Da li je korupcionaški skandal u Subotici zapravo samo "egzibicionizam mladih političara", ili je, ipak, reč o pravom primeru borbe za ispunjenje predizbornih obećanja

      Marksov put i okolne ulice u Subotici dovešće putnika namernika do fontane vredne gotovo milion nemačkih maraka, kompleksa zatvorenih bazena zasad svedenog na temelje iz kojih vire šipovi iako je dosad uloženo preko milion maraka, te do virtuelne javne garaže koja je srećnom vlasniku već donela nekoliko stotina hiljada maraka, premda se njeno puštanje u rad čak i ne nazire. Kako su se to Subotica i njeno Javno preduzeće Zavod za urbanizam upustili u ovakve poslovne poduhvate, ispitivao je tokom oktobra i novembra Anketni odbor Skupštine opštine, i došao do alarmantnih zaključaka. Međutim, jednoglasno usvojen i potpisan izveštaj višestranačkog odbora Skupština je odbacila, zvanično iz formalnih razloga.
       Osmočlani Anketni odbor, sa po jednim predstavnikom gotovo svih stranaka zastupljenih u Skupštini Subotice, formiran je "posle malo povuci-potegni" 4. oktobra ove godine sa samo jednim glasom protiv i dva uzdržana. Zadatak: da do 15. novembra "utvrdi sve činjenice i okolnosti u vezi sa poslovanjem Zavoda za urbanizam, posebno u delu raspolaganja sredstvima za programe koji se realizuju preko Zavoda za urbanizam", uključujući tu i "realizaciju kapitalnih investicija (kompleks zatvorenih bazena, pozorište, fontana, kulturni centri)". Zadatak Anketnog odbora bio je da "izvrši analizu ugovorenih poslova i njihovu realizaciju, posebno u pogledu izbora izvođača, uslova pod kojima su sklapani ugovori, ugovorenih cena, stvarno realizovanih poslova i dr.", a analiza je obuhvatala period od prvog januara 1993. godine - datum izabran nimalo nasumice, budući da je tada Zavod za urbanizam postao i mnogo više od toga; odlukom tadašnjih opštinskih organa (od uvođenja višestranačja u Subotici je na vlasti partija Jožefa Kase, Savez vojvođanskih Mađara), naime, u Zavod je počeo da se sliva sav novac od komunalnih davanja koji bi inače išao u budžet - komunalna davanja čine preko 50 posto budžeta, a on je ove godine veći od 20 miliona maraka - da bi se zatim iz njega (Zavoda za urbanizam) raspoređivao dalje. Pomalo neobično ustrojstvo objašnjeno je nenormalnim okolnostima koje je (tada) nametnula hiperinflacija, ali i posle toga, pa sve do danas, ništa nije promenjeno.
       Uzgred, na čelu Zavoda sve vreme su Tomislav Pejić (direktor) i Josip Šušnjar kao finansijski rukovodilac (nisu članovi nijedne partije), u istoj fotelji predsednika Izvršnog odbora opštine tokom svih ovih godina je i Imre Kern (SVM), tako da su istragu Anketnog odbora njegovi protivnici u stvari doživeli kao istragu protiv ovih opštinskih čelnika.
      
