Ognjen Amidžić ponudio je gledaocima originalan način buđenja koji im očigledno prija

      Ali, molim vas, pozovite ga kasnije, predveče, jer on sad sigurno spava", rekao nam je, tačno u podne, ljubazni glas sa TV Pink, kada smo objasnili da nam je potreban broj telefona Ognjena Amidžića, autora i voditelja jutarnje emisije bez naslova koja počinje u devet, otkucajima budilnika i montipajtonovskim: "A sada, nešto sasvim drugačije!"
       Pojavljuje se, zatim, bunovni dečko u pidžami, s frizurom "tri dana spavanja", sa šoljicom kafe u ruci i novinama pod miškom, u šarenoj scenografiji, nalik na spavaću sobu iz komšiluka, i... zabava može da počne. Pedeset minuta neobaveznog jutarnjeg ćaskanja s gostom (neka poznata ličnost, sportista, muzičar, glumac, novinar...), ali i s celom ekipom iz studija s obe strane kamere i slučajno izabranim telefonskim sagovornikom (koga probudi i pokloni mu CD ili karte za bioskop)... Strani muzički spotovi, živa svirka u studiju (trenutno su aktuelni momci iz Loznice, koji su, neko jutro, onako sve u pidžamama, doslovce, zubima kidali gitare...), red neizbežnih reklama, i dok ste trepnuli, budni ste. Da li zbog jarkih boja scenografije, momka koji se na televiziji ponaša kao u svojoj spavaćoj sobi (dopalo se to nekome ili ne), dobrog muzičkog spota ili loše reklame... I tako vam je dan počeo s Pinkom, kako god vam to zvučalo.
       A dečko u pidžami je, u stvari, onaj "izblajhani" iz "Music hot report-a" s RTS-a. "Više nisam žut", kaže Ognjen (26), "jer ovde (na Pinku) imam potrebu da budem prirodan i ono što jesam, kao što sam i na RTS-u želeo da budem ekstrem, drugačiji, kad sam već bio najmlađi, da budem i najžući."
       Posle desetogodišnje rukometaške karijere u "Metaloplastici" ( iz Šapca je), studija istorije (apsolvent je), Radija 202, emisija "Garaža", "Hit 2000", "Time cod" na RTS-u, "Music hot report-a"... Ognjen Amidžić je od 1. oktobra 2001. na TV Pink. Ideja za jutarnji program je Ognjenova:
       - Ta ideja je stara najmanje dve godine. Hteo sam da radim noćni program "U krevetu sa...", pa sam, u stvari, od toga napravio jutarnji. To je formula koja može da se prilagodi svakom dobu dana i noći. Na RTS-u nisam mogao da napravim tako nešto, prvo zbog tehničkih uslova. To je vid zabavnog programa koji se u svetu već dugo radi. Željkova (Mitrović, prim. a.) ideja bila je da to bude nešto poput MTV budilnika koji postoji već 20 godina. Znači, strani spotovi. Hteo sam da ugradimo jednu realnu priču, u kojoj je sve dozvoljeno. Ovo je kao jutro kod ma koga, samo što je TV u pitanju, pa ti dođu poznati ljudi na kafu.
       Kod Ognjena Amidžića u emisiji učestvuju svi koji se u tom trenutku nađu u studiju. Nije važno ako padne "bubica" usred emisije, uđe tonac i namesti je, jer bože moj, svi znaju da postoji "bubica", ili se kamerman saplete o kabl pa se to komentariše u programu, pa Ognjen uzme kameru u ruke i sam snima, režija opet priča svoju priču, probuđeni gledaoci traže nagradu, a muzičari štimuju instrumente. "To je i demistifikacija televizije", kaže Ognjen, "reč je o 50 minuta živog programa, jednom stvarnom jutru, pa šta nam bog da".
       "Dobro jutro, Ognjen ovde...", jutarnji je pozdrav sa TV Pink, kojim su proteklih meseci buđeni mnogi naši sugrađani:
       - Nismo imali većih problema, mada sam bio spreman na sve. U stvarnom životu je normalno da te neko opsuje kad ga probudiš i to sam i očekivao. Ali, dešavalo se samo da nam neko spusti slušalicu. Dobijali smo škole, sudske tumače, firme, miliciju, ljudi se iznenade, uglavnom se niko ne ljuti. Sada već mnogi ljudi znaju štos, pa se međusobno zovu i šale tipa: Dobro jutro, ovde Pink, pričaju s nekim i upute ga kod nas da podigne nagradu. Ljudi dođu, traže, mi kažemo nismo vas mi zvali. Mnogi znaju i očekuju poziv, kao oni koji mi šalju po 50 mejlova, viceve, slike, onda ih "nagradimo" pozivom i nekim filmom ili CD-om.
       Iako takve emisije već više od deceniju postoje u svetu, kod nas "ništa slično nikad nije rađeno", kaže Ognjen:
       - Pošto sam TV manijak i sve gledam, pratim sve kanale, siguran sam da ovakav pristup televizijskoj emisiji kod nas nije postojao dosad. Počev od scenografije, načina snimanja, do našeg oblačenja, svih ovih buđenja, muzike i razgovora s gostima... Nervira me kad čujem: To je program za mlade. Kakva je to kategorija? Još postoje ostaci onih vremena kada smo imali samo dva programa RTS-a. Ovo je zabavna emisija. Kada budem imao kola s linkom ( kao Si-En-En što ima, pa kad je požar, ide se na lice mesta i odmah imaš uključenje, nema montaže i peglanja), kad budem, znači, imao uključenje uživo sa bilo koje lokacije, moći ću da radim, na primer, kviz "Čovek od milion dinara". Upadam, onako bez veze, ljudima u stan, ding-dong, na vrata, dobar dan, dobar dan, ja sam Ognjen, a ovo je milion dinara, koji je glavni grad Somalije? Bravo, izvol'te pare, do viđenja.
       Kada je o gostima reč, obično su tačni i bude se na vreme da bi sa Ognjenom popili kafu. Već su i oni navikli da dođu ponekad i u pidžami, trenerci ili kako god ("jer ni u životu nije svako jutro isto, nekad se ranije probudite i obučete, nekad ostanete ceo dan u krevetu"), ali i da to neće biti klasično gostovanje u emisiji.
       - Posebno sam zahvalan Maki Kovač i Mini Lazarević koje su svojim gostovanjima pokazale kakva je to emisija i o kakvom je vidu zabave reč. Maki je već u drugoj emisiji bila gost i bila je u pidžami, a ja u pidžami i bademantilu. Ona je bila u svojoj jutarnjoj varijanti kao u spotu i tako je mojoj emisiji udarila pečat, svi su posle znali šta je to. I Mina Lazarević, s kojom sam napravio fazon da se budimo zajedno, mi kao spavamo kad počinje emisija, kamera dolazi, budi me, ja kao tiho pričam da je ne probudim, ona se posle 10 minuta budi, nervozna...
       A kako se Ognjen Amidžić budi tako rano?
       - Ranije sam odlazio u krevet u osam ili devet ujutro, jer sam živeo i radio noću. Sad živim zdravo. U krevetu sam oko ponoći, ili pola jedan najkasnije. I, ne spavam po podne.
      
       ZORA LATINOVIĆ