Savezni ustavni sud otvorio je postupak ocene ustavnosti ovog tzv. Zakona o ekstraprofitu? Izjašnjavanje o privremenoj meri, koja nije prihvaćena, može da bude neki pokazatelj preliminarnih opredeljenja sudija ovog suda, ali i ne mora. U svakom slučaju, na sudijama ovog suda je velika odgovornost. Jedan ministar pravde (izvršna vlast) im poručuje i to javno u skladu sa principom transparentnosti vlasti (dajući svoj originalni prilog principu podele vlasti) da bi trebalo da rade tako da "budu pod kontrolom svojih političkih stranaka". Da nije smešno (čitaj: istinito) bilo bi doista žalosno! A "pravdi je nasilje najgori protivnik", podsetimo se Bogišića od pre vek i po. A nasilje valjda može vršiti samo onaj ko ima vlast i to pre svega političku (političko-izvršnu). Iskustvo nas nažalost, nauči da je i ekonomiji nasilje takav protivnik.
       Doista, ako se ideja političke vlasti shvata kao upravljanje ljudima, pa i ljudima u drugim sferama vlasti (u ovom slučaju sudskoj i to ustavno-sudskoj), a ne upravljanje stvarima i procesima, onda smo daleko od njene demokratičnosti i reformisanosti. Služenje ideji prava i univerzalnih tekovina pravne civilizacije istinski je izazov za svakog pripadnika pravne struke, pa i u uslovima takve osionosti pojedinih pripadnika političko-izvršne vlasti, koji su privrženiji u praksi ideji jedinstva vlasti. Pravnička javnost i strukovna javnost uopšte ima pravo da očekuje da pripadnici te struke na najvišim strukovnim položajima, u ovom slučaju ustavno-sudskim, ne smeju da iznevere sedam vekova pre dato upozorenje našeg cara da služe (sude) zakonu i da ne budu u strahu od cara. Služenje svetosti zakona, što u ovom slučaju ne ostavlja mesta dilemi i alternativi, ujedno je i služenje svetosti institucije i svetosti pravne civilizacije i njenim univerzalnim pravnim principima koji imaju beleg neprolaznosti i večne utemeljenosti i vrednosti. Naprotiv, služenje političkoj volji i trenutnim političkim interesima, bez obzira na političke strukture koje ih personifikuju i reprezentuju, kao prolaznim kategorijama trajnosti mesečevog sjaja, značilo bi neprolazno urušavanje ideje prava, ideje ustavnog sudstva i ideje struke. U nedovoljno demokratizovanim državama, kakva je u svakom slučaju naša, ovo drugo može da bude manje bolno i više unosno. Ako bi drugima i bilo dozvoljeno utapanje u takvo sivilo, struci, posebno ustavno-sudskoj, to ni u kom slučaju nije dozvoljeno i ne bi joj bilo nikad oprošteno. Kao pobornik univerzalnih principa pravne struke i misije prava uopšte, bez obzira na njihova česta posrtanja u nacionalnim i svetskim razmerama pod teretom političkog nasilja, ne želim da verujem da Savezni ustavni sud u slučaju ovog tzv. zakona može da ima istinsku dilemu i alternativu. Samo u tom slučaju daće svoj trajni doprinos proterivanju takvih pravnih monstruma iz onog što se zove trajni univerzum pravne civilizacije.
      
       DR MIRKO VASILJEVIĆ,
       redovni profesor Privrednog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika u privredi Jugoslavije