       Istraga
       Ipak, iako je osnovan gotovo jednoglasno - pa i uz podršku odbornika SVM-a, ubedljivo najbrojnije političke grupacije u SO Subotica - rad Anketnog odbora od početka je bio opstruiran, tvrdi u razgovoru za NIN Mirko Bajić, član odbora iz Demokratske stranke i savezni poslanik ove partije. Da bi ilustrovao izrečenu tvrdnju, on navodi da je, mimo znanja članova odbora, njegov predsednik Bela Ivković skupštini na razmatranje (što automatski povlači prestanak rada odbora) uputio sirov materijal, "tako da je postojala opasnost da on bude odbačen kao neprecizan i nepotpun". Ovaj pokušaj je osujećen i odbornicima je dostavljen obrađen materijal sa zaključcima i preporukama što njegovoj sudbini, međutim, nimalo nije pomoglo; odbačen je glasovima Saveza vojvođanskih Mađara i Hrvatskog narodnog saveza premda su i "njihovi" ljudi u odboru potpisali konačne konstatacije, zadržavši doduše "pravo na izdvojeno mišljenje" po nekim pitanjima.
       Šta je to Anketni odbor pronašao posle dvadesetak održanih sednica?
       - Pronađeno je, tako, da "u ukupno angažovanim sredstvima (Zavoda za urbanizam) od 1993. do 2001. godine nekoliko (sedam, kaže Mirko Bajić) pravnih lica - dobavljača učestvuje sa preko 50 posto angažovanih sredstava, a svi ostali dobavljači (oko 250) u preostalom delu", "pri čemu nije bilo konkursa, već su poslovi ugovarani po sistemu otvorenih kalkulacija", za šta je Zavod, stoji dalje u izveštaju podnetom Skupštini, Odboru dao pismeno objašnjenje.
       S druge strane, predsednik IO Imre Kern utvrdiće za NIN da su poslovi dodeljivani na osnovu konkursa i pozivnih konkursa, iako zakon predviđa i mogućnost direktne pogodbe, a kaže i da, "čak i ako su iste firme dobijale poslove, to ne znači da su bile privilegovane, već da su ponudile najbolje uslove".
       Pronašao je, dalje, Anketni odbor, zanimljive primere livada koje su se nekim čudom u zemljišnim knjigama vodile kao društveni stanovi te shodno tome bile i otkupljene od strane "stanara" koji nisu ni miševi ni ostale poljske životinje već ljudi sa imenom i prezimenom, međutim, od svega što je Anketni odbor naveo u svom izveštaju najzanimljivija je sudbina kapitalnih investicija u Subotici - na početku teksta spomenutih zatvorenih bazena, javne garaže i fontane.
       Završena je jedino fontana u centru grada, ali, po koju cenu? Od početno ugovorene sume između investitora (opštine) i izvođača od oko 130 000 maraka, izmenama projekta ukupno ulaganje dostiglo je čitavih 800 000 maraka više, a da pri tom "ne postoje dokazi da je o ovim izmenama donošena odluka na Skupštini oštine", "nema dokaza da je Opština kao investitor donela odluku o proširenju fontane", te da "kod izbora uvoznika keramike nema dokaza da je bilo izbora dobavljača putem javnog konkursa". Što se konačne cene tiče, Anketni odbor se "nije upuštao u ocenu realnosti vrednosti izvedenih poslova".
       Drastičniji je primer centralne garaže: 4. decembra 1997. godine sklapa se ugovor o izgradnji centralne garaže, a pola godine kasnije i njegov aneks, između opštine Subotica i preduzeća "Subiro" u kome je ono investitor i graditelj i u kome se predstavlja kao vlasnik zemljišta na kome će se garaža sagraditi, "iako to po zemljišnim knjigama nije". Uz to, do dana današnjeg "Subiro" ne obezbeđuje ni građevinsku dozvolu, što preduzeću i ne predstavlja veći problem pošto gradnja nikada nije ni počela - doduše, u ugovoru sa opštinom nisu ni precizirani bilo kakvi rokovi.
       I pored toga, opština od "Subiroa" unapred kupuje 245 kvadratnih metara garaže, i dalje nepostojeće, za oko 250 000 maraka koji na kraju, sledstveno kliznoj skali, postaju skoro 300 000 maraka. Kao garanciju da će posao biti završen i opština dobiti svoj deo garaže, "Subiro" stavlja hipoteku na dva poslovna prostora ukupne površine 200 kvadrata.
      
