NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Štap i šargarepa<br>Dragoslav Rančić
Glas Rusije unutar NATO

Iako Rusija ne pretenduje na ulazak u NATO, predsednik Putin je u Londonu novinarima u šali rekao da se radi o "delimičnom pristupanju", što je na engleski prevedeno kao "članstvo na određeno vreme". Već od maja iduće godine Rusija će učestvovati u donošenju odluka NATO-a

      Izgleda da su Britanci, najverniji američki saveznici u Evropi, uzeli na sebe da Rusiju približe NATO-u posle njenog pristupanja međunarodnoj antiterorističkoj koaliciji i obostranih procena da je vreme hladnog rata uveliko prošlo i da je neophodno menjati sistem opšte bezbednosti.
       Najpre je britanski premijer Toni Bler samoinicijativno, ali verovatno u dogovoru sa Amerikancima, pre mesec dana upoznao ruskog predsednika Putina i saveznike u Evropi sa svojim predlozima za promenu odnosa između NATO-a i Rusije. Potom je u Moskvu putovao - i o tome sa Rusima razgovarao - generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson. Onda je u Briselu održan sastanak ministara NATO na kome se, uz učešće šefa ruske diplomatije Igora Ivanova, razgovaralo o oblastima saradnje i o izgradnji postojanog mehanizma saradnje. Ovih dana se predsednik Putin, deveti put za godinu dana, sreo u Londonu sa premijerom Blerom. Govorilo se ponajviše o nečemu što je domaćin nazvao "novom ulogom Rusije unutar NATO-a".
       Iako se na obe strane primećuje da Rusija ne pretenduje na ulazak u NATO, Putin je novinarima u šali rekao da se radi o "delimičnom pristupanju" ("častičnoe vstuplenie") zapadnoj alijansi, što je na engleski prevedeno kao "članstvo na određeno vreme", odnosno kao "povremeno članstvo". Rusija će, kako je dogovoreno u Briselu, učestvovati u donošenju odluka NATO-a i Putin to, posle razgovora sa Blerom, vidi na dva načina. Jedan pristup je, kaže on, "revolucionarniji": da se odrede oblasti delovanja NATO u kojima Rusija neće učestvovati, dok bi se u ostalim oblastima saradnja razvijala na osnovama uzajamnog poverenja. Drugi način je da se odrede tri-četiri oblasti u kojima bi se sarađivalo, dok bi u ostalim oblastima svaka strana delovala samostalno. Ukazala se jedinstvena prilika "za stvaranje jednog sistema bezbednosti u Evropi i Rusija je spremna za takvu vrstu odnosa", istakao je on.
       Sastanak je doneo dva velika iznenađenja. Rusija će već od maja iduće godine imati svoj glas unutar NATO-a i moći će da utiče na donošenje odluka alijanse. Drugo, dve obaveštajne službe - britanski MI-6 i ruski SVR - uspostavljaju saradnju, pre svega u borbi protiv međunarodnog terorizma.
       Saradnja između Rusije i NATO odvijaće se pre svega unutar jednog zajedničkog saveta. To telo još nema ime, pa je bilo predloga da se čak zove "NATO dvadesetorice" (umesto devetnaestorice). Za razliku od starog Zajedničkog stalnog saveta iz 1997, u kome su Rusi bili samo obaveštavani o već donesenim odlukama NATO-a, u novom zajedničkom telu Rusija bi učestvovala u donošenju odluka od samog početka. U slučaju nesaglasnosti svaka od strana bi ostajala pri svom stavu. Bitan je, međutim, novi pristup Rusije. Ona, po Putinovim rečima, "nema nameru da utiče na odbrambenu politiku alijanse".
       Pominju se tri ključne oblasti saradnje: borba protiv terorizma, kontrola naoružanja i neširenje nuklearnog oružja. Ali se naslućuje da bi spisak mogao biti duži, ako bi još obuhvatio saradnju u upravljanju krizama, antiraketnoj odbrani, operacijama spasavanja na moru, borbi protiv elementarnih nepogoda i slično. Britanija još predlaže da se Rusija u mirovnim misijama tretira kao ravnopravan partner - o čemu nije postignuta saglasnost unutar NATO-a.
       Do zbližavanja Rusije i NATO-a dolazi u vreme kad Sjedinjene Američke Države radikalizuju svoje zahteve u borbi protiv terorizma, najavljujući posle rata u Avganistanu i mogućnost bombardovanja još nekih zemalja, i kad nastavljaju sa izgradnjom antiraketnog štita posle jednostranog napuštanja ABM sporazuma o nuklearnoj ravnoteži iz 1972. U prvom slučaju glas Rusije unutar NATO-a ne bi morao mnogo da se razlikuje od glasova većine američkih saveznika u Evropi, uz jednu obavezu manje: ne bi bilo savezničkog podređivanja globalnoj strategiji SAD. Što se tiče izgradnje američkog antiraketnog štita, Rusi su se već pomirili s time da jednostrana odluka SAD ne sme da zatvori dijalog o strateškoj stabilnosti, pa predlažu da obe strane svedu broj raketa na po 1 500.
       U međuvremenu, stav Zapada prema ruskoj upotrebi sile u Čečeniji je ublažen, a odnosi sa Zapadnom Evropom nikad nisu bili bolji. Amerikanci su - tvrdi šef ruske diplomatije - obećali da će, posle rata u Avganistanu, napustiti vojne baze u Srednjoj Aziji i da će, u tradicionalnoj sferi interesa Rusije, biti više ekonomski, a manje vojno prisutni. Ublažena je bojazan od širenja NATO-a na Istok. Ne zato što se NATO neće širiti, nego zato što Rusija sad u njemu vidi partnera u izgradnji zajedničkog sistema bezbednosti u Evropi, a ne antagoniziranog suparnika ili neprijatelja.
       Preokret je bio znatno ubrzan i u pravu su oni koji kažu da ovakvi odnosi između Rusije i NATO-a ne bi bili ni zamislivi do pre godinu dana.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu