Sa 50 godina života i 20 godina radnog staža, bankarski službenici u četiri najveće propale banke su pravi ljudi u pogrešnom štrajku. Sa dva meseca obuke mogu sebi da obezbede posao do 70. godine života, i da pristojno zarađuju

      Jedan od najbolje rangiranih Jugoslovena u Svetskoj banci je dr Dušan Vujović koji je poslednje tri-četiri godine koordinirao makroekonomski program za Ukrajinu i rukovodio trogodišnjim "programskim strukturnim zajmom" koji institucionalne reforme u ovoj zemlji podržava sa 750 miliona dolara. Pet oblasti reformi na koje se usredsredio Vujovićev zajam neodoljivo podsećaju na reformske zadatke sa kojima je Jugoslavija danas suočena: eliminisanje kašnjenja u plaćanju i unapređenje finansijske i fiskalne discipline; kompletiranje zakonskog regulativnog okvira za funkcionisanje postojećih i otvaranje novih (posebno malih) preduzeća; definisanje i zaštita svojinskih prava, uključujući podršku procesima transparentne privatizacije preko aukcija i tendera; modernizacija budžetskog procesa, upravljanja javnim resursima i državne administracije; i, konačno, reformisanje penzijskog sistema i šire socijalne sfere.
      
       Dokvalifikacija
       Pre šest nedelja dr Vujović je naimenovan za savetnika švajcarskog izvršnog direktora u Svetskoj banci, koji zajedno sa 26 kolega u Savetu direktora odlučuje o svim vitalnim pitanjima ove najveće organizacije za dugoročno kreditiranje razvoja u svetu. On predstavlja Jugoslaviju i neposredno je odgovoran za Uzbekistan u tzv. švajcarskoj konstituenci koja pored toga obuhvata Azerbejdžan, Kirgiziju, Poljsku, Tadžikistan, Turkmenistan i, naravno, Švajcarsku. Pre odlaska u Svetsku banku pre deset godina dr Vujović je bio vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i saradnik Ekonomskog instituta i Instituta za statistiku, Saveznog zavoda za statistiku.
       Pored Jugoslavije i Ukrajine on se u Banci nagledao raznih tranzicionih i reformskih muka od Češke do Kine i od Rusije do Tajlanda. Kao čoveka koji dugo živi u Americi, gde ljudi prosečno promene pet do šest zanimanja u radnom veku, iznenadio ga je nedavni štrajk deset hiljada bankarskih službenika, zaposlenih u četiri najveće jugoslovenske banke koje će verovatno biti zatvorene.
       "Potpuno sam iznenađen odlukom tih obrazovanih ljudi da troše energiju na nešto tako neproduktivno kao što je izlazak na ulicu da bi se zaštitila njihova postojeća radna mesta, jer iako i sami najbolje znaju da njihove banke već duže vreme jedu supstancu deponenata i prave gubitke od 500 maraka mesečno po zaposlenom. To je dva puta više od njihovih plata i ekonomski je neodrživo. Još sam više začuđen njihovim pesimizmom i stavom da su njihove zrele godine i iskustvo hendikep, jer stvari stoje sasvim suprotno", kaže dr Vujović.
       "Bankarski službenici i zaposleni u finansijskom sektoru, uključujući ljude koji danas rade na sličnim poslovima finansijskih usluga, recimo u Zavodu za obračun i plaćanja, verovatno su najkvalifikovaniji i najmoderniji deo radne snage kod nas. Uz relativno malu dokvalifikaciju i inovaciju znanja, oni će biti potpuno spremni da nastave da rade u bankama i preuzmu čitav niz novih poslova koji će se pojaviti u reformisanom finansijskom sektoru orijetisanom na pružanje usluga rastućem broju malih i srednjih preduzeća. Reč je o desetinama hiljada potrebnih nezavisnih ovlašćenih (sertifikovanih) finansijskih konsultanata ili savetnika: računovođa, kontrolora i revizora, poslovnih, finansijskih i poreskih savetnika, itd. Mala i srednja preduzeća nemaju niti će ikada imati 'prostor' da trajno zapošljavaju kompletnu finansijsko-računovodstvenu službu.
      
