Kupovina novog oružja verovatno nije prva stvar koju treba da uradite, ali je očigledno da svaka reforma ima svoju cenu i tu nema pomoći

      Vodeći ljudi treće Jugoslavije, predsednik Vojislav Koštunica, republički premijer Zoran Đinđić i ministar policije Dušan Mihajlović dobili su krajem prošle nedelje materijal od 1000 strana u kojima im stručnjaci Instituta Ist-vest i Centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga iz Ženeve preporučuju kako da obave reformu vojske, policije, državne bezbednosti, pograničnih službi i carine. U pripremi tog izveštaja učestvovalo je oko 100 eksperata iz 25 evroatlantskih zemalja, od SAD do Rusije. Ideja o saradnji rođena je u razgovoru predsednika SRJ i kopredsednika Ist-vest instituta Martija Ahtisarija, krajem prošle godine, a predsednik ženevskog Centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga, ambasador Teodor Vinkler godinu dana kasnije, u razgovoru za NIN, napominje da je pred vlastima u Beogradu otvoren prilično dug put. "Učinjen je znatan pomak u Jugoslaviji od prošlog oktobra ali put do cilja je veoma dug. Naše ključne preporuke usmerene su na novu nacionalnu bezbednost, koja bi bila politički transparentna, imala široko uporište u društvu i istovremeno označavala jasan i vidljiv raskid sa politikom vođenom protekle decenije. Nova nacionalna bezbednost trebalo bi da sadrži definiciju kako Jugoslavija vidi sebe, ali i ceo region u sledećoj deceniji ili dužem periodu. Takva politika trebalo bi da odredi državne interese i glavne prioritete vaše zemlje u spoljnoj, odbrambenoj i bezbednosnoj politici."
      
       Pretpostavljam da ste imali prilike da proteklih godina sarađujete sa drugim zemljama u tranziciji. Da li možete da napravite neku vrstu poređenja?
       - Svaka mlada demokratija se suočava sa apsolutno istim problemima. Naš izveštaj sadrži studije o tome kako su druge tranzicione zemlje rešavale ključne probleme u reformi oružanih snaga, za koji deo reformi su, nakon svega, rekle da su mogle da urade bolje, što omogućava vašoj zemlji da izvuče određene pouke. Osnovna ideja je bila da novom rukovodstvu prezentiramo lekcije koje su drugi učili. Vaša zemlja je već izgubila deset godina i ovim pokušavamo da malo skratimo to zakašnjenje tako što bi vam predočili uspehe ili greške u ranijim reformama. Ako bih poredio situaciju sa drugim zemljama, onda bih rekao da oružane snage u ovoj zemlji i dalje veruju kako mogu same sebe da reformišu. To je pogrešno. To neće uspeti. Takvim pristupom će se samo odložiti, a cena će biti viša.
       Jasno je da reforme moraju voditi civili, kao i da političko rukovodstvo mora definisati ciljeve i nadgledati čitav proces. Kada političari budu utvrdili tok i metode tog procesa, oružane snage mogu da pomognu u tehničkom delu reformisanja, da kažu koliko tenkova ili aviona im je potrebno, ali je jasno da sve mora biti pod političkom kontrolom i mora biti deo šireg procesa, u kome bi se istovremeno reformisao čitav bezbednosni sektor. Uzmite primer Makedonije, policija nije dovoljno naoružana da bi se borila protiv gerilaca, a vojska ima samo tenkove i teško naoružanje. Policija nije dovoljno jaka, a armija se izlaže opasnosti da bude optužena za prekomernu upotrebu sile, jer koristi teško naoružanje u urbanim sredinama. Zato je neophodno da se te reforme u vojsci, policiji i drugim sektorima bezbednosti sprovode paralelno, kao deo istog procesa.
      
       Jedna od vaših preporuka je da treba formirati političko telo koje bi nadgledalo oružane snage i, između ostalih, bilo sastavljeno od predstavnika parlamentarnih partija, kao i predstavnika raznih oblasti ove države. Zašto bi u tom telu trebalo da budu predstavljene oblasti, kada su one već predstavljene u parlamentu?
       - Mi smo u Švajcarskoj imali iste dileme i rasprave. Prvo je bivši državni sekretar i veoma iskusni diplomata Blumberg sastavio komisiju koja je imala 42 člana i bila uglavnom sastavljena od poslanika, penzionisanih oficira, predstavnika studenata, sindikata, udruženja pravnika. Posle 18 meseci žestokih debata i napornog rada, komisija je pripremila preporuke o nacionalnoj bezbednosti, vlada je zatim pripremila svoj izveštaj u kojem je zadržala dobar deo nalaza te komisije, dodala neke svoje zaključke i iznela ga pred parlament gde je dobila veoma ubedljivu podršku. Kada smo ovdašnjim vlastima predložili formiranje takvog tela, imali smo dve ideje - prvo, da se kroz to telo postigne politički konsenzus i da ono pripremi odgovarajuće legalne okvire za reformu bezbednosne politike, a drugo, da zbog poznatih problema u federaciji nije dobro vezati to telo samo za parlament.
      
       Kako reformisati armiju u zemlji sa devastiranom ekonomijom, jer se čini da je lakše postići konsenzus o reformama nego pronaći sredstva za njenu realizaciju?
       - Kupovina novog oružja verovatno nije prva stvar koju treba da uradite, ali je očigledno da svaka reforma ima svoju cenu i tu nema pomoći. Ako budete čekali, ta cena će biti samo viša. Dugoročno gledano, od reformi će zemlja imati koristi, uključujući i one finansijske prirode, kao što je smanjenje budžeta. Ali, najvažnije je da ćete dobiti snage koje će biti efikasnije i sposobnije da ispune zadatke što je u ovom regionu prilično važno. Takođe, reforme će ojačati šanse Jugoslavije da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, uđe u Savet Evrope, Partnertsvo za mir. Ako se to dogodi, onda možete očekivati pomoć i beneficije od tih organizacija. U suštini, reforme se ne mogu izbeći i što se pre pokrene taj proces on će biti jeftiniji. Na primer, mi bismo mogli da organizujemo konferenciju na kojoj bi bilo razmotreno koliko društvo treba da plati reforme i da vam pokažemo koliko su one koštale Mađarsku, Slovačku ili Poljsku u prvoj, drugoj ili petoj godini.
      
       Svi se slažu da je vojsci, policiji ili državnoj bezbednosti potrebna politička kontrola, ali je nevolja što smo se mi veoma često žalili da bivši režim drži te snage pod kontrolom. Koje to zaštitne mehanizme imaju građani ako kontrolu nad oružanim snagama imaju nedemokratski orijentisani političari?
       - U pravu ste kada kažete da je u ovoj zemlji postojala prejaka politička kontrola i zloupotreba vojske i policije. Sve zavisi od snage parlamenta i izgradnje potpuno drugačijeg sistema kontrole, koji ima čitav niz mehanizma, od parlamentarnih komisija do ombudsmana, potpisivanja sporazuma kao što je konvencija o policijskoj etici Saveta Evrope i na kraju kontrolu koju treba da obavlja celokupni politički sistem, uključujući medije, nevladine organizacije. Nisam, dakle, previše skeptičan, jer su ljudi prošlog oktobra pokazali da ovde postoji snažno građansko društvo, koje je spremno da se suprotstavi autoritarnim ili nedemokratskim vođstvima.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