Đorđe Milojević (1939 - 2001)

      Imam tešku ali časnu obavezu da se oprostim od gospodina Đorđa Milojevića u ime njegovih brojnih kolega iz Televizije Beograd, sa kojima je više nego kvalitetno sarađivao decenijama, ali i u ime brojnih filmskih i televizijskih autora, urednika, producenata ili distributera moje generacije; dakle, ljudi koje najstariji među vama još uvek zovu mladima, a neki novi naraštaji srpske kinematografije, s pravom, odavno zovu- matorcima!
       Čovek koji se od svojih tinejdžerskih godina, osim košarci, posvetio i kinematografiji i u njoj brzo, ali ispravno, prošao sve moguće poslove, od fizičkog radnika i vođe snimanja, do producenta najboljih srpskih filmova i velikog, najuspešnijeg promotera našeg filma u svetu - bio je i ostao uzor mnogim generacijama našeg filma i televizije. Ali odnos koji je gajio prema jednom broju pomenutih ljudi moje generacije, koje je prihvatao kao svoju, nešto mlađu i neiskusniju ali talentovanu braću, kao buduće vodeće ličnosti domaćeg filma i televizije, kao ljude kojima je nesebično prenosio sva svoja znanja kontakte i neophodne informacije - zaslužuje našu večnu zahvalnost velikom gospodinu, profesoru košarke, filma i života - Đorđu Milojeviću. Nikada ne možemo zaboraviti kako nas je učio početnim poslovnim trikovima, pozajmljivao kravate pred prve londonske sastanke ili kanske premijere, upoznavao sa legendama evropskog i svetskog filma.
       Ali, pre i posle toga, poštovali smo majstora produkcije, čoveka koji je učestvovao u stvaranju najboljih srpskih filmova, a još više promotera tog filma u svetu. Počev od prvih iskustava iz vremena crnog talasa, preko majstorskih filmova koji su pripadnici praške škole radili upravo u Centar filmu, pa do brojnih drugih poslova koje je s uspehom decenijama obavljao - Đoka je bio i ostao naš veliki, nezamenljivi učitelj.
       Tokom cele svoje karijere Đorđe Milojević je bio u bliskim kontaktima s Televizijom Beograd, bilo kao producent, bilo kao filmski distributer, a poslednjih godina i kao vrsni dobavljač kvalitetnog televizijskog programa. Takođe, u ona teška vremena, koja su, srećom, valjda za nama, Đoka je i sebe i Centar film, u nemogućnosti svake vrste da se bave velikim filmskim projektima - uputio na proizvodnju sjajnog serijala dokumentarno-igranog programa posvećenog velikanima srpske istorije, umetnosti i sporta, projektu koji je iznedrio na desetine odličnih emisija, TV-filmova i knjiga.
       Televizija Beograd mu nikada ne može zaboraviti dva veličanstvena poteza učinjena poslednjih godina: najpre, poziv da posle bombardovanja Aberdareve, Filmska redakcija i mnoge druge redakcije postanu gosti njegovog i našeg Centar filma, a potom i detalj iz burne noći između 5. i 6. oktobra prošle godine, kada nam se javio s čuvenom porukom: Red je da, najpre, kao čast njegove kuće, odigramo Goranovu "Nacionalnu klasu" i Šijanov i Duškov - "Ko to tamo peva"! Tako je bilo!
       I zbog toga i zbog mnogih drugih velikih i malih, lepih i teških, bolnih i srećnih - stvari, trenutaka i filmskih slika: Hvala Ti, Maestro Đorđe, hvala Ti majstore kalemegdanske košarke, vitezu francuske umetnosti i kulture... Nemoj više žuriti, sada putuj mirno, ostavljajući ovde Tvoju ponosnu suprugu, divnu decu i unuka, Tvoj Centar film, ali i na stotine najboljih filmova i još više prijatelja!
      
       MILOŠ PARAMENTIĆ
       (Reč na komemoraciji u Jugoslovenskoj kinoteci)