       Iskustvo
       U najboljem slučaju, imaće jednog čoveka zaduženog za finansije i računovodstvo koji će na budućem tržištu finansijskih usluga kupovati ove usluge od pojedinačnih ili udruženih finansijskih savetnika."
       Jedino racionalno rešenje za Jugoslaviju je približavanje standardima Evropske unije u širem domenu finansijskih usluga. Na tome se, upravo, ubrzano radi u Ministarstvu finansija Srbije, koje razvija modernu upravu prihoda i planira da uvede trezor već sredinom sledeće godine, kao i u NBJ koja se sprema da reformiše i modernizuje Zavod za obračun i plaćanja (ZOP). Sve te promene treba da se izvedu u vrlo kratkom roku. Školski sistem će nove stručnjake sa potrebnim znanjima iz ovih oblasti početi da daje u najboljem slučaju tek za pet do deset godina. Da bi ovi mladi stručnjaci stekli potrebno iskustvo, moraće da se sačeka narednih pet do šest godina. Odlagati reforme na tako dugi rok nije ni racionalno ni poželjno.
       "Očekujem da će broj zaposlenih u širem sektoru finansijskih usluga na kratak rok, ostati približno isti, a da će u budućnosti beležiti veoma brz rast. Struktura zaposlenih, odnosno pruženih usluga moraće, međutim, značajno da se izmeni. Umesto velikih administracija u bankama usmerenih na transmisiju kredita iz emisije i inostranstva uglavnom neefikasnim državnim i društvenim preduzećima, biće potrebno ponuditi čitav niz modernih bankarskih, računovodstvenih, kontrolno-revizorskih, finansijskih i poslovnih usluga", kaže Vujović.
       Sigurno je da postojećoj strukturi zaposlenih nedostaju neka važna znanja da bi se prebacili na ove nove finansijske usluge. Ali, oni možda i nisu svesni da poseduju iskustvo i neka izuzetno važna znanja o pojedinačnim preduzećima (komitentima) i čitavim sektorima sa kojima su godinama radili. Niko ne zna bolje situaciju u metalskom kompleksu, na primer, nego zaduženi službenici u Investbanci. Mnogi od njih će, sigurno, veoma lako i brzo naći posao u novim bankama koje će želeti da podržavaju privatizaciju ili investiraju u ove sektore. Drugi lako mogu da postanu veoma korisni članovi timova koji će vršiti evaluaciju preduzeća za privatizaciju ili pripremati planove njihove rehabilitacije. Preostali moraju da se otisnu i zaplivaju na tržištu rada gde će na najbolji način osavremeniti svoja stručna znanja i "prodati" ih, bilo kao stalno zaposleni ili kao samostalni konsultanti/savetnici.
      
