Vlada Srbije ponudiće na prodaju trinaest srpskih hotela, putem tendera i aukcija, da bi već od sredine iduće godine prešli u ruke, ako je moguće, nekih od svetskih hotelskih lanaca

      O stanju hotela po Srbiji najefektnija bi bila fotoreportaža - u slici, bez reči, prokomentarisao je direktor jednog od hotela koji su na listi Vlade Srbije za prodaju na budućim tenderima i aukcijama. Nisu, naravno, baš svi srpski hoteli do te mere ruinirani i upropašćeni, dobar deo je u pristojnom stanju, ali da im je potrebno temeljno "pretresanje", to je odavno jasno. Pogotovu za hotele kojima se želi podići kategorija. Teško da će Srbija u skorije vreme postati turistička velesila, ali bar može putnicima namernicima, turistima-entuzijastima, ili biznismenima u ispitivanju tržišta ponuditi pristojan smeštaj, približan onome na koji su navikli.
       Zato će tokom ovog meseca Vlada Srbije raspisati konkurs za finansijskog savetnika, potom kreću tenderi i aukcije, da bi sredinom sledeće godine, ako sve bude teklo po planu, strani hotelski lanci uzeli "pod svoje" neke od domaćih hotela. U saradnji sa Agencijom za privatizaciju, u Ministarstvu trgovine i turizma prvobitno je odlučeno da na tendersku privatizaciju budu ponuđeni hoteli Slavija, Srbija, Jugoslavija, Metropol, Palas, Park u Novom Sadu i Lepenski vir iz Majdanpeka. Na aukciju je trebalo da idu hotel Ekscelzior, Rojal, Turist, Union, Šumadija i Central u Zemunu. Prvobitna odluka da se na aukciji ponude i hoteli Astorija, Prag i Splendid povučena je, pošto oni imaju predratne vlasnike, a vlada se naknadno setila da je u planu i zakon o denacionalizaciji, pa je ova tri hotela izuzela iz prodaje. Zapravo, ima osnova za pretpostavku da je u tom podsećanju veliku ulogu odigrao i Đurđe Ninković, zamenik ministra privatizacije i koordinator tima koji je radio zakon o denacionalizaciji. Inače, Ninković je naslednik vlasnika nacionalizovanog hotela Astorija.
       Kad je sve sumirano, prvobitni plan je modifikovan, pa sada prvo u privatizaciju idu hoteli Turist, Union i Šumadija. Iz prodaje će verovatno biti izuzet i Ekscelzior, jer se Vladi Srbije javio advokat vlasnice koja živi u Americi. Dalje, potrebno je da se reše vlasnički odnosi za još neke hotele: pre nekoliko godina hoteli Jugoslavija i Metropol pripojeni su "Dunav turistu", zavisnom preduzeću Dunav osiguranja, tako da sada to treba da se "razmrsi" - Vlada Srbije voljna je, koliko se može saznati, da nadoknadi ulaganja u ove hotele. Do sada nije bilo poregovora sa JAT-om oko vlasništva nad starim hotelom Slavija (novi je nesporno u vlasništvu JAT-a) niti sa Ministarstvom prosvete oko hotela Palas.
       Ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović kaže da se hoteli uglavnom nisu promenili u odnosu na stanje iz 1948. godine, a neki su još i u gorem stanju. Tu je situacija čistija, različita od fabrika, koje više nisu one iste. Samo treba da se tačno utvrdi ko su pravi naslednici.
       "Hoteli nad kojima je nesporno staro vlasništvo i gde nije ništa urađeno otkad su nacionalizovani, biće vraćeni vlasnicima ili njihovim naslednicima", slaže se i ministar trgovine i turizma u Vladi Srbije Slobodan Milosavljević. Oni će imati obavezu da te hotele dovedu na nivo usluga kao što bi to učinili strani investitori. Nije moguće da se tim hotelima promeni namena", kaže u razgovoru za NIN Milosavljević. Za stare vlasnike biće određeni drugačiji rokovi i kako Milosavljević kaže, "džentlmenski sporazum". Ako sami nemaju novca ili interesa za investiranje, mogu pronaći kupca. I za njih važi obaveza da ispune socijalni program za radnike, kao što će važiti za sva preduzeća.
       Liga za zaštitu privatne svojine, prema rečima Dragane Milovanović, potpredsednice Lige, podržava ovakvu odluku vlade, ali je mana što se pre zakona o restituciji određuju pravila za povraćaj hotela, praktično na osnovu pretpostavki. Takođe, trebalo bi da se vrati i hotel Ekscelzior, kaže Dragana Milovanović. Za tri izuzeta hotela javili su se vlasnici i naslednici, a za ovaj četvrti advokat porodice. Na primedbe da treba vremena za utvrđivanje pravih naslednika, gospođa Milovanović odgovara da je kod celokupne nacionalizovane imovine uglavnom reč o direktnim naslednicima, dakle o prvom naslednom redu. Malo je bočnih naslednika.
       Ni hotelima koji budu prodati, kao ni vraćenim, novi vlasnici neće moći da promene namenu. Kako se hoteli tretiraju kao nacionalno dobro, neće moći da se sruše i na njihovom mestu sagradi, recimo, kockarnica ili tržni centar. Moći će jedino dalje da se prodaju.
       "Ovaj hotel je pre nacionalizacije imao ptt kupatila i pet toaleta na pet spratova, a u sobama je bio beton", kaže Mladen Dukić, direktor hotela Prag. Posle nacionalizacije u hotel se uselila Udba, da bi radnici hotela 1966. kupili radnicima Udbe stanove, potom 1972. srušili stari hotel i napravili nov, uključujući i kupovinu susednog placa. "Mi više ne ložimo kuhinju na ugalj, kao pre rata", kaže Dukić i napominje da poštuje pravo starih vlasnika, ali smatra da neka prava imaju i ljudi koji su taj hotel gradili i u njega ulagali.
       Namera Ministarstva turizma da sa stranim kupcima napravi vezanu trgovinu - da uz jedan atraktivan hotel u Beogradu kupe i neki manje zanimljiv u unutrašnjosti Srbije - nije uspela. Jedino na šta bi kupci mogli pristati, jeste sporazum da deo profita koji ostvare u nekom beogradskom hotelu ulože u hotele ili unapređenje turizma u Srbiji. "Ovo bi moglo biti međurešenje. Sa svakim ulagačem praviće se pojedinačni sporazumi za svaki prodati hotel", kaže Milosavljević.
       Pošto Srbija nema neku naročito atraktivnu turističku ponudu (ako se izuzme patriotski zanos i u ovom sektoru) a i dalje važi za politički trusno područje, teško je očekivati najezde turista, pogotovu prema mestima u unutrašnjosti. Jedna šansa ipak postoji, tvrdi ministar Milosavljević: Ministarstvo turizma napravilo je projekat po kome će po jedan hotel u svakoj od desetak banja dobiti kredite iz republičkog Fonda za razvoj za renoviranje terapeutskih i smeštajnih kapaciteta. Tako bi mogli motivisati strane turističke agencije da ih uvrste u svoju ponudu - zašto naši radnici ne bi, na primer, organizovano dolazili na oporavak, lečene i odmor u srpske banje, o trošku zdravstvenih i penzionih fondova zemalja u kojima rade! To bi se, smatra on, isplatilo svima - strane fondove bi bar tri puta manje koštalo lečenje radnika koje ionako moraju platiti, radnici bi lečenje i letovanje provodili u svojoj zemlji, a banje bi osetno živnule i inkasirale znatno veći priliv nego što ga imaju od domaćih gostiju.
       Pri prikupljanju ponuda za prodaju hotela odlučivaće ponuđena cena, potom ponuđeni socijalni program (odnosno, kako će biti zbrinut višak radnika), zatim investicioni planovi (da bi se hotelu povećao kvalitet ponude) i veze zainteresovanog hotelijera sa turoperaterima i hotelskim lancima u svetu. To je neophodno da bi se strani turisti lakše privlačili i dovodili baš ovde.
       "Ne mislimo da mi treba da budemo mimo sveta i da se borimo sa vetrenjačama, ali je neophodno da se obezbedi sigurnost za zaposlene, da se ne pretvore u socijalne slučajeve. Ako strani kupac traži sigurnost, zašto to ne bismo činili i mi", kaže Olga Zarić, direktor hotela Turist, jednog od prvih sa liste, uz napomenu da za ovaj hotel već postoji interesovanje. Suprotan slučaj je direktor hotela Union Dragan Petković - ne samo da je ljut na ministra Vlahovića, nego i na naše (najlakše) pitanje: kojim kapacitetima hotel raspolaže? odgovara - "sve pitajte Vlahovića, on sve zna. Neću da govorim o tome baš ništa."