       Sumnja
       Kako je "Subiro" postao vlasnik ovih 200 kvadrata? Tako što se menjao sa opštinom, i za dva jednosobna stana ukupne površine 65 kvadrata i još jedan poslovni prostor od 17,4 kvadrata dobio četiri zgrade u centru grada od ukupno 750 kvadratnih metara. Jedna od tih zgrada (Matije Gupca 17) podeljena je na tri poslovna prostora i stan od 58 kvadrata, i na njen deo stavljena je spomenuta hipoteka. Sve u svemu, kada se sve sabere i oduzme, "Subiro" je od opštine Subotica dobio skoro 300 000 maraka u kešu i 550 kvadratnih metara prostora, a zauzvrat opštini dao dva jednosobna stana od 65, i poslovni prostor od još 17,4 kvadrata. I pored "potpuno nerealne vrednosti" obavljenih transakcija, stoji u izveštaju Anketnog odbora, "Opština nije preduzela ništa radi zaštite svojih prava, eventualnog raskida ugovora i povratka uplaćenih sredstava u realnoj vrednosti na današnji dan. Zavod za urbanizam je uplatu vršio po ugovorima i aneksima ugovora".
       Nije manje zanimljiv ni slučaj kompleksa zatvorenih bazena, najkrupnije zamišljene investicije u Subotici tokom prošle decenije. SO Subotica donela je 22. maja 1995. godine odluku o izgradnji bazena, utvrdivši vrednost investicije na približno 10 miliona maraka. Raspisuje se konkurs za izvođača (oglas izašao u nedeljniku "Subotičke novine", "iako je vrednost investicije nalagala da se javno objavi konkurs u javnim glasilima regionalnog, odnosno, republičkog značaja", smatra Anketni odbor), a samo dan po skupštinskoj odluci, dakle 23. maja, odabran je investitor - konzorcijum "Dudova šuma", upravo kompanija koja je, pre odluke Skupštine opštine i pre raspisivanja konkursa, i ponudila idejni projekat na osnovu koga je i utvrđena vrednost investicije. Sve zajedno, navelo je Odbor da "dovede pod sumnju utvrđenu finansijsku konstrukciju."
       Šta se dalje događa? U skladu sa potpisanim ugovorom radovi zadugo ne počinju, budući da opština "Dudovoj šumi" ne uplaćuje svih 50 posto avansa kao što je bila dužna, već, tokom tri godine, ukupno blizu "svega" milion i po maraka. Prvi radovi počinju tek u jesen 1998. godine, ali ih ne izvodi odabrani izvođač, "Dudova šuma", već "PIM Beograd", što, opet, ne plaća "Dudova šuma" kao glavni izvođač radova već, ponovo, opština, odnosno njen zavod za urbanizam - trošak od novih 800 000 maraka. "Dudova šuma", odnosno preduzeće "Panongrad" koje je u njenom sastavu, prve radove započinje tek u septembru 1999. godine, i to u vrednosti uplaćenog avansa, ali po cenama važećim u tom trenutku, bez obzira na značajan rast nemačke marke u međuvremenu (skočila je sa 2,5 dinara 1995. godine na 30,5 dinara krajem 1999). Potpisuje se, doduše, Protokol koji predviđa izvesnu revalorizaciju uplaćenog avansa, ali Protokol i revalorizacija ostaju samo mrtvo slovo na papiru. A od kompleksa zatvorenih bazena ostaju samo temelji i šipovi koji iz njih vire.
       "Mislim da su preterane optužbe oko bazena, ali tu je policija, pa neka proveri", lakonski odgovara Imre Kern.
       Skupština Subotice, i pored svega izrečenog u izveštaju čije smo delove citirali, na sednici održanoj 28. novembra odbacuje nalaze Anketnog odbora. Savez vojvođanskih Mađara i Hrvatski narodni savez glasaju protiv, iako je u diskusiji koja je prethodila glasanju (istog dana) i Jožef Kasa pozvao nadležne organe da ispitaju navode Anketnog odbora. Kako saznajemo, tragom potpredsednika republičke vlade pošao je i načelnik Severnobačkog okruga Oliver Dulić (Demokratska stranka), koji je čelnicima lokalne policije i pravosuđa preporučio da daju prioritet istragama pomenutih slučajeva.
      
       Izveštaj
       A zašto je skupštinska većina odbacila izveštaj Anketnog odbora, objašnjava predsednik IO Subotice Imre Kern: Izveštaj je, kaže, u mnogo čemu neprecizan, a "smatrali smo i da se Anketni odbor u nekim elementima bavio poslovima koji nisi bili njegov zadatak". Drugim rečima, ispitivao je i poslovanje Izvršnog odbora - što će Mirko Bajić objasniti potrebom da se stvari isteraju na čistac - za šta bi, smatra Kern, "trebalo formirati novi Anketni odbor".
       Predsednik opštinske vlade kaže i da se "ne slaže da je ovde reč o borbi protiv korupcije", dok Jožef Kasa u izjavi za NIN ide i korak dalje u rastvaranju korupcionaške afere u mutnim političkim vodama: "Ovo je najobičniji egzibicionizam mladih političara."
      
       S druge strane, Mirko Bajić energično odbacuje tvrdnje da je reč o napadu na SVM, podvlačeći da Demokratska stranka samo u delo sprovodi predizborna obećanja. Iz ove stranke, inače, stižu i kontraoptužbe, da je Kasa svoju podršku Zakonu o radu i izboru Nataše Mićić za predsednika republičke Skupštine uslovio "stišavanjem buke oko Subotice", na šta potpredsednik vlade odgovara da "to nije tačno" te da su njegovi odnosi sa premijerom Đinđićem "korektni i dobri nezavisno od situacije u Subotici".
       "Veoma dobro znam šta i kako smo radili", nastavlja Kasa. "Od tvrdnji Anketnog odbora ne stoji ništa, osim da prihodi koje smo ubirali nisu išli državi već u opštinsku kasu. I ako treba da mi se sudi zbog toga što sam ukrao od režima Slobodana Miloševića, stojim hrabro i spreman sam na to."
       Nasuprot Kasi, Imre Kern reći će, na kraju, da je "problem u tome što se bavimo istorijom, umesto da vidimo šta dalje", te da je on "inženjer, a ne ekonomista ili pravnik" zbog čega i "ne mogu da prihvatim odgovornost za nešto što je utvrdio neki sudski veštak". Neka ova rečenica i posluži kao zaključak, sa svim svojim mogućim značenjima.
      
       NIKOLA VRZIĆ