NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

U traganju za iščezlim vremenom

Naziv: Nižinski - Zlatna ptica
Autori: Libreto inscenacija: Gordan Dragović, Koreografija: Krunislav Simić
Mesto: Kamerna opera "Madlenijanum" Zemun

      Mirjana Zdravković
      
       Ima nečeg prustovskog u koreorežijskom postupku i polimorfnoj strukturi "aleatorijske drame" Nižinski - Zlatna ptica G. Dragovića i K. Simića, prvoj baletskoj premijeri na sceni "Madlenijanuma" (u sezoni 2001/2002). Pridev "aleatorijski" (alea, kocka, igra; aleator, igrač na sreću) simbolički upućuje na paradoksalnu sudbinu genija igre i koreografa iz prve polovine XX veka. Nižinskog, "umetnika koji se odriče celokupnog života zbog umetnosti" (na sceni), ali koji, u hazardnom "igrištu" životnih okolnosti, u neprestanoj žudnji za ljubavlju i aplauzima gubi sebe i vlastito uporište u realnosti, bežeći u zaumnost od onih "koji ga vole a nedovoljno razumeju".
       Prikazujući privatni život Nižinskog u deset scena (dva čina), od detinjstva do trenutka kad njegov duh poput ptice potkresanih krila napušta svet (poslednja slika), G. Dragović i K. Simić ostvaruju jednu polimorfnu i sinkretističku predstavu, u diskontinuiranom vremenu i prostoru, koristeći fragmentarnost na video-filmski način, sve to uz izvanredno osmišljenu saradnju J. Dragović, kao savremenog inventivnog scenografa, Lj. Orlić čiji kostimi divnih preliva ističu - oblikom i materijalom - svaki pokret tela, delujući istovremeno i kao hiton i kao savremeni kostim, te uz virtuoznu režiju zvuka i tonske zapise klasičnih, neoklasičnih i modernih baleta, B. O. Makovske i Z. Jerkovića, i u majstorskom svetlu P. Alagića. Veoma uspela video-animacija, vešto uklopljena u dramaturgiju, i tonski citati Čajkovskog, Vebera, Šopena, Stravinskog, De Falje, Rodrigeza i dr., miksovana elektronskim konkretnim zvucima (Časovnik iz Ponkijelijeve Đokonde, uzdasi i krici, huk talasa itd.), zvuci starinskog gramofona "His Master's voice", kojima - u scenama sa ansamblom - dominira Veberov Poziv na igru, repetitivnošću i dinamičko-ritmičkom varijabilnošću delovali su kao halucinantna metafora prohujalih vremena punih dramatičnog naboja.
       Izvanredno podsticajni za Simića i Dragovića, muzički fon i scenografski detalji kao da su imali značaj Ventejeve sonate za M. Prusta ili kolačića madlene umočenog u čaj, omogućujući koreografu i reditelju, u ovom scenskom Traganju za izgubljenim vremenom, da u sadašnjem vremenu, putem reciklaže događaja, likova, situacija i senzacija, vaskrsnu život i doba Nižinskog. U vremenski "iskidanim" numerama aleatorijske dramaturgije koja igračima pruža mogućnost uvek novog izraza i snažan lični pečat, ostvaren je, sadejstvom svih učesnika, u tehničkom, interpretativnom i umetničkom smislu, veoma visok domet koji se u pojedinim trenucima, zahvaljujući bravuroznosti i snažnoj individualnoj ekspresiji protagonista i ansambla, u kulminativnim tačkama malih dramskih jezgara pretvarao u doživljaj ekstratemporalnosti jer je u sebi objedinjavao reminiscencije na prošlo, prisutnost sadašnjeg i slutnju budućeg.
       U veoma zahtevnoj koreografiji K. Simića - sintezi klasične, neoklasične igre, plastičnog izraza, mime, tačno motivisanih odnosa i likova - K. Kostjukov je kao Nižinski virtuozno sugerisao sve nijanse lika, kao bravurozni klasični i moderni igrač koji superiorno vlada svim scenskim tehnikama. Telesnom eskpresivnošću podsećao je u pojedinim trenucima na Horhea Dona. Kao virtuozna i nežna B. Nižinska, G. Simić je u tehničkom i interpretativnom pogledu dala svoju najzreliju ulogu (posebno u duetima sa Nižinskim), dok su A. Pavlović kao T. Karsavina i K. Tešea kao S. Lifar poletno i virtuozno odigrali veoma zahtevne klasične deonice.
       Plastična, nežna i usredsređena na muža Nižinskog, strastvena i beskompromisna, D. Dragičević je dala veoma ličan pečat ulozi R. de Pulski, dok je D. Simić sa malo gesta, držanjem i mikrodetaljima, napravio "jednim potezom", kao Pikaso u nekom od svojih crteža, sjajan kroki Djagiljeva. Odlično uvežban ansambl Baleta, predvođen sjajnim solistima D. Kasatkinom, N. Jeremićem (sola), D. Kolarovom, M. Stefanovićem, S. Hadži-Slavkovićem, V. Lečićem (M. Jankovićem, B. Kneževićem i B. Radovanovićem (Kao Malim Vaclavom), pokazao je da nema malih uloga. Na sceni je sve značajno i značenjsko.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu