Ćinđić i ja moramo da sarađujemo. Nismo zlopamtila ni on ni ja. Naravno, nastane neki sukob, ali mi smo na takvim pozicijama da moramo da sarađujemo

      Najveća neizvesnost i najveća nepoznanica pred uspostavljanje "novog DOS-a", bez DSS-a, bilo je držanje Velimira Ilića, čačanskog gradonačelnika i predsednika Nove Srbije, pošto je, ne jednom, iznosio veoma teške optužbe na račun rada republičke vlade i premijera, a naročito na rad nekih ministara kao što je ministar unutrašnjih poslova. Na početku sastanka Predsedništva DOS-a, održanog prošlog ponedeljka, priča Ilić, bilo je onih koji su bili veoma naoštreni da se DSS-u oduzmu skupštinski mandati, ali on je, kaže, smatrao da bi to uzrokovalo veliku političku neizvesnost i tek kada se predsednik Nove Srbije, kao "najsumnjiviji" (izraz Nenada Čanka) izjasnio da će podržati vladu, postalo je jasno da će vlada zadržati skupštinsku većinu i bez DSS-ovih mandata i tada je situacija postala opuštenija, a i sam premijer Zoran Ćinđić se priklonio toj, manje radikalnoj varijanti.
       - Voju Koštunicu izuzetno cenim i poštujem, on je pobedio Miloševića; isto tako, ako neko radi reforme, ajde da podržimo i njega, Ćinđića; ja, lično, i Nova Srbija izuzetno smo simpatisali DSS i bili smo uz Koštunicu. Programski mi tu politiku nismo ni napuštali. Uvek ćemo biti za predsednika Koštunicu ali ćemo uvek podržavati sve ono što je dobro kod Ćinđića i DS-a. Zašto bismo pravili izbore ako bismo za pola godine došli u istu situaciju, kaže predsednik Nove Srbije.
      
       Kako iz vaše perspektive izgleda ponašanje dveju najvećih stranaka u DOS-u koje su se našle na suprotnim stranama?
       - Ja sam više puta tražio da se preispita rad vlade, čak i pismeno i to još nije stavljeno na dnevni red. Demokratska stranka Srbije je veoma bila važna u izborima i njen predsednik je postao veoma važan u celoj priči. Međutim, oni su se sve više uklanjali od vlasti, uzmicali, i davali sve veći prostor ostalima i kada su ta odstupanja prevršila sve granice onda su se oni setili da pitaju "a gde smo mi?". U toj podeli vlasti bili su vrlo komotni i uvek su se sklanjali. Mi ne možemo tačno da znamo koliko je građana na izborima bilo za DSS i za nosioca liste, ali ispitivanja javnog mnjenja kažu da je to veliki broj. I sad, njih nema u vlasti, to je nekorektno prema građanima Srbije. Ni Nova Srbija nije dobila skoro ništa, mada sve ankete kažu da smo treća stranka u DOS-u. Ja sam bio veliki kritičar rada vlade, jer sam smatrao da ona sve više ide ka jednostranačkoj vladi. Problemi koje smo svi mesecima gurali pod tepih, eskalirali su.
       Tako je došlo do toga da jedni misle da su rešenje novi izbori, a druga grupacija bila je zadovoljna postojećim stanjem, pošto je došla na pozicije za koje je znala da nikada na izborima ne bi mogla da ih ostvari.
       Evropska unija i Amerika su se suprotstavile izborima i napravile veliki pritisak da do izbora ne dođe. Ta varijanta sa izborima je, dakle, veoma rizična i problematična i okrenuli bismo svet protiv nas u trenutku kada ima mnogo problema na međunarodnoj sceni i bez nas. To su neki shvatili kao odrešene ruke da rade šta hoće. Na taj način je u DOS-u stvorena većina i svako ko je u situaciji da od njega zavisi ta većina shvatio je da može da traži šta god hoće. Tako Čanak dođe na sastanak i traži da se izbaci Koštuničina partija. Nemamo preča posla nego da tražimo republiku, da nosimo šal, da glumimo Rugovu. I pitanje da li veći prekršaj u DOS-u prave oni koji traže da se rekonstruiše vlada ili oni koji traže republiku.
      
