O Slobodanu Miloševiću u Hagu i Osami bin Ladenu u pećini

      Holandija pati od nedostatka jarkih boja, ne računajući lale, i zato je Vermer sa onolikom nežnošću slikao svetlost, ali čini se da klima u Ševeningenu ipak može da prija. Slobodan Milošević se u zatvoru očigledno oseća dobro, deluje kao psihički oporavljen čovek s koga je pao veliki teret, čvrstinu mu daje uvid u sopstvenu istorijsku misiju, kao i zadovoljstvo osporavanja pravničke veštine Karle del Ponte.
       To i pripada našoj političkoj tradiciji. Još je Broz govorio: ne priznajem ovaj sud.
       Miloševiću je laknulo. Pod uticajem ludila iz neposrednog okruženja, i sam je proizvodio ludilo, a sada je izišao iz začaranog kruga u kome se kretao sve vreme dok ga je porodično-političko izopačenje rukovodilo. Zatvor ga je zalečio, bar od jedne boljke; ostaje mu da u tišini Haga radi na istoriji i za istoriju.
       Jedno vreme Milošević je bio, mimo Ustava SRJ, ravnopravan i uvažavan partner Zapada, ali kad su ga potrošili, pripisali su mu sve zlo Balkana i raspisali poternicu. Slučaj se u ovom času svodi na to da novinski pacovi (tim stihom nas čašćava Česlav Miloš) istražuju šta je s nagradom za ucenjenu Miloševićevu glavu; radi se o sumi od pet miliona dolara. Đinđić kaže da ih nije uzeo; nije, veli, ni mogao, zato što su odluku o hitnom izručenju potpisali svi prisutni članovi vlade. Kad bi se, uostalom, te pare podelile na ravne časti, pojedinac bi dobio - ako se ima u vidu visoki rang - zanemarljivih dvesta sedamdeset hiljada! Bedna provizija za takav posao...
       Novija povest zapaža da su samo komunistički i mafijaški bosovi rukovodili familijama sa robije. Takav je slučaj s Miloševićem. Odredio je poverenika u otadžbini, muzikalnog privrednika Mirka Marjanovića, kome se, međutim, protivi Miloševićev stražar iz noći hapšenja, profesor Ivković. Profesor Ivković veruje da bi Miloševićeve naloge trebalo da sprovodi svežija krv...
       Istorija je paradoksalna, odmah ću reći zašto. Posle svega, jasno je da se nežna supruga Miloševićeva, dr Mira Marković konačno samorealizovala: kći joj je negde u Crnoj Gori, sin se krije u stepama Srednje Azije, suprug je u Hagu, a ona u Veću građana, kod Mićunovića!
       Sanjari i vrši vlast. Teret istorijskog pozvanja i naloga porodice pao je na njena ženska pleća. Vlast vrši ćutke.
       Tragedija, komedija, farsa - eto šta je politika.
       Lično sam, kao i Srbija, umoran od lidera, i zato istrajavam na reformskom kursu.
       Na kraju, Amerikanci su došli dotle da seku prste ubijenim talibanima, kako bi ustanovili da li je Osama bin Laden živ. Postupak je isti kao kod utvrđivanja očinstva. Uzorci DNK sa mrtvih upoređuju se sa pribavljenim DNK uzorcima Bin Ladenove porodice. Posao je poveren specijalcima i Federalnom istražnom birou (FBI).
       Uzme se prst i pošalje u Vašington!
       Konsenzusom na globalnom nivou dogovoreno je da je Osama bin Laden nosilac najdestruktivnijih ljudskih osobina, i to svih; ukratko, neprijatelj je u potpunosti dehumanizovan (on je masovni ubica, ostatak sveta nema ništa s tim), tako da je skrnavljenje mrtvaca (sečenje prstiju), radi identifikacije jednog, valjda i jedinog planetarnog zlikovca apsolutno dozvoljeno. Opravdana je i razumna svaka cena - pokolj žena i dece, i spržena zemlja u Avganistanu - da bi se planeta oslobodila te jedine pretnje. Svaka druga pretnja, i mogući drugi uzroci napada na Njujork i Vašington time se maskiraju.
       Ostaje pitanje ko je destruktivniji; ko je jači, zna se!
       Neću, dakle, da ponavljam opšta mesta - da je Amerika s pojavom Bin Ladena prvi put posle sukoba Severa i Juga povela rat na svom tlu, da joj preti crni prišt, da su joj mostovi na udaru (Amerika se nije setila da ih pesmom brani!), da nema dobrih i loših, naših i njihovih terorista - ali ću u interesu stila da kažem kako više ništa nije kao pre. Sada se putnici na međunarodnim letovima izuvaju pre ulaska u avion, kako bi se proverilo ima li plastičnog eksploziva u petama i štiklama njihovih cipela. Zapadna civilizacija brani se rentgenom!
       Osama bin Laden je izrežirao sopstveni progon: sagradio je bunker, koji mu je ujedno i zatvor, možda i grobnica, a onda je zločinom u Sjedinjenim Državama postavio zamku svetu - isprovocirao je zapadnu civilizaciju da pokaže kako ljudska destruktivnost nema granica i kako se ljudi lako priklanjaju destruktivnom ponašanju. Amerika je listom za progresivno bombardovanje dalekih predela. Na zlo se, kažu, mora odgovoriti zlom...
       Čuveni avangardni kompozitor Karl-Hajnc Štokhauzen video je, pak, Bin Ladenov udar i rušenje njujorških blizanaca kao kolosalno umetničko delo koje ljudski duh teško može da dosegne. Ako je umetnost destrukcija, veli Štokhauzen, onda je 11. septembar vrhunski čin!
       Hitno su ga ućutkali i izvinili se Americi. S Amerikom se mora solidarno i iskreno ...