       Modernizacija
       Postojeći bankarski i drugi radnici u širem finansijskom sektoru, posebno ljudi koji godinama rade u bankarskom sektoru imaju, dakle, sva osnovna znanja i idealno su pozicionirani da u veoma kratkom roku od svega nekoliko meseci kvalifikovano preuzmu ove poslove. Ta znanja je potrebno samo malo dopuniti pa da oni postanu spremni da rade u znatno proširenoj poreskoj upravi, u budućem trezoru srpskog ministarstva finansija, ili kao nezavisni poreski savetnici, računovođe, revizori i kontrolori. Osim znanja i iskustva, ovakvi poslovi traže minimalna ulaganja - jedan kompjuter sa modemom i odgovarajuće računovodstvene ili finansijske programe. Takav posao može lagodno da se radi i do 70. godine života pošto pojedinac može sam sebi da odredi i radno vreme i obim rada. Ovi poslovi su idealni da se, makar delimično, obavljaju kod kuće koristeći moderne komunikacije. Takozvani tele-commuting postaje dominantan trend u Americi i svim razvijenim zemljama", kaže Vujović.
       "Iznenađen sam pasivnim načinom na koji ovde ljudi shvataju socijalni program. To nije neka crkavica koju oni treba da dobiju i onda da je polako troše, nesrećni i zaboravljeni, ispred nekog televizora i uvereni da nikome i ni za šta ne trebaju. Socijalni program je pre svega način da ljudi steknu nova znanja i nađu novi posao", objašnjava naš sagovornik.
       Da bi se razumelo koja su to nova mesta koja pominje Vujović i da bi postalo jasno zašto on iz sasvim racionalnih razloga veruje da su finansijske usluge deo tržišta radne snage koji bi potencijalno najbrže mogao da se razvije, treba pojasniti zašto se sada izvodi reforma Zavoda za obračun i plaćanja i kakve će se nove državne funkcije - i s tim povezane usluge - razviti u narednom periodu.
       U vremenu koje je iza nas ZOP je služio državi i društvenoj privredi koju smo tada imali. Polazeći od toga da je državno, odnosno društveno vlasništvo, brisalo granice između preduzeća i države, na jednom mestu i pod jakom državnom kontrolom u SDK a kasnije ZOP-u, bile su objedinjene sledeće osnovne funkcije: (1) interna finansijska ili računovodstvena kontrola (tj. provera da li su preduzeća dobro sastavila periodične ili završne finansijske izveštaje) koja pripada isključivo preduzećima, (2) razrez poreza, dokumentarna kontrola, i naplata poreza i doprinosa, kojom će se ubuduće baviti modernizovana Republička uprava prihoda preko sopstvene mreže regionalno raspoređenih ispostava, (3) platni promet između preduzeća i banaka (izvorna funkcija ZOP-a koja će u njemu i ostati, ali će platnom sistemu biti pridodate i komercijalne banke), (4) fiskalni transferi (između različitih računa i podračuna budžeta, fondova i drugih državnih organizacija i korisnika budžetskih sredstava) što će ubuduće obavljati sada nepostojeći trezor u okviru srpskog Ministarstva finansija, i (5) nezavisna eksterna kontrola revizija (provera završnih računa preduzeća i provera izvršenja budžeta). Pored toga, ZOP obavlja čitav niz drugih funkcija kao što su obezbeđenje i fizički dotur gotovine i prikupljanja ogromnog dela privredne statistitike.
       "Ovaj spoj je krajnje neprirodan za tržišne privrede. To bi bilo kao kad biste u jednoj organizaciji objedinili uloge javnog tužioca, advokata, suda, porote, policije i zatvora. Po ugledu na narodnu izreku 'kadija te tuži, kadija ti sudi', takvo spajanje funkcija kosilo bi se sa osnovnom idejom nezavisnog sudstva i, jednostavno ne bi moglo da opstane", kaže Vujović.
      
       Usavršavanje
       Posledično, ljudi koji danas rade u ZOP-u (ima ih oko 8000) imaće opciju da rade u okviru reformisanih funkcija ZOP-a, da "migriraju" sa fiskalnim funkcijama u upravu prihoda ili budući trezor ili da, pak, mesto nađu u nekoj od novih institucija koje će mu se pridodati (Nacionalna štedionica i Registar preduzeća i, moguće, Registar akcija preduzeća i drugih hartija od vrednosti).
       U eksternoj kontroli preduzeća, gde se proverava tačnost završnih računa preduzeća, biće mesta za šest najvećih revizorskih kuća kakve su "Dilojt tuš", KPMG, "Prajs voterhaus kupers", "Artur Andersen" i druge, ali i na stotine malih privatnih firmi u kojima će posao moći da nađu ljudi iz ZOP-a i bankari s početka teksta. "Predviđam da će za sertifikovane računovođe, kontrolore i poreske savetnike moći da se nađe novih 15 do 20 hiljada radnih mesta u veoma kratkom vremenu. A za taj posao nema boljih i kvalifikovanijih ljudi od bankara koji su svoj radni vek proveli baveći se upravo tim i sličnim poslovima", kaže Vujović. "Samo se po sebi razume da građani neće sami popunjavati godišnju prijavu poreza na prihod koja će od iduće godine verovatno postati obaveza. To će za njih raditi upravo neki od ovih sadašnjih bankara - budućih poreskih savetnika i tako će biti stvorena nova radna mesta."
      
       TANJA JAKOBI