       Ministarstvo za privatizaciju donelo je odluku o prodaji bez volje radnika i to nije naišlo na odobravanje, kaže Dragan Marinković, direktor hotela Splendid. "Mi smo ovu odluku pokušali da osporimo, a onda se pojavio i stari vlasnik. Nije sporno da su ga dva krojača gradila 1921. godine i da je hotel za ono vreme bio luksuzan. U međuvremenu je puno uloženo, kvalitet je podignut i nije moguće vratiti ga prvom vlasniku u prvobitnom obliku", kaže Marinković. On priznaje da među zaposlenima postoji strah jer je ovo za njih nova situacija. Za višak radnika treba obezbediti socijalni program. Ispada da su bolje prošli oni koji su se privatizovali po starom zakonu, jer su sad ipak vlasnici, smatra Marinković.
       Čemu uopšte prodaja, ako smo postali otvorena zemlja, pa stranci mogu da grade na slobodnim placevima, pa da se takmičimo, kaže Tomislav Lazarević, zamenik uprasvnika hotela Palas. Nije teško prodati hotel koji radi 70 godina, smatra on, ali, u svakom slučaju, treba da ostane poligon za školovanje ugostiteljskih radnika, jer je to najracionalnije. Ovaj hotel, inače, funkcioniše već 40 godina u sklopu Ugostiteljsko-turističke škole. U svakom slučaju, euforija je prošla, jer se shvatilo da to ne može za dva-tri meseca da se završi, kaže Lazarević.
      
       Ako pođemo od notorne pretpostavke da je kupcu svaka cena visoka, a prodavcu niska, u slučaju naših hotela mora se naći neka realna mera. Nije dobro davati ih budzašto, ali ni zaceniti tako da se ne mogu prodati ni po približnoj ceni. U tom slučaju javnost bi opet zaključila da su prodati budzašto. "Postoji startna cena za prodaju, koja se formira na osnovu procenjene vrednosati hotela. Preterivanje nije po nas dobro, da nam se ne dogodi kao u Hrvatskoj - neki hoteli na Jadranu prvo su procenjivani na 12 miliona maraka, da bi na kraju bili prodavani za pet", kaže Milosavljević.
       Neki od najatraktivnijih hotela u Beogradu ipak su izvan ove ponude. Ako izuzmemo hotele Hajat i Interkontinental koji su već u mešovitom vlasništvu, pa su van prodaje, tu je, na primer, hotel Moskva u samom centru Beograda. On je uspeo da se privatizuje po starom zakonu, tako da je većinski paket akcija podeljen zaposlenima. Za ovakve slučajeve rešenje je dokapitalizacija, smatra Slobodan Milosavljević. Strani kupac bi uložio u modernizaciju hotela i time dobio procenat vlasništva. Međutim, uprava hotela ima nešto drugačije viđenje cele situacije: "Dokapitalizacija je neinteresantna za hotel Moskva, kaže u razgovoru za naš list Sava Janaćević, direktor hotela. "Podržavamo privatizaciju, ali tako da dobijemo nove investicije. Hotel Moskva kategorisan je sa četiri zvezdice, što znači da u postojećim gabaritima nema uslova za dovođenje bilo koje korporacije. Nijedan hotel visoke kategorije u svetu ne može bez parkinga, kongresne dvorane, teretane, butika, što naš hotel sada nema, niti može u postojećim gabaritima obezbediti. Zato smo od grada Beograda tražili da nam dodeli lokaciju pored hotela. Time bi se ovo terazijsko ruglo zatvorilo i stvorili uslovi da se napravi superluksuzan hotel sa pet zvezdica koji je Beogradu potreban. Takav investitor mogao bi da bude budući vlasnik. Nikako neko ko će da našminka hotel i postane vlasnik za male pare. To je fiktivno vlasništvo", kaže Janaćević.
       Ova zgrada je kulturno-istorijski spomenik i traži izuzetno ulaganje. Tvrdnja da radnici - većinski vlasnici nemaju mogućnosti da ulažu u održavanje i unapređenje hotela i da su zapravo oni fiktivni vlasnici, ne stoji, smatra Janaćević. "Samo tokom ove godine mi smo u održavanje hotela uložili milion maraka. Na ime poreza na promet platićemo državi blizu dva miliona maraka. To se ulaže iz sopstvenih sredstava, bez ikakvih kredita. Ne bi došlo u obzir da neko donese taj milion maraka, uloži u hotel i kaže - 'ja sam vlasnik'. Mi imamo tradiciju, lepo očuvanu zgradu i visokoobučeno osoblje i ako dobijemo traženu lokaciju, to će biti najatraktivnija moguća ponuda za gradnju hotela. Tada se u Moskvi neće noćiti za 200 maraka, nego za 300 dolara", kaže Janaćević.
       Kad ovo vreme (najzad) dođe, valjda se u Beogradu neće ni živeti od dvesta maraka, nego bar od trista dolara, što je već druga priča, ali ipak u vezi sa ovom - sve je u ekonomiji povezano.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