
      
       Odvajanje Crne Gore od Srbije je našlo svog tihog odraza i u državnim oznakama. Recite nam kratko: da li su zastave Srbije i Crne Gore iste?
       - Pre su bile iste. Sada je, odjednom, plava boja na crnogorskoj zastavi dobila nešto svetliju nijansu i razmeru širine i dužine 1:3. Ako me pitate šta je osnov za tu promenu, osnov je isti onaj prema kojem su u crnogorskoj azbuci otkrivena tri nova slova.
      
       U Crnoj Gori to objašnjavaju odredbom iz Ustava iz doba kralja Nikole u kome se plava u zastavi opisuje kao "plavetna".
       - Znam za to. To je čista konfabulacija. I u nekim ranijim srpskim verzijama se koristi izraz plavetna za zastavu. Ako postoji volja da se nešto izokrene, ne postoji način da se to spreči.
       U prvom srpskom Ustavu se za tu boju u zastavi koristi izraz "čelikasto-ugasita". Zamislite na kakve bi sve različite načine danas to moglo da se tumači ako bi neko u tome našao interesa.