       Šta preporučujete kao izlaz iz takve situacije?
       - Razlog zbog kojeg je DOS upao u krizu je taj što smo imali postavljen cilj - rušenje Miloševića i kada se to dogodilo mi više nismo imali zajednički cilj. Svi su shvatili da mora doći do nekakvih izbora i svi su počeli da jure neke svoje ciljeve i tako smo dobili osamnaest različitih ciljeva. Jedino rešenje je da se ponovo grupišemo, odredimo minimum zajedničkih ciljeva i probamo da to ispoštujemo. To podrazumeva i rekonstrukciju vlade ali i to da se neke stranke prihvate posla i odgovornosti u toj vladi. Treba da donesemo nekoliko ključnih zakona i donesemo novi Ustav. Mislim da i premijer prihvata tako nešto. Tu spada i decentralizacija vlasti koja bi spustila tenzije, naročito između Srbije i Vojvodine. Ni građani Vojvodine ne žele da pobegnu od centralizacije iz Beograda da bi stvorili centralizaciju u Novom Sadu.
      
       Šta vidite kao konkretnu alternativu onome što je vlada uradila ili što nije uradila?
       - Ne mogu da shvatim da vlada ne vidi, kao ni ona Miloševićeva, da u kuršumlijskom kraju u osam sela nema nijednog stanovnika. Da je iseljavanje sa Peštera masovno. U planinskim selima je neodrživ život i ljudi dolaze u gradove da budu beskućnici i tako se stvara gradska sirotinja zbog koje država posle mora da kupuje socijalni mir. Tako se uništava selo i seoski domaćin. Ja ne vidim u aktivnosti vlade da brine o ravnomernoj raspodeljenosti stanovništva na čitavoj teritoriji. Strateški, ova vlada mora da pokrene proces da se gradska sirotinja što više vraća na napuštena seoska imanja.
       Zatim, ogromna količina električne energije ode u prazno. Neshvatljivo je da neko ko se greje na struju živi u neomalterisanoj zgradi. To zovem projekat "utopljavanja Srbije". Tu ima prostora za čitavu industriju izolacionih materijala.
       Milijardu maraka godišnje potrošimo na uvoz cigareta. A nećemo da dozvolimo da se prave fabrike kod nas da seljaci gaje duvan, da tu milijardu zadržimo, prelijemo kod naših seljaka.
      
       Za koje mesto ste konkretno zainteresovani u vladi, pošto pretpostavljam da biste to prihvatili? Je li još aktuelna kombinacija sa vama kao ministrom za kapitalne projekte?
       - Znate kako, da li ću biti ministar, potpredsednik vlade, nije bitno. Ja sam mnogo radio na investicijama i znam kolike su tu mogućnosti. Zainteresovan sam za vladu, ali imam jedan uslov, želeo bih da u tu vladu uđemo svi zajedno, a ne posvađani. Vlada mora da ima stabilnu većinu, a ne da držimo u vladi, recimo, ministra policije, a svima nam je jasno da on ne može da napravi ništa u policiji i da takav ministar sedi tamo zato što od njegovih poslanika zavisi vladina većina. Nema reformi ako premijer stalno razmišlja da li ima većinu. Povratkom u vladu DSS daje mogućnost da se ta vlada operativno razmahne.
      
       U poslednje vreme slabo spominjete predsedničke izbore. Šta je sa vašim predsedničkim ambicijama?
       - Ja sam mnogo govorio o tome i došao sam u tešku situaciju. Znate da sam po nekim anketama bio među najozbiljnijim kandidatima za predsednika Srbije i navukao samo veliku mržnju na sebe i velike probleme. Stekao sam hiljade protivnika i udaraju me sa svih strana. Niko ništa pozitivno nije rekao o meni. Doveo sam investitora koji je želeo da ovde gradi fabriku cigareta, najregularnije, sve je prošlo proceduru u saveznoj, štaviše, i u republičkoj vladi, investitor je imao razgovor i sa premijerom i sa ministrima, Vlahovićem, Đelićem... Ne pravim fabriku ja, mi smo samo dali lokaciju i tehniku da se to ubrza, u najboljoj nameri da što pre dođu neke investicije. A neko me mlati po novinama da podržavam duvansku mafiju, a ja u životu nisam zapalio cigaretu, niti znam marke cigareta. A ako taj što sagradi fabriku ne zna da radi, ako će da propadne, pa šta nas briga, on je doneo fabriku, uložio, halu neće odneti. Ne vidim ništa sporno ako su sva ministarstva i nadležne službe dale saglasnost.
      
       Da li bi bilo racionalno sada raspisivati predsedničke izbore?
       - Da Srbija ima predsednika ne bi bilo svih ovih problema u DOS-u. To ne može da bude figura koja je tu pro forme. Svi idu nekuda, negde putuju, sklapaju nekakve ugovore - niko nikoga ne obaveštava. To je zato što nema predsednika. Nema domaćina, a Srbija je navikla da ima domaćina.
       E, sad, pitanje je kako tu postupati. Da li naći ličnost koja će da prekine ove procese u Srbiji, da stanje stabilizuje i uvede red, ili ćemo naći nekoga ni luk ni voda, nekoga prodavca magle, nekog od eksperata o kome pričamo koji su sad imali priliku. Imali su velike resore u jednoj ili drugoj vladi i ništa nisu napravili. I sad, takav kaže "kad ja budem izabran" - pa već si izabran. Sad si na vlasti. Ali, vidite kako je na rejting-listama: najbolje se kotiraju oni koji nit' smrde nit' mirišu. Sa svima su dobro, tu su negde, ulickani, uštirkani - najgore prolaze oni koji su operativni, koji ne prezaju da stave primedbu i da se zamere.
       Svi očekuju neke donacije. Donacije mogu da posluže da nam kupe struju da preživimo zimu ili da prehranimo izbeglice, ali nema pokretanja "Zastave" od donacija. A mi se toliko oslanjamo na donacije i prosto smo ljuti kada nam neko ne da donacije. A nismo baš toliko siromašni. Ako ne možemo da proizvodimo elektroniku i automobile, da vidimo šta možemo. Je li to zdrava hrana, hajde da napravimo koncept, ali tog koncepta nema, nema strategije.
       Žalosno je to kada vidite, tamo sedi sve doktor do doktora, doktor Pera, doktor Steva, a ništa, nema rezultata. Niko od njih sat jedan nije radio praktično. Zato predsedničke izbore treba da shvatimo ozbiljno, da kandidujemo one koji će ovo stanje da preseku.
      
       Vratimo se DOS-u. Izgladili ste odnose sa g.Ćinđićem. Je li to ranije zaista bio nesporazum kao što ste obojica rekli ili je reč o nagodbi na poslednjoj sednici Predsedništva DOS-a?
       - Nije napravljena nikakva nagodba. Mi smo glasali kako mislimo da treba. Ima problema u vladi i ja sam je kritikovao, ali gospodin Ćinđić i ja moramo da sarađujemo. Nismo zlopamtila ni on ni ja. Naravno, nastane neki sukob, ali mi smo na takvim pozicijama da moramo da sarađujemo. Želeo bih da i ostali političari nisu zlopamtila, mi smo u politici, razumete. Ja podržavam reforme, više puta sam govorio, ja ne mogu da glasam sa SPS-om i JUL-om, ne mogu, stvarno, to je nešto jače od mene. Najgori u DOS-u, onaj stvarno najgori, za mene je uvek ispred najboljeg socijaliste i julovca.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      

Autoput U kontekstu vaše moguće kandidature za predsednika tema je bila i autoput. Kako sada gledate na taj projekat, iz perspektive, ipak, samo jednog predsednika opštine kroz koju bi, taj put, trebalo da prođe?        - To je interesantna priča. Ovaj deo centralne Srbije nema puta. Čačak nema prugu. Ovo je jedini put za more, Ibarska magistrala je magistrala smrti. Autoput je velika investicija, te pare bi sve došle u naša preduzeća. Javni radovi su često pokretali privrede zemalja koje su bile u sličnoj situaciji kao što smo mi sada. To bi bila velika investicija našoj državi, a moglo bi da se izlobira, da se dođe do sredstava, nešto koncesijama, nešto na drugi način. Ali, da bi se radio autoput, najmanje dve godine treba da se obave pripremni radovi i projektna dokumentacija. Tu dokumentaciju smo mogli da pripremamo za ovih godinu-dve, da omeđimo trasu, da se obavi geometarski posao. To su mogli da rade ljudi iz CIP-a, Saobraćajnog instituta, Energoprojekta, koji sede besposleni, pa kad im već dajemo platu neka nešto i rade, tako da nas to ne bi puno koštalo.        Najtesnije grlo puta prema Beogradu je Preljina-Rudnik. Opština Čačak i opština Gornji Milanovac su podneli ministarstvu zahtev za projektovanje tog dela. Ajde prvo da uradimo taj deo, nisu to velika sredstva. Ono što nije početo nije ni završeno.