Naslov: "Deveta kapija", SAD/Francuska/Španija, 1999.
Režija: Roman Polanski
Scenario: Roman Polanski, Džon Braundžon, Enrike Urbizu
Uloge: Džoni Dep, Emanuel Senje, Frenk Landžela, Lena Olin

      Vuk Pavlović
       Majstor ostaje majstor - kultni reditelj Roman Polanski se posle "Rozmarine bebe"(1968) ponovo na impresivan način bavi temom okultnog, ovoga puta u uzbudljivom fantastičnom trileru "Deveta kapija".
       Glavni junak ove savremene apokaliptične priče je Din Korso (Dep), ambiciozni i lukavi njujorški stručnjak-detektiv za retke i skupocene knjige. Jedan od njegovih bogatih klijenata je i kolekcionar Boris Balkan (Landžela), vlasnik mističnog priručnika iz 1666. godine koji omogućava prizivanje Lucifera. Balkan angažuje Dina da pronađe preostala dva primerka knjige i utvrdi koji od njih je original. Dina potraga vodi u Evropu, i on ulazi u veoma opasnu igru, u čemu mu pomaže tajanstvena devojka (Senje).
       Umeće scenarističkog trilinga se ogleda u veštini osmišljavanja i vođenja ove kompleksne krimi priče, zasnovane na nekoliko paralelnih koloseka. S jedne strane, razotkrivanje zamršene zagonetke uvlači glavnog junaka u satanističku mrežu u kojoj se prepliću eros i tanatos, a sve zbog demonske knjige čijih devet magičnih crteža-simbola otvaraju đavolju kapiju. Zatim, psihološki plan fabule neprimetno i suptilno prelazi na akciono polje, u mistično horor okruženje u kome Din, tragajući za istinom, istovremeno mora da se bori za sopstveni život, uz pomoć zgodnog anđeoskog stvorenja. Treći, najdublji aspekt storije predstavlja geneza glavnog junaka, i on nesvesno, kroz lavirinte zapetljanog slučaja i niz smrtonosnih situacija, stiže do bolne samospoznaje.
       Autori teksta su uglavnom izbegli stereotipe tipične za žanr okultnog, promućurno bacajući akcenat na uzroke i posledice sprege satanizma i natprirodnih pojava. Takođe, uporišne tačke scenarija leže u izvrsno izvajanim likovima, prodornom crnohumornom dijalogu, te u mnoštvu dramatičnih preokreta i potpuno neočekivanoj završnici.
       Međutim, ono što fascinira u "Devetoj kapiji" jeste virtuozna lakoća kojom Polanski oslikava ovu priču. Svaki kadar je prostudiran do savršenstva, scene deluju kao lirski stihovi intrigantne sage o sudaru dobra i zla, gde nikad niste načisto ko je pozitivan a ko ne, pa imate utisak da ste naprosto usisani u radnju čiji ritam, pun neočekivanih i uvrnutih sekvenci, postepeno eskalira u furioznom finalu.
       Poigravajući se sa sudbinom glavnog junaka, Polanski maestralno zavodi publiku, vukući je kroz hodnike bizarnog mračnog sveta, i tvoreći sumanutu dijaboličnu atmosferu, pospešenu prelepom fotografijom. Uz sjajan glumački tandem Džoni Dep-Emanuel Senje, "Deveta kapija" je vrhunski spoj trilera i horora s elementima fantastike, uzbudljivo i zastrašujuće ostvarenje koje istovremeno očarava i šokira. Da, "Rozmarina beba" je definitivno porasla!