Posle dvodnevnog samita u Lakenu jasno je da će Evropska unija na sve načine pokušati da postane drugi stub sveta

      Veliki trg u srcu Brisela bio je već ukrašen ljubičastim svetlećim kravama, zelenim ovcama i ružičastim magarcima koji su upotpunjavali scenu Hristovog rođenja. Iz te pomalo iščašene biblijske vizije iskakali su specijalci u teget kombinezonima i fantomkama koji su posetioce pedantno razvrstavali u grupice od pet ljudi, koliko je moglo u jednom trenutku da uđe na Veliki trg. Bile su to mere predostrožnosti koje su pratile dvodnevni samit u Lakenu (predgrađu Brisela gde se nalazi kraljevska palata).
       Ipak, do manjih "antiglobalističkih" mera došlo je već kada je oko 4 000 demonstranata demoliralo nekoliko automobila, kamenicama slupalo prozore dveju banaka i obližnje policijske stanice. Međutim, policija je demonstrante, među kojima je bilo i pripadnika radikalne levice, smirila hladnom vodom iz vodenih topova koja nikome nije prijala jer je temperatura bila oko pet stepeni ispod nule. Privedeno je oko četrdesetak osoba, a po osećaju većine Belgijanaca, bili su to ipak nasilni neredi.
      
       Deklaracija
       Posle dvodnevnog samita u Lakenu jasno je da će Evropska unija na sve načine pokušati da postane drugi stub sveta koji bi bar donekle ograničio apsolutnu dominaciju Sjedinjenih Američkih Država u međunarodnoj politici.
       "U narednih trideset godina jedini, potencijalni, konkurent SAD je Evropa. Pre petnaest godina moglo se poverovati da Japan ima tu snagu, ali on se još nije otvorio. Kina je za sada još u pubertetu, a za Indiju bih rekao da je još uspavani slon", kaže za NIN prof. dr Valter Nopert, glavni ekonomista Dojče banke i jedan od onih koji su imalo pomogli stvaranje institucija Evropske unije.
       Već prvog dana šefovi država i ministri zemalja EU usvojili su dokument nazvan Deklaracija iz Lakena koji predviđa reformu institucija EU. Namera je da se ta u suštini "rogobatna birokratska tvorevina" prestrukturiše tako da bude efikasnija, a da manje košta. Osnovano je novo telo Konvent o budućnosti Evrope da bi se pripremile sugestije i rešenja za reforme koje bi trebalo da počnu 2003. godine. Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d' Esten predsedavaće ovim telom, a potpredsednici italijanski premijer Đulijano Amato i belgijski premijer Žan-Lik Dean pripremiće neku vrstu Ustava EU koja bi ubuduće trebalo više da liči na federaciju. Predviđaju se veća ovlašćenja Evropske komisije koja bi uskoro mogla da ima ulogu vlade, a žitelji EU mogli bi ubuduće glasati za neke predstavnike.
       Delimično reforme moraju bar početi pre nego što 2004. godine neke od centralno i istočnoevropskih zemalja postanu članice EU.
       "Potrebno je obezbediti institucionalni okvir koji će omogućiti efikasan rad EU. I do sada smo imali poteškoća i propusta iako nas je bilo samo petnaest, a tek da nas je bilo više. Uostalom, Isus Hrist je imao dvanaest apostola i na kraju se ispostavilo da je jedan bio suvišan", kaže Nopert, dodajući da bi od velike koristi bilo kada bi se postigao dogovor da se sva dokumenta ubuduće štampaju samo na engleskom jeziku. "Kada bi svi Evropljani imali kao drugi jezik engleski, bila bi to jedna od najboljih preporuka globalizaciji."
      
       Evropska vojska
       Nesumnjivo je da je EU na svojevrsnoj "prekretnici u istoriji svog postojanja", kako je to rekao Luis Mišel, ministar inostranih polova Belgije, dodajući da se Evropa mora ujediniti u zajedničke mirovne snage koje bi na zahtev Ujedinjenjih nacija obezbedile oko 4 000 vojnika za rešavanje krize u Avganistanu.
       "Spoljna politika bez vojne komponente je besmislena", rekla je, između ostalog, Nikol Fontejn, predsednica Evropskog parlamenta, obrazlažući zašto je neophodno da sve zemlje EU pošalju vojnike u Avganistan.
       Ove "evropske vojne snage", koje će predvoditi Velika Britanija, sarađivaće sa NATO-om koji raspolaže "sredstvima masovnog transporta", komunikaciono-satelitskim postrojenjima i adekvatnim obaveštajnim kapacitetima u kojima vodeću ulogu imaju SAD. Međutim, da će biti značajnih razlika u stavovima, potvrđuje i izjava Godrika Smita, portparola britanskog premijera Tonija Blera koji je na samitu u Lakenu jasno rekao: "Mi ne govorimo o snagama EU!"
       Na samitu u Lakenu usvojena je i Deklaracija o Bliskom istoku u kojoj se jasno kaže da je Jaser Arafat, kao demokratski izabran lider Palestinaca, jedini pregovarač sa Izraelom, odnosno da se nastavak nasilja u tom delu sveta ne može više tolerisati. Mišel i ostali evropski lideri smatraju da je EU brzo reagovala i da se njen doprinos u suzbijanju svetskog terorizma, posle terorističkih napada na Ameriku 11. septembra, ne može ignorisati. Takođe, pohvaljene su i "zajedničke policijsko-obaveštajne snage za suzbijanje terorizma i organizovanog kriminala", a očekuje se i formiranje odbrambenih snaga za brzu akciju zemalja EU koje će imati oko 60 000 vojnika. Usvajanje evropskog mandata za hapšenje osumnjičenih za terorizam ući će u zakonodavstvo svih zemalja članica EU kao i onih zemalja koje se nadaju da će uskoro postati deo EU.
       Turska, kao članica NATO-a, prihvatila je učešće u "evropskoj odbrani" pošto joj je ponuđeno da u pripremi akcija iznese svoje mišljenje. Međutim, sada se protivi Grčka koja navodi da Turska još nije članica EU i da ne može imati takvo pravo, pogotovo što postoji mogućnost da bi se kiparski problem mogao okončati u korist Turske, a protivno interesima Grčke.
       Uprkos uverenju Valtera Noperta da je Evropa sposobna da "kao partner" konkuriše SAD, čini se da to neće ići ni tako brzo ni tako jednostavno kao što bi to neke članice EU želele.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