NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta hoće DSS?

U DSS-u kažu da će čekati samo do nove godine: ako njihov kompromisni predlog ne bude prihvaćen, onda na proleće slede vanredni izbori

      Beogradskom političkom čaršijom uveliko kruži priča da je u Demokratskoj stranci Srbije došlo do raskola. Na jednoj su strani (navodno) umerenjaci, koje predvodi potpredsednik stranke dr Zoran Šami, drugu struju predvode "mladi lavovi" stranke, koji su znatno radikalniji.
       Da li u stranci, posle svega što se događalo ovih dana na političkoj sceni Srbije, ima trvenja? Verovatno da ima, kao što ih ima i u svakoj drugoj političkoj partiji. Ali, nijedan dokaz da je reč o ozbiljnom sukobu dveju struja nije iznet, pa nam ostaje, ozbiljnosti radi, da verujemo u dokaze a ne u izvore koji su želeli da ostanu anonimni.
      
       Gađanje strelama
       Nije prvi put da se, u vreme političkih kriza (a mi jednu takvu ozbiljnu krizu upravo doživljavamo ovih dana), stranke gađaju raznim strelama. Već viđeno. Ipak, šta o tome kaže Dušan Proroković, potpredsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije.
       - O dvema strujama u Demokratskoj stranci Srbije bilo je govora, i to mnogo, i u martu dvehiljadite, i u junu dvehiljadite, pa u oktobru dve hiljade prve, pa se sada o nekim "velikim" sukobima ponovo govori, u decembru ove godine. Nikakvih posledica na normalan rad stranke nije bilo, niti će ih i ovoga puta biti. Ove izmišljotine, tvrdim, uopšte ne utiču na naš stranački rejting. Sve se to plasira iz određenih krugova koji niti su naklonjeni Demokratskoj stranci Srbije niti su u nekom "političkom okviru", pa ni u samoj stranci, a sve sa ciljem da se izvrši pritisak na same funkcionere stranke. Ali, kako se sve završilo u svim prethodnim slučajevima, tako će se, verovatno, završiti i sada, bez ikakvih posledica po Demokratsku stranku Srbije. Na kraju krajeva, čini mi se da se mnogi članovi Vlade Republike Srbije više bave Demokratskom strankom Srbije, izmišljajući nekakve sukobe u njoj, nego poslom kojim bi trebalo da se bave - kaže Proroković.
       Na poslednje Predsedništvo Dosa, održano prošle nedelje, niko iz Demokratske stranke Srbije nije došao. Za upućenije, to i nije bilo neko iznenađenje, kao što su i za vest da će se, ovih dana, sresti, u četiri oka, Koštunica i Đinđić, o svemu dogovoriti i sve nesporazume ispeglati, oprezni smeli ruku u vatru da metnu, uvereni da je to izmišljotina petparačkog novinarstva. Nikako ne znači da do tog susreta neće doći, ali ova nedelja bila je prerana za prijateljsko ubeđivanje, pošto su poslanici Dosa, uz pomoć Stranke srpskog jedinstva, prosto naterali predsednika republičkog parlamenta Dragana Maršićanina da podnese ostavku (tražena je, naime, njegova smena), a onda su odbili da se formira anketni odbor koji bi ispitao sve naše duvanske staze i bogaze.
       - Mi ni posle svega toga nismo hteli da izazivamo političku krizu. Pošto je prema koalicionom dogovoru nama pripadalo mesto predsednika parlamenta, tražili smo pre sastanka Predsedništva Dosa da se u parlamentu sve vrati u pređašnje stanje. Predsedništvo Dosa, na naše zaprepašćenje, to je odbilo! Mi smo i posle toga predložili jedan nov potez: ako krizu već ne možemo da rešimo u Dosu, da umesto svađe ko je i koliko zaslužan za izbornu pobedu, predložimo Skupštini Srbije donošenje akta koji bi obavezao Vladu Srbije da od predsednika države zatraži raspisivanje vanrednih izbora. Obe su naše ponude i dalje na stolu, a ja naglašavam da su obe ponude vrlo konstruktivne. Nismo, dakle, išli na obaranje vlade, nego na elegantniji izlaz iz krize, iako nismo nimalo zadovoljni vladinim ponašanjem i radom. Niko naše razumne kritike vlade nije hteo ni da čuje. Štaviše, jedan od potpredsednika Vlade Srbije izjavio je, ako se ne varam, kako vladu niko ne sme da kritikuje osim samih članova vlade - kaže Zoran Šami, potpredsednik Demokratske stranke Srbije.
       Vreme prolazi. Nema ozbiljnijih promena, a kada će se desiti - ne zna se. Naš sagovornik Zoran Šami kaže o izborima još i ovo. Misli on da zemlje u tranziciji, po pravilu, imaju češće izbore, ali i zemlje koje se transformišu takođe često idu na izbore. To su zemlje rovite demokratije i zato je neophodno da se dese mnogi izbori kako bi se došlo do više demokratije i bolje vlasti.
       - Pomenuću primer Italije. U jednom periodu od nekih dvadesetak godina, Italijani su sedamdeset i šest puta išli na izbore! Ne vidim da Italijanima zbog toga nešto danas fali. Oni su ušli u sedam najrazvijenijih zemalja sveta - kaže dr Šami.
      
       Sigurni mandati
       A kako reaguje na pretnju da će Demokratska stranka Srbije biti izbačena iz Dosa i ostati bez poslaničkih mandata? Kaže, uvek postoji mogućnost, kad izađete na ulicu, da vas neki siledžija mlatne po glavi i otme novčanik. Normalan čovek nikada o tome ne razmišlja - kaže - i na ulicu izlazi slobodno.
       - Prema tome, nema razloga da razmišljamo o tome kako će nam neko oteti mandate.
       Bilo je toga u našoj političkoj praksi (namerno ne kažem parlamentarnoj) u vreme Slobodana Miloševića, ali on mandate nije otimao jačima od sebe, nego nekim strančicama koje su mu se bile prikačile za skut, kao čičak.
       Naši sagovornici kažu da je prikrivanje političke krize u Srbiji čista besmislica. Ukoliko se na vreme ta kriza ne prizna, a u našem slučaju parlamentarna kriza postoji, onda neminovno dolazi do toga da se politička kriza širi na celo društvo. To se, upravo, desilo Miloševiću. On nije hteo da prizna krizu, pre četiri-pet godina, pa je došlo do društvene krize i socijalnih nemira, računajući i velike političke demonstracije protiv krađe lokalnih izbora.
       - I sada, izgleda, neko ne želi da prizna kako politička kriza postoji, prouzrokovana, pre svega, različitim pristupima procesima reformi. Srbiji preti opasnost od pojave neke nove društvene krize. A da socijalna i te kako postoji, to zna svaki naš čovek - kaže dr Šami.
       Koliko će Demokratska stranka Srbije čekati da se njeni kompromisni predlozi prihvate? Odgovor je: do kraja godine. Ako od dogovora ne bude ništa, onda će u Srbiji biti izbora najdalje za tri-četiri meseca. To je stav ove, verovatno (još uvek), najjače političke stranke u Srbiji, koji se mora respektovati.
      
       PETAR IGNJA


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu