Mnogo toga mi i dalje ide na jetru, iako sam već poodavno prestao da pijem! Eto, pre neki dan ulazim u tržni centar "Kalča" i spazim špalir mladih ljudi oba pola - strateški raspoređeni na frekventnim stazama dele nekakav štampani materijal. Budući da ih ne mogu izbeći, zgrabim u prolazu nešto što mi u momentu zaliči na partdž pozivnicu, ali jedan ovlašan pogled beše dovoljan da skapiram o čemu se radi: propagandni materijal protiv zlostavljanja dece - još jedna fondacijski potkožena, političkom ispravnošću obložena, akcija demokratskog uljuđivanja zakržljalog naroda.
       Uh, ovaj nevladin sektor (čitaj: okean patnje za konvertibilnom edukacijom) doista sve više liči na jednu od onih centrifugalnih sekti: ne samo po principu organizacije (primenjeno iskustvo multikonfesionalnog komunizma), već i po načinu praktičnog delovanja u masi. Zgrožen ulično-salonskim kontekstom treniranja humanoidnosti u kojem se nenadano zatekoh, naravno da sam se hitro vratio do najbližeg aktiviste i vratio mu ROBU za koju, garantovano, ni revers nije potpisao, uz siktavo objašnjenje da ja ne tučem svoje dete i stoga mi je njihov letak zaista besmisleni višak, ništa manje nepotreban od zgužvanog papira u kanti za smeće.
       Prisutni "aktivisti", mešavina proleterskih japija i kolmovanih hipija - zblanuto su zurili u mene pokušavajući da budu cool i tako zamaskiraju sopstveni strah blaziranim čuđenjem. Nije valjda da sam bio prvi koji je odreagovao očinski? Aman, braćo i sestre, da l'sam ja tol'ko neprilagođen i patološki asocijalan, ili se upravo odigrava još jedna kolektivna predaja i parazitsko uljuljkivanje u utopiju zvanu "mirno jagnje dve majke sisa i ima miran san". Ej, je l'čuo ovde neko za "zakone" (može i bez navodnica!)? Tako pogan problem poput ZLOSTAVLjANjA DECE (prokleto rastegljiv pojam pakla!) može se rešiti isključivo klintistvudovskim zakonima! Jasno?
       Umesto toga, nama se serviraju "demonstracione vežbe" za usađivanje civilizacije koja, kao pojam, postaje sve više nalik pojmu "stvarnosti", to jest, mora se pisati isključivo sa znacima navoda. Jesu Srbi rođeni anarhisti, i mekomudi ljubitelji Sile koji nikada neće postati "sila po sebi", i jeste da svaka srpska vlada (bez obzira na tzv. ideološki predznak) nosi glavu u dupetu, pa se ne zna ni u čijem džepu (pardon, portfelju) čija je ruka, ali ipak nismo zaslužili da nama vlada NEVLADINA OLIGARHIJA - najzloćudniji mutirajući oblik tiranije demokratije! Ne, uprkos svemu, samo TO ne!
       Razmislite malo, braćo i sestre, kuda ide ova podmuklica od sponzorisanja "tolerancije", "etničke trpeljivosti" i ostalih tekovina multikulturalnosti pederskih elita. Nama se globalno tržište predstavlja kao globalno dobro! Dakle, više ne važe principi domaćeg vaspitanja, prostodušne MILOSTI bez predumišljaja. Uvode se nova pravila za mlade ljude, naše mlađe saigrače i naše potomstvo: 1. Dobro se dobrim ne vraća - dobro se dolarima plaća; 2. Za lek se ne kaže hvala - za lek se kaže cena, plus rabat, marža i provizija za intelektualni trud...
       Ali, braćo i sestre, osećam da će sekta profesionalnih humanista slomiti svoje porcelanske zube baš u rodnom mi Nišu. Elem, već neko vreme su se sitne duše dušebrižničke razmilele po gradu (čitaj: bančinim šalterima) baveći se na sva usta "romskim pitanjem". Posle učestalih incidenata u Češkoj, to je postao novi trend i novi manevarski prostor u "nevladinom pranju novca" - kako se najpreciznije može opisati celokupna operacija uterivanja sterilisane demokratije u razvratnih (ali ne manje evropskih!) naroda. I tako Nišlije prisustvuju grotesknoj predstavi: grupice sociologa i psihologa (od kojih se neki javno hvališu svojim rasizmom i
       postkomunističkim pragmatizmom) zgrću lovu na račun svojih uniženih, poludivljih, nasmrt umorenih sugrađana, sateranih u najzabačenije rupe što se ni getom ne mogu nazvati. Samo, NIŠVILSKI JUG je to, braćo i sestre. Kada su, svojevremeno, Slovenci iz ondašnje "RTV Ljubljane" pitali Šabana Bajramovića, da li je on Rom, Car im je odbrusio: "Ja nisam Rom. Ja sam Ciganin. Mandov."
       Vidite, ovi poluinteligenti lokalni zapeli da "porome Cigane", a najpre treba "pocigančiti Mandove", pa tek onda preći na sledeći stepenik demokratske falusoidne vertikale! Jer, šta se dogodilo u mom fantomskom gradu? Cigani brzo namirišu đenge i krenuli da formiraju svoja, isključivo ciganska, nesociološka-nepsihološka-neantropološka, nevladina udruženja! He, he, tipična južnjačka prejebotina. Neće Cigani dnevnice i hotelske kongrese, niti ih zanima problem školovanja dece ili zdravstvene zaštite; a getoiziranje i ne pominju jer ne žele da se mešaju sa raspekmeženim i osiromašenim "belcima". Ono što ih zanima je živa lova i živo veselje!
       I sada srpski Nevladini Komesari počinju da se hvataju za glavu: svaka ciganska mala hoće svoj festival (čitaj: višednevne besplatne orgije), i svaka ciganska čerga (čitaj: klapa pod progorelim najlonom) zapela da snimi svoj CD! Posle, nužno sledi otkriće da su im CD-plejeri neophodni... Na kraju će niški Cigani završiti kao poslovni partneri sopstvenih donatora i neoporezovanih filantropa-bogatuna. Uvaljivaće im po dampinškim cenama haj-faj stubiće i linije kao muzejske eksponate, piratske nosače zvuka sa etnomuzikom miksovanom mečkinim plesom, sintisajzere za pod mišku s memorisanim dečijim plačem u deset verzija, i ostalu "švercovanu autentičnost"...
       A možda dočekamo da vidimo kako se na nekoj gala-aukciji prodaju najslavniji "gvozdeni zubi" na svetu - naravno, ukoliko ih Car Šaban nije već urernio zbog magičnog ali zeznutog BARBUTA. E, ako se to dogodi, poverovaću u "nevladino misionarstvo". Do tada, soske nervoza?